Sedela sam na kauču i čitala neke knjige. On je radio dok sam ja čekala da kućna pomoćnica pozove i kaže da je došla Aja, Andrejeva majka.
Moram priznati da imam tremu. Šta ako joj se ne dopadnem?
''Gospodine. Mama Vam je stigla...''- ja o vuku, a vuk na vrata!
Skočila sam kao iz topa i malo pospremila knjige i njegove papire. Uhvatio me nespremnu i uštinuo me.
''Smiri se. Ne voli kad se previše trude oko nje. Videćeš da je prava maza...''- rekao je nežno i taman sam zaustila nešto da kažem, ali se na vratima pojavila jedna žena.
''Sine moj. Kako si mi lep! Majka te se uželela...''- razneženo je govorila i krupnim koracima krenula ka njemu. Spustila je bundu na krevet i zagrlila ga.
''Zdravo majko, drago mi je da si tu...''- rekao je i uzvratio joj zagrljaj. Stajala sam malo iza njih i posmatrala ih.
Videlo se koliko ga voli. Bili su baš bliski.
''Zašto Kaja nije ovde?''- upitao je.
''Ma pripreme za venčanje znaš kako je. Nego, ja sam došla da ti donesem pozivnicu...''- onda je ugledala mene. Zbunjeno me pogledala i pustila ga iz zagrljaja.
''Dobar dan, gospođo Aja. Ja sam Magdalena, dosta toga sam čula lepog o Vama...''- rekla sam i pružila joj ruku koju je rado prihvatila i razvila još krupniji osmeh.
''Sine...''- zastane kad ugleda prsten na mojoj ruci i pogleda ga tužno.
''Tupane jedan, zar poslednja da saznam?!''- udarila mu je ćušku blago dok se on uveliko smejao.
Smestio je ruku u džep dok me drugom prizivao. Prišla sam mu i stala sramežljivo do njega.
''Kako si lepa! Dođite ovamo da vas zagrlim!''- oboje nas je privukla u zagrljaj, Andrej se sageo kako bi je zagrlio i pustio nas da se malo bolje upoznamo.
''Magdalena, je li? Zavela si mog sina taman kad sam pomislila da u ovoj kući ništa neće zakmečati dugo, dugo...''- na samo aludiranje na decu naježila sam se sva, ali nekako...prijatno.
''Sedi mama. Jesi li za kafu?''
''Snajka da mi skuva prvu...''- rekla je ne skidajući pogled sa mene.
''Odmah...''- rekla sam i krenula u kuhinju. Čim su me ugledali tu zbunili su se svi.
''Šta radite ovde?''
''Gospođa Aja želi da joj kafu skuvam lično...''- rekla sam i uzela sve što mi treba. Nisam se makla od kafe sve vreme. Andrej je ušao u kuhinju i krenuo ka meni.
Stao je pored i oslonio se rukom o moje rame.
''Malo si nervozna?''
''Ne. Zašto bih bila. To je kafa. I ranije sam je spremala mami...''- rekla sam uzrujano i sipala kafu u šoljicu. Pošećerila sam je onako kako mi je Aja rekla i pružila mu šoljicu.
Uzeo je svoju kafu pa sam ga odmah pogledala.
''Ja ovo inače ne konzumiram često, ali čisto da budemo sigurni...''- ispio je jedan gutljaj i zastao. Odjednom se zakašljao i spustio šoljicu. Odmah je sipao vodu i kao kamila krenuo da je pije da umiri kašalj, sav je pocrveneo u licu.
''Megi, šta si sipala u kafu?''- upitao je i odmah uzeo čašu da sipa vodu ponovo.
''Šećer...''- rekla sam.
''Kakav šećer?''- uperim prst u činiju, a on odjednom počne da se smeje. Toliko se smejao da sam i sama kiselo počela da se smeškam ne znajući šta je toliko smešno i zabavno.
''Šta je bilo?''- upitala sam i prišla mu.
''Pa Megi, to je so...''- od muke sam se i ja nasmejala i zabila glavu u njegova prsa.
''Andrej, mrzeće me...''- rekla sam tiho i sklopila oči.
Nastaviće se....
