Do poslednjeg daha

1. deo

- Ja ne želim da idem sa vama. - prekrstila sam ruke.

- Bićemo tamo pet dana Milice.

- Ne. Ne želim da provedem ni sekundu sa njim. - Stefana i Nikola su došli na briljantnu ideju da Adam i ja pođemo sa njima u vikendicu nekog Nikolinog prijatelja.

- Znaš, on se obradovao kad je čuo da ćeš i ti poći sa nama. - Nikola je rekao.

- Naravno da se obradovao kad zna da će da me odvuče u krevet.

- Ti nemoj da dozvoliš da se to desi. - Stef je smireno rekla.

- Molim te. Znaš i sama šta se desilo na vašem venčanju.

- Šta se desilo? - Nikola je pitao.

- Isto što i uvek. - Stefana je slegnula ramenima.

- Šta ćete sa Sergejom?

- David će da ga čuva.

- Zašto on ne pođe sa vama, a ja ću da čuvam Sergeja?

- Zato što je zauzet i zato što ideš sa nama. - Stefana je prekrstila ruke.

- Ne želim.

- Moraš. Nikola će da ga drži podalje od tebe. Milice, odavno nisamo otišle negde zajedno. - napravila je neku tužnu facu, koja je bila više smešna nego tužna, ali nisam mogla da joj odolim.

- Okej, idem.

- Jes! Krećemo ujutru. - poljubila me u obraz i odlepršala iz sobe.

Nakon što sam spakovala neke neophodne stvari, istuširala se i legla u svoj najudobniji krevet na svetu.

- "Budi spremna ujutru u 8." - bila je to poruka moje drage drugarice. Divno. Opet se neću naspavati.

- "Jedva čekam da provedemo malo vremena sami. Drago mi je što si pristala." - bila je to Adamova poruka, koju sam samo ignorisala.

Dva minuta kasnije, telefon  mi je zazvonio.

- Šta hoćeš Adame?

- Znaš da ne volim kad me ignorišeš.

- Znaš da me savršeno ne zanima.

- Provešćemo divnih pet dana zajedno šećerlemice.

- Ne zovi me tako.

- Zašto me ignorišeš?

- Zato što nisi zaslužio ništa više od toga. Laku noć Adame. - rekla sam i prekinula vezu.

Cele noći nisam oka sklopila. Cele noći me je mučila činjenica da ćemo pet dana provesti pod istim krovom. Možda je ovo bila ipak pogrešna ideja.

Ujutru sam bila sigurna da je to pogrešna ideja. Ispred zgrade me je čekao on.

- Dobro jutro Milice. - Samo sam ga ošinula pogledom i pružila torbu sa stvarima.

- Šta, kuliraćeš me i sad? Ne stoji ti ovaj stav. - rekao je kada smo krenuli.

- Prekini da pričaš! Iskočiću, kunem ti se.

- Zašto si takva?

- Zato što me ubijaš. I želim da to prestane. - na ovo je samo klimnuo glavom i ućutao. Znala sam da sam dobila ovu bitku, ali ne i rat.

- Gde su Stefana i Nikola? - pitala sam kada sam videla da ne voze iza nas.

- O pa mi pričamo. - nasmejao se. - Tamo su, otišli su još sinoć. Stefani je mnogo drago što si pošla sa nama.