Do poslednjeg daha

6. deo

Dan po dan, rekla sam.

Nisam znala da će me poslušati. Prvi put da me je poslušao.

Zvanično smo u vezi mesec dana i sve je idealno.

Adam je zapravo jedna prava mica. Nežan je, pažljiv. Baš onakav kakav je bio na početku veze pre mnogo godina.

Uživam u svakom trenutku provedenom sa njim.

Navikla sam se da on bude poslednja osoba koju vidim pre nego što zaspim i osoba koju prvi put vidim kad se probudim.

Ali muči me jedno. To moje "dan po dan". Mislila sam da će trajati, nedelju dana, dve maksimum. Ali da će on izdržati mesec dana bez seksa, to mi nikada ne bi palo na pamet. Takve naše noći su bile paklene.

Zato želim da ga iznenadim večeras. I zato sam sada ovde.

Zamišljeno sam šetala po radnji tražiće seksi donji veš. Sve je ovo već viđeno. Sve smo ovo već prošli. Ali želim da bude posebno. Želim da on uživa večeras.

Onda sam ugledala crnu čipku.

- Bože, koliko si lepa. - rekao je i poljubio me u rame. Zagrlio me je oko struka i stavio vrat na rame koje je trenutak ranije poljubio.

Onda me je okrenuo.

- Prelepa si. - rekao je. Na sebi sam imala crnu čipku koju sam tog dana kupila samo zbog njega.

- Sviđa ti se? - nasmejala sam se.

- Da. Previše. Obožavam je.

- Divno, jer će to biti poslednji put da je vidiš. Na meni naravno. - rekla sam mu i poljubila ga.

Nasmejala sam se i uzela kompet. Biće idealno.

- Večeras u osam. Mesto našeg novog početka. - otkucala sam i startovala automobil.

Kada sam stigla ispred vikendice bilo je već šest sati. On je krenuo sigurno. Imam dovoljno vremena da se spremim.

Nakon što sam spremila večeru, istuširala sam se i obukla se. Želim da sve bude idealno.

Zapalila sam vatru u kaminu i prostrla beli čaršaf na podu. Razbacala sam crvene latice ruža, kao pre osam godina, i upalila malene svećice.

Čula sam automobil. Tačno na vreme. Nasmejala sam se. Vrata su se zatvorila. Čula sam korake.

- Milice? - čula sam njegov glas. - O bože. - rekao je kada me je ugledao.

- Ćao. - tiho sam rekla i prišla mu. Podigla sam se na prste i poljubila ga.

- Prelepa si. - prošaputao je i zagrlio me. - Šta je ono? - pogledao je u kamin.

- Iznenađenje. - nasmejala sam se. - Htela sam da sve bude idealno. Dođi. - uhvatila sam ga za ruku i povela ka kaminu. - Sećaš se?

- Nikad to neću zaboraviti. - uzeo me je za ruku i poljubio je.

- Gladan? Stvarno sam se potrudila oko večere.

- Jesam, ali ne toga. - rekao je i poljubio me. - Predivna si.

- Želela sam da sve bude idealno. Kao pre mnogo godina.

- Sve je savršeno od kad si ti tu. - dodirnuo me je za nos.

- Doneću vino. - taman sam htela da krenem ka kuhinji kada me je uhvatio  za ruku.

- To može da sačeka. - rekao je i polako povukao da sednem dole.

- Već mnogo godina maštam o ovom trenutku. - tiho je rekao. - Prestao sam da se nadam. Ali tu si. Moja si. - rekao je i poljubio me po ko zna koji put večeras.

Prvi put posle toliko godina, on je vodio ljubav sa mnom. Bilo je prelepo.
Ležala sam na njegovim grudima. Jedna ruka mu je bila ispod glave, dok me je drugom grlio.

- Ja sam srećan čovek. - jednostavno je rekao. - Do sad si milion puta mogla da odeš, ali si ipak ostala. Znam da nekad umem da budem težak i znam da sam uprskao, ali drago mi je što si tu. Volim te.

- Volim i ja tebe. - rekla sam i čvršće ga zagrlila.

- Neću ovo da upropastim. Obećavam.

- Znam. - bila sam sigurna u to. Ne znam kako, ali sam znala.

- Da li želiš da živimo zajedno? - pitao me je narednog jutra.

Sedeli smo u kuhinji i doručkovali.

- Ali mi već živimo zajedno.

- Da, ali još uvek imamo dva mesta za to. Želim da živimo zajedno u jednoj kući. Našoj kući.

- Pristajem. - rekla sam i nasmejala se. Želim dom sa njim. Želim porodicu sa njim.