Prišao sam njihovom stolu i pozdravio ih oboje.
''Dobro veče, gospodine An-...''- pogledam ga, a on odmah utihne. Sreća tvoja pa smo na javnom mestu.
Priđem Magdaleni i nežno je poljubim. Zadržim usne na njenim i šapnem:
''Iznenađenje ljubavi moja...''- naglasim to ''moja'' i palcem pređem preko njenog obraza.
''Vratio si se...''- rekla je tiho i pokušala da zadrži kiseo osmeh.
''Mhm. Bila si tužna bez mene pa sam odlučio da te iznenadim i odabrao sam najlepši prsten za tebe...''
''Prsten?''- upita malo nežnije.
''Mhm. Želiš li da ga vidiš?''
''Ali na večeri smo. Sedi ovde sa nama...''- osmehnem se kao dete kad mu daju slatkiše i odmah zauzmem mesto do nje. Vratim pogled na njega koji sad kad zna kome pripada drugačije gleda u mene.
''A koliko dugo ste vereni?''
''Pa sad će mesec dana...''- pogledala je u mene i zbunjeno se zagledala tražeći da potvrdim je li dobro izračunala.
''Da. Tako je. Skoro mesec dana...''- ako računam pet dana zajedničkog psihičkog ubijanja i još onih par nedelja van države tako dođe.
''To je zaista lepo...''
''Imati ovako lepu ženu pored sebe zaista je prava čast...''- gledala je u mene uz sitan besan osmeh i odmahivala blago glavom na svaku moju reč.
''Pa... malo sam umoran, nadam se da vam neće smetati da Vas ostavim sad, ai dugo se niste videli...''- ustao je. Ha. Šah mat. Niko ne dira moju kraljicu.
''Hvala ti na divnom društvu Džan...''- klimnuo je glavom i pokupio svoje stvari.
''Vidimo se sutra, koleginice. Prijatno gospodine...''- pozdravim ga ljubazno zbog nje i vratim se na svoje mesto.
''Jesi li morao?''- nasmejem se i protrljam ruku o ruku dok i na njenom licu biva mali osmeh.
''Morao sam''- rekao sam tiho i približio njenu stolicu bliže svojoj. Oslonio sam ruke o njene bokove i spojio nam usne ponovo u dug poljubac, dok me mazila dobro sam je odmeravao, inače to ne radim, ali ne mogu da joj odolim! Čak je i taj čin maženja s njene strane bio je nešto što inače ne radimo, ali sad...
''Idemo kući..''- ustanem od stola i krenem ka vratima.
''Čekaj me!''- tiho zareži dok ja ne stajem već pružam ruku koju ona spretno hvata. Privučem je sebi i obavijem ruku oko njenog vrata probijajući je uz sebe. Ona svoje lagano obavije oko mog struka što mi zavrti um, više ne znam da li samo jako dobro glumi ili ipak...
...
''Opet neka voda zaboga... Šta radimo ovde?''- upitala je i pogledala u jahtu.
''Pa sad ćemo malo da porazgovaramo o svemu...''- iznenada je uhvatim i podignem u svoje naručje. Obavije ruke oko mog vrata i pogleda me u oči.
Lagano je prenesem jer znam da se plaši, ne spustim je kad stanemo na sigurno tlo, uživao sam u njenoj smirenosti.
Samo je trebalo vremena da te poželim, pa se malo i saberemo sam sa sobom, da odlučim šta želim zaista, a sad mogu da ti pokažem koliko počinješ da mi zančiš.
''Setio si se da se konačno vratiš kući, svojoj ženi...''- prekine tišinu i skrene pogled kako bi ostala hladna, ali to što je sebe nazvala mojom ženom naježi me od glave do pete.
''Pa evo, došao sam zbog svoje lepe ženice...''- poljubio sam njen obraz i odahnuo kad je njen miris ispunio moje nosnice nakon tako dugo vremena. Nerado je odmakla obraz od mojih usana i zatražila da je spustim. Poslušam je, a čim je spustim ona priđe ogradi.
Nežno sam uhvatio njene ruke i okrenuo je ka sebi.
''Falila si mi ovako malo, znaš?''- pokažem prstima koliko je to malo i nežno smestim ruku na njen obraz.
''Kako ti se dopao novi posao?''
''Hvala ti za to Andrej. Kreten si, ali ti dugujem zaista mnogo...''- prevrnem očima i nasmejem joj se.
''Namerno me nerviraš?''
''Nipošto...''- izgovori šarmantno i noktom počeška svoju tanku crnu obrvu.
Nastaviće se...
