Do poslednjeg daha

22. deo

Promenio se. Previše. Bio je i šmeker i bad boy. Nekada sam ga nazivala i muškom kurvom. A sada? Sada je neko kome želim da rodim decu. Ali i ta moja želja je kratko trajala.

Nakon posete mojih roditelja kao da se distancirao. Odjednom je imao previše posla i odjednom nije imao vremena za mene. Brinulo me je to.

Kad god bih se opustila iskrsao bi neki novi problem. Nisam znala kako da se postavim, umorila sam se.

Onda se desilo to.

- Sranje. – rekla sam kada sam pogledala u telefon.

Kada sam trebala da dobijem? Otvorila sam menstrualni kalendar, a tamo me je čekao još veći šok. Kasnilo mi je.

Na brzinu sam se spremila i otišla po test za trudnoću. Čekanje me je ubijalo, a test je na kraju bio pozitivan.

Nazvala sam svog ginegologa i zakazala pregled za sutra. I opet morala da čekam.

Nervoza i strah ni u jednom trenutku nisu napuštali moje telo. A Adam čak to nije ni primećivao. Uveče bi kasno dolazio, a ujutru rano odlazio. Nismo se viđali. A i kada bismo se videli, to bi bilo na pet minuta.

- Čestitam. – moj doktor je rekao. – Fetus je za sad dobro. Ne vidim nikakvih problema. – dodao je. – U petoj ste nedelji trudnoće.

- Hvala vam. – sranje. Nakon svega, mislim da nismo nikako planirali bebu.

- Prepisaću vam vitamine i treba da uradite još neke analize.- klimnula sam glavom i udahnula.

Nakon što sam stigla u stan nazvala sam Adama, ali se nije javio. Divno.

I po ko zna koji put, plašila sam se. Plašila sam se da ću opet biti ostavljena kao i uvek.

U glavi sam imala hiljadu i jedan scenario. Naravno, prvo mi je palo na pamet da je otišao. Drugo je bilo da me je ostavio i da će se pojaviti sa pričom kako to nije to. Na kraju mi je palo na pamet da je ponovo doživeo nesreću.

Ne osuđujte me, kada ste u vezi sa nekim kao što je Adam, svakakve vam stvari mogu pasti na pamet. On je jednostavno takav, nepredvidiv.

Odsutno sam gledala u tv kada mi je stigla poruka. Šta sam gledala, ne znam. Da li sam zapamtila nešto? Nisam. U glavi mi je bilo samo to šta se dešava sa njim.

- Čekam te na mestu našeg početka. – pisalo je u poruci koju sam dobila.

Na trenutak sam se nasmejala, ali kog početka? Imali smo ih mnogo. I svaki kraj tog početka je bio bolniji nego prethodni.

Nakon duge kupke spremila sam se i krenula ka vikendici. Nadam se da je to naš početak. Nadam se da je tamo. Jednom davno sam mu poslala poruku sa sličnim sadržajem. Večeras me njegova poruka asocira na tu noć.

Nakon dva sata vožnje ugledala sam njegov auto ispred. To je to. Nesigurno sam uzela torbu i otvorila vrata da izađem.

- Sve će biti u redu Milice. – bodrila sam sebe i još jače stegla torbu.

- Adame? – rekla sam kada sam ušla u vikendicu, ali njega nije bilo.

Krenula sam ka kuhinji nadajući se da je tamo. Ali nije ga bilo, umesto toga, vrata koja su vodila u dvorište iza kuće su bila otvorena. Još jednom sam izdahnula i krenula da izađem. Ne znam zašto, ali imala sam neki osećaj.

Ugledala sam ga kako stoji pokraj bazena. Pored njega se nalazio postavljen sto za dvoje. U ruci je držao čašu viskija dok je odsutno gledao u daljinu. Delovao mi je tako moćno. Na sebi je imao belu košulju i crne pantalone. Šta smera pobogu?

- Adame? – pozvala sam ga još jednom i on se okrenuo. Odmerio me je od glave do pete i nasmejao se. – Šta se dešava? – nesigurno sam mu prišla.

- Ćao. – rekao je, ostavio čašu na sto i povukao u zagrljaj.

- Ćao. – moje lice je iste sekunde krasio onaj blesavi kez.

- Kasniš. – rekao je i poljubio me u čelo.

- Znam, žao mi je. – podigla sam se na prste i poljubila ga. Izvukla sam se iz njegovog zagrljaja i pogledala u sto.

Bio je to mali okrugli sto postavljen za dvoje. Dve bele sveće su uveliko gorele. Na stolu je bila i jedna crvena ruža.

- Šta se dešava? Čemu ovo? – pitala sam ga i uzela cvet. – Prelepo je.

- Nadam se da ti se sviđa. – obavio je ruke oko mog struka i zagrlio me s leđa. – Žao mi je što sam bio hladan ovih dana. Želeo sam da ti se iskupim.

- Znaš da nije bilo potrebe. – okrenula sam se ka njemu i uhvatila ga za ruke.

- Znam, ali želeo sam. Dođi, sedi. – prišao je stolici i izvukao je. – Sedi, doneću večeru.

- Kuvao si? – nasmejala sam se.

- Naravno da ne. Naručio sam. – grleno sam se nasmejala i pogledala ga.

- Da, i mislila sam tako.

- Brzo se vraćam. – rekao je i izgubio se se u pravcu kuhinje. Šta smera?

- Moramo da pričamo. – rekli smo oboje u isto vreme nakon večere. Sranje.

- Dozvoli meni da prvi kažem. – rekao je. – Da je neka druga situacija, verovatno bih ti dozvolio da prva kažeš.

- Naravno. – prelepo.

- Želim još jednom da ti se izvinim za moje ponašanje prethodih dana. – rekao je i uhvatio me za ruku. – Ali nakon posete tvojih roditelja, trebalo mi je vremena da razmislim o nečemu. – nasmejao se. – Razmišljao sam koji je najbolji način da uradim ovo večeras. Prvo sam mislio da zakupim restoran, ali to je tako kliše. Ali ubila bi me.

- Verovatno bih. – nasmejala sam se. Zna koliko mrzim restorane. Onda mi je sinulo. Zaprosiće me. Bože, ispašću takva glupača ako ne bude tako. Ali on svakako neće saznati za monologe u mojoj glavi.

- Znam da bi. I tako sam razmišljao, bio glavu, svađao se sam sa sobom i onda mi je palo na pamet ovo mesto. Setio sam se nas. Setio sam se nešeg prvog puta, našeg novog početka, setio sam se svega i onda zašto ne bismo došli na ovo mesto. Mesto koje nam znači nešto. – a duša moja.

- Kad si ti postao ovako romantičan?

- Milice, ne kvari trenutak.

- Okej. – nasmejala sam se.

- I onda sam došao do ovog mesta, pripremio sve i rekao ti da dođeš. Sad sledi drugi deo moje ispovesti. – nasmejao se. – Hvala za sve. Hvala ti što si bila tu za mene, što si mi opraštala stvari koje niko drugi ne bi i hvala ti što si još uvek tu, što nikad nisi izgubila veru u mene i našu ljubav. Hvala što si naš toksičan odnos pun bola, dovela do zdrave veze. Volim te. – podigao je moju šaku koju je sve vreme držao u ruci i poljubio je.

- Volim i ja tebe. - nasmejala sam se.

- Znam da nikad nismo pričali o tome, ali da li hoćeš da se udaš za mene? - iz džepa pantalone izvadio je crnu plišanu kutijicu i otvorio je.

- Da! - rekla sam. Izvadio je prelepi prsten sa dijamantom i stavio ga na moju ruku. - Prelep je.  - Ustala sam I zagrlila ga. Udajem se!