Plesala sam iako mi nije bilo do plesa. Gledala sam u osmeh koji je Kaja imala na licu i uživala u njenoj sreći. Zaslužila ju je.
Koliko god da sam dozvolila sve i svašta sebi i njemu, ne mogu da oprostim ono što je uradio. Koliko god ja njega... Volela.
On nosi prezime koje je u mojoj porodici zabranjeno. Otac i majka bi me se odrekli.
''Želeo sam da ti kažem nešto veoma bitno....''
Podigla sam glavu sa njegovih grudi i pogledala ga.
''Šta?''- upitala sam nezainteresovano.
''Volim te''- podigla sam pogled zbunjeno na njegove oči. Ti mene šta?
''Ah.. ne gledaj me tako maco...''
''Andrej ovo nije ispravno. Jesi li i pol-...''- zapušio mi je usne poljupcem i pribio me uz sebe. Moja je noga nekako dospela na njegov bok dok mi je telo bilo odvojeno svega pola metra od zemlje.
''Pre nego što izgovoriš neke ružne stvari reći ću ti ovo...''- poljubi me strasno i ponovo pogledom stvori onu magiju.
''...briga me za sve. Volim te siguran sam da to svi znaju-...''
''Moji roditelji te mrze...''
''Potrudiću se da popravim mnogo toga obećavam, a ako im ni tada ne bude pravo. Onda mi se jebe za sve jer znam da i ti mene voliš, Magdalena...''- smestila sam ruku na njegov obraz pa me lagano podigao.
''Voliš li me?''- upitao je tiho i oslonio čelo o moje.
''Znaš da to ne bi uspelo Andrej...''
''Želim da probam...''
''Ne ide nam...''
''Ko kaže?! Megi, mi smo super tim, razumeš me i poznaješ bolje od svake druge, ti si moja ženska kopija, moje sve. Zbog tebe verujem u sveto. Jer ti si ono što je u mom životu svetinja, moja verenica, lažna ili prava, briga me, moja si. Pripadaš i to najbolje radiš...''
''Andrej....''- htela sam da započnem, ali su mi suze ispunila oči. Odmakla sam se od njega i obrisala suze. Krenem ka vratima te se udaljim od svih, ali me njegov glas zaustavio.
''Magdalena!''
Okrenula sam se kao opečena i pogledala ga u oči.
''Megi. Molim te ne radi sve ovo...''
''Nemoj Andrej!''- stao je i blago nastavio da me gleda.
''Oprosti ti meni. Oprosti što stojim tu i... ovo nisam ja Andrej. Ovo nije Magdalena. Ja nikada nisam bila ovakav gad prema ljudima čak iako su mi naneli najveći mogući bol. Ova haljina me užasno steže i upropastila sam šminku suzama. Žao mi je...'' rekla sam i obrisala suze koje su tekle.
Nasmejao se i odmahnuo glavom.
''Misliš li da zbog ovoga vredi ostaviti voljenu ženu?''- upitao je tiho i krenuo ka meni.
''Andrej nemoj da mi prilaziš, pusti me, molim te!''- rekla sam nesigurno i krenula unazad.
Odmah sam istrčala iz sale kako ne bi smo upropastili najlepši dan njegovoj sestri i porodici.
Izgubljeno sam gledala unaokolo proveravajući kuda mogu da pobegnem što dalje.
Udaljila sam se dovoljno daleko od te zgrade. Samo sam želela mir. Ugledala sam dva momka kako idu za mnom pa sam pomislila da su Andrejevi ljudi. Nisam se obazirala sve dok jedan nije izvukao pištolj i uperio ga u mene.
Osetila sam jak bol u predelu ramena, a onda i stomaka. Čula sam zvižduke, ali me bol od maločas terao da popustim i predam se...
Nastaviće se...
