Do poslednjeg daha

15. deo

Pogledala sa se još jednom u ogledalo i popravila kosu.

Kada je Adam otišao, odlučila sam da promenim nešto kod sebe. I naravno da sam krenula od kose. Uvek sam kretala od kose. I tako sam postala vatrena. Vatrena Milica.

Stefana me je često zvala tako. Jedva čekam da je vidim.

Adam i ja smo se dogovorili da za vikend idemo kod nje i kako se vikend približavao ja sam osećala sve veće uzbuđenje.

- Adame idem ja! – rekla sam kada sam prošla pored kupatila.

- Vidimo se večeras mala. – čula sam ga.

Uzela sam ključeve i krenula ka vratima.

- Gde je on? – ugledala sam Mladena kako stoji ispred vrata stana.

- Gde je ko?

- On! – rekao je i prošao pored mene, a zatim ušao unutra.

- Nisam ti rekla da možeš da uđeš. – šta on zamišlja ko je? Od onog dana ispred kafića izbegavala sam ga maksimalno. Nisam odgovarala na njegove poruke i pozive. Bilo je pitanje vremena kada će se pojaviti pred mojim vratima.

- Ponovo te pitam, gde je on?

- Gde je ko? – stala sam ispred njega i pogledala ga.

- Debil sa kojim me varaš.

- Varam? Ti i ja nismo u vezi. Gotovo je.

- Gotovo je kad ja kažem. – uhvatio me je za ruku i stegao.

- Zašto misliš da ću da te poslušam? – istrgla sam ruku iz njegove.

- Milice.. – uhvatio me je za ruku i stegao još jače.

- Pusti me.. Odmah. – bila sam besna.

- Milice, šta se dešava? – čula sam Adamov glas iza sebe. – Pusti je odmah! – prišao je i Mladen me je pustio.

- To je on? – Mladen je rekao.

- On ne postoji. Umislio si. - prekstila sam ruke.

- Ako je tako, šta on traži ovde?

- Pukla mu je cev u kupatilu. Upoznaj Aleksandrinog brata.

- Brat? - podigao je jednu obrvu.

- Aha, uskoro i Aleks stiže. - Adam se nadovezao.

-  Da li možemo da popričamo? Nasamo? - Mladen je pitao.

- Ne. Ti i ja nemamo o čemu da pričamo.

- Milice...

- Nema Milice. Napusti moj stan. - pokazala sam rukom ka vratima.

- Neće se završiti. - rekao je i otišao.

- Kakav davež. - Adam je odmah rekao. - Ne mogu da verujem da si nakon mene bila sa njim.

- Srećo, izlazio si sa fuficama, droljama i kurvama, nemaš pravo glasa. - krenula sam ka sobi.

- Tuše. - krenuo je za mnom. - Zar ti nisi krenula u grad?

- Otkazaću. - krenula sam da se svlačim.

- Sredio sam nam sve za put. - rekao je.

- Stvarno? Kad idemo?

- Sutra.

- Stvarno? - ciknula sam i zagrlila ga.

- Da. Sutra krećemo. – nasmejao se.

- Bože, koliko te volim. – rekla sam u sekundi, a onda se ukočila. Sranje. Polako sam se udaljila od njega i pogledala ga.

- Ponovi to. – tiho je rekao.

- Šta? – nesigurno sam rekla.Praviću se glupa.

- To što si mi rekla upravo.

- Volim te. – rekla sam. – Ne bih trebala. I ako sam mogla da odem, i ako je trebalo da odem, baš zbog toga nisam mogla da odem. I ovaj trenutak slabosti ne znači da sam ti oprostila.- tako je Milice, kaži mu sad. Zajebi se ponovo.

- Volim i ja tebe, - nasmejao se i poljubio me u čelo. Voli me?

- Kako ću zbog posla? – odjednom sam se uozbiljila. Koliko dugo nisam otišla na posao?

- Sredio sam to, ne brini.

- Najbolji si. Svestan si da ćemo morati da pričamo sa tvojom rođakom kad se vratimo?

- Prepusti ti nju meni. – pomazio me je po kosi.

- Krenuću onda sa pakovanjem. – nasmejala sam i upitila ka sobi. Jedva čekam.

- Dete! – dobacio je i krenuo ka kuhinji. Da, sigurno je. Volim ga.