~Andrej pov~
Sedela je na ležaljci i čitala knjigu dok sam ja uživao u pogledu na to telo prekriveno nekim glupavim kupaći kostimom, ma ne bih se bunio ništa da ga nema na sebi, život bi joj bio lakši. Ne treba joj. Ne vidim mu svrhu.
Izađem lagano iz vode i krenem ka njoj ne bih li je namami u vodu, a onda i u svoje naručje. Želim da je oslobodim tog straha.
Čučnem do nje i spustim ledenu ruku na njen vrat. Kroz naočare uspem da vidim njen pogled koji me osuđuje, ali briga me. Nežno povučem ruku uz njen obraz i spojim nam usne u poljubac koji nesvesno uzvrati.
Zaklonim joj sunce, a ona ustane i pređe tvrdoglavo na drugu ležaljku.
''Ostavi me na miru. Ovde sam protiv svoje volje, daj mi bar malo mira!''
''Ne, ti si ovde da bih ja imao svoju zanimaciju. Za sve se pitaju moje želje i moji prohtevi...''- pokušam da joj budem što iritantniji te mi to i uspe. Besno ustane i krene ka kući. Pođem za njom istog trena i zakunem se sam sebi, da je neću ubiti jer želim njeno sve.
''Magdalena!''- okrene se ka meni i razvije šarmantan osmeh.
''Nepodnošljiv si! Kako iko može da te podnese?!''- upita kroz taj svoj besan osmeh i prođe rukama kroz kosu izluđeno. Prišla mi je i rukom ščepala moju košulju, dok sam ja zabezeknut postupkom stajao kao kip. Nikome još ovo nije palo na pamet, sve su mi ljubile ruke i želele ovo što njoj želim sam da dam, a nije svaka dobila.
''Vidim u tom tvom glupom pogledu tu, donekle neodoljivu, ali veoma arogantni želju da me se dočepaju što je pre moguće, ali pogrešnu si izabrao, mili moj ja ti se neću dati tek tako, zapravo neću nikako!''- mili moj, kako to lepo i meko klizi sa njenih usnica. Bože!
Zakucao sam poljubac o njene usne i gurnuo je ka kožnoj garnituri na koju je pala kao pero. Zarobio sam je svojim telom i grubo nam spojio usne, bio sam oduševljen time što je i ona svoj bes izbacivala kroz uzvraća je poljupca, a ne otimanje ili takve gluposti.
''Ne, izabrao sam pravu. Vatrenu i krojenu samo za moje apetite...''- zgrabim je, ali me udari po rukama i skloni ih sa sebe na tren.
''Skloni te prljave ruke sa mene! Ako se među nama ikada desi nešto, ja ću biti inicijator toga...''- pokuša svojim ručicama da me odgurne, ali joj ne uspe. Besno me ošamari pogledom i promrmlja:
''Ali nikada neću jer meni ne treba nešto što svako može da ima...''- dakle na tu kocku igramo?
''Ko kaže da mene svako može da ima?''
''Tvoj...hm...''- zastane i namršti se. Nema šta da kaže!
''Moj šta?''- upitam uz osmeh dok lagano mazim njen obraz. Opusti noge na mojim bokovima i spusti pogled.
''Da si nedodirljiv ne bi mi ovo radio. Ako radiš meni, radiš i svakoj drugoj pre i posle mene...''
''A tebi jedino to kod mene smeta?''
''Ne!''- drsko izgovori dok joj prsti idalje stoje na mojim šakama i postaju sve topliji i vlažniji od njene slatke nervoze.
''Ali tako misliš?''
''Mislim!''- hm.
''Dokazaću ti koliko si počastvovana time što si tu i koliko romantičan mogu biti!''
''Ne moraš dalje. Neće se desiti nikada. Ni u njaluđim snovima!'' rekla je pa sam onda ustao. Otrčala je u sobu i zalupila vrata tako jako da sam ih čak u prizemlju čuo.
....
Pokucao sam na vrata sobe i sačekao da se odazove.
''Šta hoćeš?''- otvori ih, pa se protegne duž njih kao lenja mačka i namršteno me odmeri od glave do pete zbog čega se malčice ispravim.
''Jesi li ogladnela, malena?''
''Malena? Nisam neka tvoja ženica. Ne zovi me tako...''- rekla je kao da sam joj rekao najgadniju stvar na svetu.
''U redu... malena...''- nasmejem se kad se namršti, ali šta da radim kad zaista jeste malena?! Volim da je naljutim samo da bih osetio tu vatricu u njenom pogledu koji šara mnome.
''Gladna sam...''- odgovori na postavljeno pitanje.
''Želiš li da ti donesem ovde večeru?''- napući usne i smesti prst na čelo, a onda se namršti.
''Naravno da neću. Makni se...''- krene niz stepenice i sama sebi spremi nešto za jelo jer joj je ispod časti da joj neko kao što sam ja donese romantičnu večeru u krevet, ali i naspram svega toga, ono što me mnogo više zabrine od njenog neizlečivog karaktera, je to da skoro ništa ne jede od kako je tu. Seo sam do nje za sto i pogledao je ispod trepavica.
''Jedi...''- izgovorim kad pogleda u tanjir nekako kao da joj nešto nije po volji.
''Ne mogu da jedem kad me tako gledaš....''
''Ne dopada ti se? Napraviću nešto drugo...''
''Ti znaš...''- izgovoti i ustane od stola, a ja je vratim u svoja krila rešen da je sam nahranim kako treba.
''Još si gladna Megi, zašto sebe izgladnjuješ?''- upitam i smestim ruku na njen obraz koji nežno počnem milujem. Zablene se okicama u mene što i meni samom stvori tremu.
Imaš tremu od ženskog pogleda? Andrej šta ti je!?- upitam zabrinuto sam sebe.
''Ne izgladnjujem se...'' zastane pa odluči da mi ipak ne kaže to što je naumila, ali ja rešimo da iz nje to izvučem nekako.
Nastaviće se....
