''Hajde Magdalena čekaju ljudi...'' rekao je nadrndano i smestio ruke u džep.
''Imam fobiju od vode...'' dodam izbezumljeno odmičući se unazad.
''Magdalena pazi!'' pored mene proleti biciklista, a ja se trgnem još jedan korak unazad i upadnem u vodu sa druge strane luke.
Kako nisam znala kako da prebrodim strah od vode doživela sam šok koji mi je oduzeo sposobnost pokreta i potonula sam ispod površine vode.
Andrej pov:
Skinuo sam sako i skočio u vodu za njom. Onesvestila se i potonula što me nateralo da brže i snažnije pomeram ruke kako bih doplivao do nje, uhvatio sam je oko struka.
Sa njom u naručju bilo je teže plivati ka gore zato mi je trebalo par minuta da izronim iz vode. Podigao sam je i smestio je na beton, a zatim i sam izašao iz vode. Smestio sam ruke na njena prsa kako bih joj pružio prvu pomoć.
Kad to nije pomoglo, shvatio sam da je preostalo još veštačko disanje. Znam da će biti ljuta, ali je jedino ovako mogu spasiti.... Čim sam joj se približio nakašljala se i sva voda iz njenih pluća završila je na mom licu. Zadihano je pogledala u mene i namrštila se.
''Šta dođavola pokušavaš?!''
''Da ti pomognem...'' izgovorim mirno i ogrnem je peškirom koji su mi dali. Strese se i lagano ustane u sedeći položaj. Beli komplet koji je nosila skroz se slepio uz nju, kao i crna kosa koja joj je dosezala do struka. Obrisao sam njeno slice dlanom I dohvatio svoj sako zadihano.
Izvinim se što moramo da idemo i objasnim situaciju dok ona preplašeno gleda u vodu oko sebe. Obrnula je moj sako i prišla mi. Uhvatim je za ruku i krenem ka kući.
''Zašto se toliko bojiš vode?'' upitam je tiho.
''To se tebe ne tiče...''
''U pravu si briga me'' mala kako me nerviraš! Poludeću od tebe!
....
Sedim u fotelji i lagano konzumiram njen miris. Rekao bih da je drugačiji od drugih, ali onda bi se manje više isticala.
Spavala je u skoro potpuno mračnoj sobi. Samo je kroz jednu roletnu svetlost dopirala do nje. Vetovatno se umorila.
Magdalena pov:
Probudila sam se na neke čudne zvuke i ustala lagano. Ugledala sam ga kako sedi nedaleko od kreveta i posmatra me. Namršteno sam ga pogledala i prošaputala:
''Šta ti tražiš ovde?'' slegne ramenima i lagano ustane.
''Posmatram...'' rekao je tiho i izvio kut usne u osmeh. Ustala sam besno i krenula da prođem do kupatila, ali me uhvatio oko struka i bacio me na krevet. Smestio se između mojih nogu i rukom fiksirao moju glavu tako da gledam u njega i samo njega vidim.
Ništa nije rekao. Samo je ćutao i delovao na mene pogledom.
''Makni se sa mene životinjo odvratna!'' zarežim na njega dok njegova ruka klizi niz moje telo. Odmerava me sporo dok mu se obrve skupljaju, a lice mršti kako rukom ide sve niže i niže.
Približi mi se još i zastane rukama na mojim bokovima.
''Ne nosiš ništa ispod?'' odmahnem glavom jer normalno da nosim to što je njegova ruka retardirana da to oseti nije moj problem.
''Hteo sam da kažem da ću sutra rano ujutro otići na jedan poslovni put, ostaješ sama...'' izgovori i pusti me. Izađe iz sobe i zatvori vrata laganim potezom. Pogledam u plafon i lagano ustanem sa kreveta.
Nastaviće se...
