Do poslednjeg daha

5. deo

Bila sam razočarana.

Slomljena.

Otišao je.

Opet me je ostavio i otišao iz mog života kao i uvek.

Zašto li sam i očekivala da će se promeniti? Da će sve biti idealno?

Bila sam sigurna samo u jednu stvar. Gotovo je. Završili smo.

- Ne budi tužna. Sigurna sam da ima dobro objašnjenje za ovo. - Stefana mi je rekla kada smo stigli ispred moje zgrade.

- Gotovo je Stef. Umorna sam.

- Ostala bih, ali David je zvao da odemo po Sergeja.

- Ne brini, biću dobro.

Uzela sam svoju torbu i otvorila vrata da izađem.

- Vidimo se i hvala vam. - nasmejala sam se i pokuljeno krenula ka stanu.

Samo sam želela da spavam.

Nije mi bilo ni do čega.

Želela sam da sve ovo nestane.

Ali nije.

Polako ulazim u stan i prvo što sam osetila bio je miris hrane, što je čudno. Živim sama.

Nesigurno sam krenula ka kuhinji i usput dohvatila vazu koja se nalazila u hodinu.

- Adame? - bila sam u šoku kada sam ga videla. Šta on traži ovde?

- O stigla si. - nasmejao se. - Očekivao sam te tek za sat vremena. - rekao je i posvetio se kuvanju.

- Šta radiš ovde? - spustila sam vazu i krenula ka njemu.

- Želeo sam da te iznenadim.

- Da me iznenadiš? - stala sam ispred njega. Bila sam besna.

- Da. Znam da sam zabrljao. Morao sam da odem zbog važnog sastanka. Kada sam se vratio, ti si već uveliko spavala. Onda mi je palo na pamet da bih mogao da napravim nešto lepo za tebe. Uzeo sam ključ od Stefane i došao ovde. - nasmejao se.

Pljas. Zalepila sam mu šamarčinu.

- Ovo ti je za to što si otišao i nisi se javio. - uhvatio se za obraz. - A ovo ti je zato što si i pored svog bezobrazluka i tog iritantnog stava, izuzetno neodoljiv. - poljubila sam ga. - Mrzim te. - rekla sam između poljupca. I samo tako moja ljutnja je prošla.

- Znam. - nasmejao se i posvetio spremanju.

- Za koliko je to gotovo? - gledala sam u ukusnu piletinu koja se krčkala u rerni.

- Za dvadesetak minuta.

- Odlično, taman da se istuširam. - poljubila sam ga u obraz i krenula ka sobi.

- Ja ovo neću da čistim! - povikala sam kada sam ugledala svoju sobu.

Svećice su bile poređane sa svih strana, a na krevetu su bile razbacane latice crvenih ruža. Na sredini se nalazila jedna bela.
Prišla sam i uzela je, a zatim pomirisala.

- Da li ti se sviđa? - čula sam njegov glas i osetila njegove ruke oko svog struka. Pribio se grudima uz moja leđa i zagrlio, a zatim spustio nežan poljubac na moje rame.

- Prelepo je. - nasmejala sam se.

Okrenuo me je ka sebi i uhvatio za ruke.

- Nikad neću oprostiti sebi jer sam ispao kreten. Zbog nekog mog hira smo oboje patili. Milice, ja ne mogu da zamislim život u kome nisi ti. Zajebao sam, znam, ali dozvoli mi da se iskupim za sve. - izdahnuo je. - Volim te. - rekao je i poljubio me. - Mislim da ću umreti bez tebe.

- Volim i ja tebe.

- Hajde da stvaramo nove lepe uspomene. Zajedno. - rekao je dok me je grlio.

- A da za početak gledamo da preživimo. - rekla sam. Bio je zbunjen. - Osećam da nešto gori.

- Jebote. - skočio je kao oparen i potrčao ka kuhinji. Ludak.

Nasmejala sam se i krenula ka kupatilu.

Život je lep i srećna sam.

I ako ne bih trebala da se upuštam u ovo, srećna sam jer ga imam kraj sebe.

Volim ga toliko da boli.

- Koliko je velika šteta? - ušla sam u kuhinju malo kasnije.

- Stigao sam na vreme. - okrenuo se ka meni. - Molim te nemoj da šetaš tako obučena.

- Zašto? - okrenula sam se oko svoje ose. - Ne sviđa ti se? - na sebi sam imala crnu svilenu spavaćicu.

- Nije to. Stvarno želim da budem dobar, ali dok te gledam takvu, jedino što želim je da te uzmem ovde. - krenuo je ka meni. - Na stolu. - rekao je i stao ispred mene. Obavio je ruke oko mog struka i snažno me povukao ka sebi i spustio nežan poljubac na moj vrat. - Kako si lepa i slatka. I moja.  - tiho je rekao.

Obavila sam ruke oko njegovog vrata i gledala ga u njegove plave oči.

- Idem da se presvučem. - tiho sam rekla.

- Ne mogu da verujem da ću ovo reći, ali uradi to ako ne želiš da te silujem.

- Šta se desilo onom starom Adamu? - rekla sam šaljivo..

- O stari Adam je tu. - uhvatio je jednu moju ruku i stavio na njegov penis.

- Ou. - itekako sam osetila da je tu.

- Ali obećao sam da ću biti dobar. Idemo dan po dan, sećaš se? Želim da budem dobar dečko. Dobar za tebe.

- Ali ti i jesi dobar za mene. - poljubila sam ga na blic i pomerila se od njega. - Odmah se vraćam.

Nakon što sam obukla sive trenerke i belu majicu večerali smo.

Adam se trudio da bude nežan i pažljiv.

Za večerom je vladala jedna divna, šaljiva atmosfera. Zaboravila sam koliko ume da budu duhovit.

Pričao mi je o doživljajima sa Nikolom. Nekim delovima detinjstva koje nisam znala.
Pričao je o poslu, dešavanjima koja mu okupiraju dane koje ne provodi sa mnom.

Uživala sam. Ovo je prvi put posle dužeg vremena da sam pomislila da nas dvoje možemo uspeti.

Na kraju večeri, je otišao kući. Ponudila sam mu da prespava kod mene, ali je odbio.
Kaže da želi da sve bude kako dolikuje.

Sve je bilo idealno. Savršeno.

______________________________________

Zdravo dragi moji, eto mene posle dugo vremena.

Kako ste?

Nadam se da ste dobro. 

Iskreno, nedostajali ste mi.

Ovaj odmor mi je prijao.

Imala sam tešku godinu, punu problema, haosa. Trebao mi je mir, koji sam jedva pronašla.

Ali, očekujem od ove godine puno lepih trenutaka i manje stresa.

Čujemo se uskoro.

- Marijola.