Stajao sam sa strane naslonjen na pult dok je ona pažljivo birala prsten samo da bi me iznervirala cenom ili vremenom utrošenim na odabir i na kraju izgovori ''Ne sviđa mi se nijedan'', ali ja sam strpljivo posmatrao. Makar ona i tri godine birala, nosiće moj prsten i moje prezime.
''Ne želim nijedan...''- izgovori i osloni se isto kao i ja. Ugnezdi obraz u svoj dlan i iz inata podigne obrvu.
''Okej, idemo onda kod mog najboljeg prijatelja. On ima jednu od najpoznatijih zlatara u celom gradu pa i šire. Ako ti se ni tamo ne svidi ni jedan, naruči ćemo neki. Ceo svet postoji, znaš?''- odmah joj se smrkne pa besno napući one usnice i skupi obrve. Besno uzme torbicu i krene ka izlazu dok moji ljudi odmah skaču sa stolice. Zaustavim ih obojicu i izvinim se devojci koja je izvukla sve što je imala da bi zadovoljila moju verenicu koja je pravi mali inatlija.
Krenem napolje i ugledam je tik do policajaca. Pokušavala je da na engleskom objasni kako sam je oteo kako pretim njenom ocu, ali kad priđem policajcima oni se odmaknu i razviju osmehe pune poštovanja.
''Ima li problema?''- upitam dok oni odmahuju glavom.
''Oteo me čujete li?!''- besno se derala na njih dok su oni gledali u nju bledo.
''Da li je ovo tačno gospodine, Andrej?''- jedan me upita iako baš i ne veruje.
''Oprostite, moja verenica je malo besna na to što nije uspela da nađe odgovarajući verenički prsten pa se malo inati...''- rekao sam i prebacio ruku preko njenog ramena ljubeći je.
''Žene su to, gospodine. Nikad zadovoljne...''- izgovori stariji pa se isprave i vrate kape na glavu.
''Prijatno. Gospođice, gospodine dužnost zove...'' klimnem glavom i sačekam da malo odmaknu pa je rukom koja je bila na njenom ramenu približim i poljubim u čelo.
''Ne možeš da pobegneš od mene, ako ti ja to ne dozvolim tako što ću da te pustim...''- rekao sam i nastavio da hodam tako tik do nje dok je moja ruka bila na njenim ramenima. Prvo je hodala kao zombi, a onda se ispravila nastavila dalji put damski.
....
''Izvoli princezice...''- izgovorim usput dok grickam borovnicu. Uzme telefon koji sam joj pružio i pogleda me zbunjeno.
''Pozovi ih, ali nemoj da pokušavaš da sklapaš plan sa taticom, oboje ću vas kazniti. Njega tako što nikada više neće videti tebe, a tebe tako što... smisliću ne brini, maštovit sam...'' osmehnem se i zapretim prstom. Dok mi se u glavi već niže scenario.
''Ne igraj se Megi...''- kažem i odem na terasu.
~Magdalena pov~
Pozvala sam tatu i sačekala da mi se javi.
''Halo?''
''Tata...''- izgovorim uz osmeh i popnem noge na stolicu u turski sed.
''Magdalena? Ljubavi tatina, kako si? Jesi li dobro? Nije te povredio?''- uplašeno je postavljao pitanje za pitanjem.
''Tata ne brini dobro sam. Kako ste ti i mama?''
''A kako da budem kad strepim šta mi je sa detetom? Mama brine, ali ima jedna dobra vest u ovoj zbrci...''
''A koja to?''
''Dobila je posao. I to veoma dobar posao...''
''Zaista?! Čestitam...''
''Pravila je kolače, one njene za komšinicu, zapravo za njene goste. I jedna gospođa joj je ponudila da pravi veće količine u njenoj poslastičarnici. Nije li to sjajno?''
''Da zaista jeste. Drago mi je zbog nje...''- osetim kako Andrej mazi moj obraz i ljubi mi vrat pa skratim razgovor i krenem da mlatim rukama kako bi se sklonio od mene.
''Tata moram da idem...''
''Čuvaj se, mila...''
''Vidimo se uskoro tatice. Ljubi mamu.''- rekla sam i prekinula poziv.
Nastaviće se...
@Price-Depresivna❤
