Do poslednjeg daha

13. deo

- Da li si znala da Adam živi u tvojoj zgradi? – Aleksandra me je pitala dok smo pričale preko telefona.

- Adam? – pitala sam. Adam i ja smo se dogovorili da se pravimo ludi, bar još neko vreme. Mrzim što lažem jedinu drugaricu koju imam ovde. Od kako je Stefana otišla, sve se promenilo.

- Moj rođak. Upoznali ste se u kafiću. – rekla je. – Čudi me to kako se niste sretali pre. On je tu živeo pre mnogo godina. Mislila sam da je prodao taj stan, ali ipak nije.

- Ne znam. Možda smo se sreli nekada u prolazu. – meni je čudnije to što nju nikad nisam srela.

- Gde mi je ona crna majica? – Adam je ušao u sobu. Pokazala sam mu prstom da ćuti.

- Ko je to? – Aleksandra je pitala.

- Ma televizor. Moram da idem sad. Aleks, vidimo se sutra.

- Okej.. – nesigurno je rekla. – Vidimo se. – prekinula sam vezi i pogledala ga.

- Da li si čuo za kucanje? Možda sam bila gola.

- Ne bi mi prvi put bio da te vidim golu. – nakezio se.

- Odvratan si.

Ovde je već nedelju dana. I mogu vam reći da mi prija njegovo društvo. Dobar je prijatelj.

Na trenutke imam osećaj kao da je sve kao nekada. Onda se setim da se ne seća i shvatim da više ništa nije kao pre.

Od onog dana se nismo seksali. Mada spavamo u istom krevetu, od zagrljaja i kojeg poljupca u kosu, ništa se više nije desilo. Verovali vi u to ili ne.

- Majica ti je u ormaru.

- Hvala cimerko. – nasmejao se i krenuo da je uzme. – Da li si naručila večeru?

- Ne. Zaboravila sam.

- Pa da. Nema ko da priča na telefon. Sa kim si pričala? – legao je na krevet. – Sa dečkićem? Da li ćete se uskoro videti? – uzeo je jastuk i krenuo da ga ljubi. – Da li ćeš ti njega da ljubiti ovako? – nekezio se.

- Odvratan si. – uzela sam mu jastuk i udarila ga. – I ne, nisam pričala sa njim, nego sa Aleksadnrom. – rekla sam i stavila glavu na njegov stomak.

- Šta kaže Aleks? – pomazio me je po glavi. Imali smo često ovakve trenutke.

- Pa čudno joj je to što se nikada nismo sretali, a živeli smo u istoj zgradi. – čačkala sam prste na njegovoj ruci koja je bila na mom stomaku. – Meni je čudno to što ja nju nisam sretala ovde.

- Ne znam šta bih ti rekao na to. Dok smo bili mlađi nije bila ovde. Što se tiče ostalog, nemam odgovor. – okrenula sam se i pogledala ga.

- Adame, zašto si se vratio? – pogledala sam ga.

- Zbog tebe. – jednostavno je rekao. – Nisam znao kako ovo da ti kažem. – nasmejao se. – Sanjao sam neke čudne snove.

- Kakve snove?

- Nas dvoje u ovom stanu. U vikendici. Bili smo srećni. – nasmejao se ponovo. – Imao sam osećaj kao da smo to sve već proživeli, ali opet sam sve to sanjao. Odlučio sam da se vratim. Da te nađem. Da popričam sa tobom. Ovo je najduži period koliko smo bili razdvojeni, zar ne?

- Da, jeste. Šta si tačno sanjao?

- Došao sam u vikendicu u kojoj smo prvi put spavali. Ti si bila u nekom crnom čipkastom vešu. Mom omiljenom. – zagledao se u moje oči. – Pored kamina se nalazio beli čaršaf, a po njemu su bile latice crvenih ruža. Par svećica i ti. Srećna. Čekala si me kao ja tebe pre mnogo godina. – nasmejao se. – Delovalo je toliko realno.

- Tada smo prvi put spavali nakon mesec dana veze. – rekla sam.

- Mesec dana nismo imali odnose? – bio je začuđen.

- Dogovorili smo se da budemo ortaci, međutim ti si me odmah nazvao svojom devojkom i rekao mi da ne želiš da se sekasmo. Želeo si da idemo polako.

- Ja sam to rekao? – i dalje se čudio.

- Da. Hej, imaš ti i dobrih strana.

- Zašto nikada nisi otišla od mene?

- Pokušavala sam, ali nisam mogla. Zašto si se ti uvek vraćao kod mene?

- Napravio sam grešku u prošlosti i izgubio tebe. – nasmejala sam se na ovo. Da znam, sećam se priče. – Pričao sam ti to, zar ne?

- Da.

- I ti si ostala i nakon toga?

- Adame, nije išlo da se ljutim zbog nečega što se desilo pre mnogo godina. Bila sam ljuta zbog toga što si dozvolio sebi da neko manipuliše tobom.

- Eto i sada, nakon skoro deset godina, činiš da se osećam krivim što sam sjebao sve. Jebeno te ne zaslužujem.

- Ja ću da odlučim o tome. – rekla sam i opet spustila glavu na njegov stomak. – Od dana kada si mi sve rekao, sve se promenilo. Imali smo mnogo lepši odnos. Jači.

- Učiniću sve da se setim. – malo se ispravio i uspeo da ostavi poljubac na moje čelo.

- Ne moraš da se setiš. Samo ne dozvoli da se pokajem zbog svega.

- Obećavam, ispraviću sve. – spustio je nežan poljubac na moje usne.