~Andrej pov~
Ne znam da li pravilno čitam iz očiju, ali me ove oči skidaju do gole kože! Ustala je kao opečena i sklonila moje ruke sa sebe. Uzela je svoju košulju i samo je navukla.
Bez reči se udaljila i otišla. Izdahnuo sam i bacio se nazad na krevet. Protrljao sam oči i smestio ruke pod glavu.
.....
Spremila se i ponovo obukla one farmerke.
''Gde ćeš?''
''Posao''- izgovori kratko ni ne gledajući u mene.
''Danas uzimaš slobodan dan..''- rekao sam i povukao je ka sebi.
''Tek mi je treći dan! Pusti me...''- rekla je i uzela torbicu.
''A zašto sad izbegavaš da me gledaš u oči?''- upitam dok ona ništa ne govori. Krene ka stepenicama i preskoči jedva razmak. Ništa mi nije jasno, ali pustim je da ode iako ovo nije kraj.
~Magdalena pov~
Utrčala sam u bolnicu i ugledala Džana. Mahnula sam mu i otišla po mantil.
...
Ceo sam dan skretala misli sa onoga što me čeka kad dođem kući.
''Hej...''- mahnem Džanu koji me iz nekog razloga izbegava. Ma šta iz nekog, sigurno je zbog Andreja.
''Hej...''- izgovori dok vadi krv jednom dečaku.
''Jesi li za kafu?''- upitam ga tiho dok on spretno radi svoj posao.
''Ne mogu sad. Izvini...''
''Je l' to zbog onoga sa Andrejem?''
''Azra završi ovo, molim te...''- rekao je i ustao. Pokazao mi je da izađem te to i uradim. Stanem pored njega i pogledam ga.
''Kad si mislila da mi kažeš da si verena i da je tvoj muž Andrej Ashford?''
''Nisam znala da to kolegama moram da govorim...''- rekla sam uz nervozan osmeh jer ne znam šta hoće više od mene!
''Vidim prstenčić je na ručici, ista odeća se nosi, sigurno je bila luda noć kakvu svaka žena sa njim želi...''- ironično je govorio, pogledam u ruku i opet je tajno prsten na njoj. Ali ga sad neću skinuti. Njime ću terati bezvezne muškarce.
''Ne zalazi u moju intimu...''- zapretim mu prstom i besno ga pogledam.
''Grebeš li maco?''- tako me samo on zove!
''I ne zovi me tako!''
''Smeta ti?''- namerno je ovo radio i pribijao me uz zid.
''Smeta joj''- okrenula sam se ka Andreju i šokirano se izvukla iz Džanovih ruku. Nasmejao se na Andrejeve besne reči, ali to nije bio nimalo pametan potez. Ščepao ga je za kragnu i bacio ga na zid.
''Ja je zovem tako!''- rekao je i udario ga.
''Andrej, molim te!''- krenem da ga odvajam od Džana, da ne bi nastradao on umesto pravog krivca. Brzo se u hodniku stvorila gužva radoznalih ljudi.
Odvojila sam ga jedva i povukla ga ka sebi.
''Molim te. Smiri se...''- rekla sam i nežno njegovu glavu približila svojoj. Ljubila sam nežno njegov obraz i molila ga da se umiri. Taman kad sam pomislila da je gotovo Džan je nastavio da ga provocira. Stiskala sam mu obraze i govorila mu da se ne obazire.
Povukao me za ruku i krenuo ka izlazu. Išla sam za njim krupnim koracima.
''Ne želim da radiš sa njim!''- rekao je besno i krenuo niz stepenice.
''Andrej u štiklama sam ne mogu da trčim za tobom!''- okrenuo se i u jednom me potezu uzeo u naručje baš kao i sinoć.
Nastaviće se...
