Do poslednjeg daha

11. deo

Mislila sam da ga nakon svega nikada neću videti. Mislila sam da se nikada neće vratiti.

Stefana mi je kad kad podnosila izveštaj o njemu. Krenuo je dalje. Bio je onaj stari Adam kog sam mrzela. Bio je onaj Adam koji je želeo samo da jebe.

Nije mi se javio. Nisam mu čula glas. Nije dolazio.

Krenula sam dalje. I on je došao. Vratio se. Ali zašto?

Nakon što sam se isplakala, uživala u toploj kupki, sedela sam u dnevnoj sobi i čitala knjigu. Čula sam zovno na vratima i pogledala na sat. Pola jedanaest uveče je.

Nisam morala dva puta da razmislim ko je. Ustala sam, popravila kaiš na bade mantilu i uputila se ka vratima. To je bio Adam. Čim sam ga ugledala sklonila sam se da prođe, a zatim zatvorila vrata.

Nemo je prošao pored mene i seo na krevet kraj televizora. Prišla sam mu i sela pored njega. Ćutali smo. Jedan dugi trenutak nas dvoje smo ćutali. Osetila sam trenutak kada mi je jedna suza skliznula niz obraz. Osetila sam trnce kroz kožu kada me je pogledao.

- Ja.. Put me je doveo ovde. – prekinuo je tišinu. – Ne znam zašto, ne znam kako, ali jednostavno sam se našao na ovoj adresi.

- Da li si se setio?

- Ne, ne sećam se svega. Sećam se posla koji sam obavljao ovde i sećam se tebe sa Nikolinog i Stefaninog venčanja. Bio sam šokiran činjenicom da su se verili.

- Da, sećam se tvog šoka. Zašto si ovde? – okrenula sam se I pogledala ga.

- Molim te nemoj da plačeš. Znaš da ne znam da utešim ljude koji plaču.

- Ali znaš da ih povređuješ.

- Milice ja nisam kriv što se ne sećam nas I našeg odnosa.

- Odnosa? Bili smo u jebenoj vezi! – izdrala sam se.

- Znam, ali ne sećam se.

- Zašto nikada nisi nazvao?

- Znaš I sama da to nije u mom fazonu.

- Da, to nije u tom fazonu. – nervira me.

- Deluješ mi isfrustrirano. – nakezio se. – Da li želiš da ti pomognem da se rešiš frustracije? – okrenula sam se ka njemu I ošinula ga pogledom.

- Odvratan si! Ne javiš se jebene dve godine I onda dođeš da mi kažeš da želiš da me pojebeš?! Možeš li da budeš odvratniji!

- Nekad si se ložila na moju odvratnost I na moj pogan jezik. – nakezio se.

- Priznaj, namerno si došao ovde. – ustala sam i prekrstila ruke.

- Naravno da jesam. – selgnuo je ruke. Tako spontano je to rekao. – Ne znam da li se sećaš, ali živeo sam pre ovde. Možda se ne sećam toga, ali se sećam da sam ovde došao nakon što sam izašao iz bolnice. – nasmejao se. – Ono što mi je čudno je to što si ti ovde.

- Živim ovde. – slegnula sam ramenima. – Prodala sam stan u kome sam živela pre veze sa tobom. – smiri se. Nemoj da ga ubiješ. Nasmejao se. Naravno da je znao da sam prodala stan i da sam ovde.

- Žao mi je što se ne sećam toga. – ustao je i krenuo da šeta po prostoriji. – Siguran sam da nam je seks bio fantastičan. Siguran sam da smo proverili svaki komad nameštaja u stanu. – stao je ispred mene i pogledao me. Uhvatio je pramen moje kose i krenuo da ga vrti.

- Prekini. – tiho sam rekla.

- Zašto? Priznaj da voliš ovo.

- Mrzim te. – tiho sam rekla.

- Znaš. – približio se mom uhu. – Ova tvoja vatrena crvena kosa te čini još seksipilnijom. Poželim da te pojebem odmah i ovde. – osetila sam hladnu podlogu na svojim leđima. Bila sam pribijena uz jebeni zid.

Pretoplo mi je. Gušim se. Ova prostorija je tako malena.

- Imam dečka. – tiho sam izustila.

- To me nikada nije sprečavalo da te pojebem, to znaš i sama. – jezikom je prešao po mojoj usnici.

- Ovo se zove pokušaj silovanja. – usta su mi suva.

- Ne, ako to oboje želimo. A želimo. – ricnuo mi je vrat. Da želim ga. Milice glupačo!

- Ja ne želim. – tako je devojko. Koga lažeš? Znaš i sama da će te uzeti ovde u roku od 2 minuta.

- Da li si sigurna? – pogledao me je pogledom punim želje.

- Da.. – tiho sam rekla.

- Tvoje telo mi govori drugačije. Tvoj glas. Stav. Želiš me priznaj. – nakezio se. Da, želim ga.

- Nakon ovoga ćeš se izgubiti iz mog života. – rekla sam i poljubila ga. U kurac Milice.

Čula sam cepanje odeće. Bila je to moja majica. Nogama sam ga obgrlila oko struka dok je on ostavljao vlažne poljupce po mojim grudima. Ruke sam zavukla u njegovu kosu stiskajući je. Želim ga. Sad. Ovde. Odmah. Umreću.

Toplo mi je. Polako otvaram oči i pokušavam da se otkrijem, ali ne mogu. Pogledala sam u mušku ruku i okrenula se ka strani koja je nekada bila Adamova. Spavao je sve jače stežući me.

Milice, šta si to uradila?!