Zauvek moja advokatica

5

,,Jutros u 05:00h, na obali Dunava, pronađeno je telo jednog mladića. Indetitet još uvek nije poznat. Tužilaštvo je naredilo obdukciju. Istraga je u toku".

Katja i Marija su slušale vesti u Katjinoj kancelariji.
- Katastrofa, ova Srbija je katastrofa! - rekla je Marija gledajući vesti.
- Ne prođe nijedan mesec, a da ne bude neko ubistvo.
- Možda nije ubistvo, možda je samoubistvo - rekla je Katja, ni ne sluteći da je to onaj dečko s kim je plesala prošlu noć.
- Ne verujem, nešto mi je ovde čudno!
- Šta da se radi, ne možemo tu sada ništa promeniti - rekla je Katja.
- Jesi li saznala ko ti je poslao ono cveće i ogrlicu? - upitala je Marija.
- Ma jok, neću uopšte da se bavim time! - rekla je Katja ispijajući šolju čaja.
- Ništa, idem ja, moram nešto da isfotokopiram - rekla je Marija.
- Možeš to i ovde da uradiš.
- Mogu, ali već sam ostavila tamo papire, samo treba da mi isfotokopiraju.
-Dobro, onda - rekla je Katja, spuštajući šolju čaja na sto.
- Vidimo se.
Pozdravile su se, a Katja se bacila na posao.

- Viktore, da li si ti normalan? - upitao je David, upadajući u Viktorovu kancelariju.
- Što, šta je bilo? - mrtvo hladno je rekao Viktor.
- Zašto si ubio onog dečka, šta ti je on skrivio?
- Šta mi je skrivio, jel to, a? E pa skrivio mi je, mnogo. Dirao je nešto što je moje.
- A jel misliš da će te ona ovako zavoleti, kada sazna da si kriminalac, i ne samo to, nego i da si ubio onog dečka.
- Zavoleće me. Ja nju već volim - rekao je Viktor, gledajući u Katjinu sliku na kancelarijskom stolu.
David je samo izašao iz kancelarije, ostavljajući Viktora, koji je smišljao plan kako opet da vidi Katju, a da to nije preko slika, ili da je on prati. Želeo je da priča sa njom, da provede neko vreme sa njom.
Uzeo je telefon i pozvao svog čoveka koji je bio zadužen za Katju.
- Da, gazda!
- Gde je ona?
- Gospođa je trenutno u svojoj kancelariji.
- Dobro, kad bi trebalo da završi?
- U 20:00h.
- Dobro.
Prekinuo je vezu i odlučio da ode do Katjine kancelarije. Odjednom mu je sinula ideja i opet je pozvao svog čoveka.
- Slušaj me sad dobro, pokvarićeš joj kola. Uradi nešto, da ne može da upali kola, ne znam ni ja šta. Ali, uradi tako a da se njoj nešto ne dogodi, jel jasno?
- Jasno, gazda.
Viktor je smislio plan. Kola će joj se pokvariti i neće imati čime da ode kući, dobro može da pozove taksi, ali on to neće dopustiti. On će je odvesti kući, a usput će malo provesti neko vreme sa njom i pričaće.

Vreme je prolazilo i Katja je polako privela svoj posao kraju. Napolju je bila mećava, Beograd je bio zatrpan snegom. Izašla je iz kancelarije i ušla u svoj auto. Začudila se kada nije mogla da upali auto. Izašla je iz auta i otvorila haubu.
- Šta sad da radim? - upitala je samu sebe, gledajući u motor auta.
Odjednom pored nje je stao veliki, luksuzni, crni džip. Nije obraćala pažnju na njega, sve dok nije čula dobro poznat glas.
- Gospođice, trebali Vam pomoć? - upitao je Viktor kroz prozor svog džipa.
Otkud on ovde? - pomislila je.
- Ne, ne treba - hladno je odgovorila Katja.
Viktor je izašao iz svog džipa i prišao Katji.
- Da vidim! - prišao je haubi njenog auta. Katja se odmakla i stala po stranu, dok je Viktor nešto čačkao po autu.
- Ne valja ovde nešto, moraće kod majstora! - rekao je Viktor, zatvarajući  haubu.
- Hoćete da Vas ja odvezem?
- Ne hvala, pozvaću taksi - rekla je Katja, uzimajući svoj telefon iz torbe.
- Mislim da nije pametno da sad zovete taksi. Dok on dođe, Vi ćete se smrznuti ovde, vidite kako pada!
- A zašto mislite da je pametno da idem sa Vama? I otkud vi ovde? - drsko je upitala Katja.
- Pa mene ne morate čekati, tu sam. Slučajno sam prolazio ovuda.
To joj je bilo čudno.
Sneg je krenuo jače da pada, a kolika je mećava bila, zamalo Katju nije ponela sa sobom.
- Neću Vam ništa, ne ujedam - rekao je Viktor uz osmeh.
Katja je dobro promislila. Jeste da ne želi uopšte da bude u njegovoj blizini, ali ne želi ni da ostane na ovoj hladnoći. Neće joj valjda ništa, zar ne?
- Hajde, smrznućete se ovde.
Katja je još jednom razmislila i pristala je. Ako samo nešto pokuša da joj uradi, pozvaće policiju.
- U redu.
- Ajmo!
Seli su auto, taman kada je htela da veže pojas, Viktor joj je se približio u nameri da joj on veže pojas. Opio ga je njen miris. Mirisala je na vanilu. Katja ga je pogledala sa strahom i čuđenjem.
- Mogu sama! - otresito je rekla Katja.
- Dobro.
- Gde živite? - upitao je Viktor, i ako je znao njenu adresu. Katja mu je sa razmišljanjem dala njenu adresu. Htela je da mu kaže lažnu, ali ipak želi što pre samo da ode kući. Rekla mu je adresu, a on joj je samo potvrdno klimnuo glavom. Neko vreme su se vozili u tišini. Svako u svojim mislima. On je mislio o tome kako je lepa i da li bi ga ona uopšte volela. A ona, ona je mislila kako što pre da izađe iz ovog auta.
- Da li ste udati? - odjednom je ispalio to pitanje. Zna on da ona nije udata, ali ipak želi da zna da li nekog voli. Katja se iznenadila ovim pitanjem.
- Zašto Vas to zanima? - ljutito je upitala Katja.
- Zanima me.
- Zašto Vas to zanima? - ponovila je pitanje.
- Zato što me zanima. I da li ste udati? - pogledao je, pa vratio pogled na put.
- Nisam.
- A da li volite nekoga?
- Kakvo je ovo ispitivanje? Niti ste Vi inspektor, niti sam ja kriminalac.
Ovo '' kriminalac'' ga je podsetilo na Davidove reči.

,, A jel misliš da ćete ona ovako zavoleti, kada sazna da si kriminalac, i ne samo to, nego i da si ubio ono dečka".

Da li bi ga stvarno zavolela da zna da je kriminalac. Šta ako već zna da je kriminalac? Zapitao se. Odjednom se trgao iz svojih misli.
- I da li volite nekoga?
- Neću da Vam kažem.
- Da li volite nekoga? - malo je povisio ton, bio je uporan.
- Da volim! - sada je ona povisila ton.
- Koga? - upitao je, stezajući volan šakama. Toliko ga je stezao, da su mu šake bile blede.
- To Vas ne treba da interesuje!
- E pa već me interesuje! Koga volite?
- Volim onog koga volim!
Viktor je i dalje stezao volan. Nije hteo da se svađa sa njom, hteo je lepo da priča sa njom. Kada je stigao do njene zgrade, Katja je izašla iz auta brzinom metka. Viktor je izašao i potrčao za njom, i zgrabio za ruku.
- Izvinjavam se - rekao je Viktor, pognute glave. Prvi put da je Viktor pred nekim pognuo glavu.
- Izvinite zbog mog ponašanja, neće se ponoviti!
- Sigurna sam da se neće ponoviti, jer neće biti prilike za to! - rekla je Katja, i istrgnula svoju ruku iz Viktorove. Nije ga ni pogledala, već je samo ušla u svoju zgradu. Viktor je ostao, nemo gledajući za njom. Ušao je u svoja kola i krenuo. Stiskao je volan, udarao ga. Kiptio je od besa.
- Sjebao si! Sve si SJEBAO!!! - vikao je.
Kada se vratio u svoju vilu, na samom ulazu ga, kao i uvek čekala, Vesna. Pogledala ga je milo i upitala.
- Gazda, da li ste dobro? - upitala ga je, zabrinuta, videvši njegove krvave oči.
- Vesna, želim da budem sam! - naredio je. Želeo je da galami, ali ne može na nju, ona mu je poput rođene majke.
- U redu, idem ja. Laku noć - rekla je, izlazivši iz vile.
Čim je izašla, Viktor je krenuo da razbija sve po vili. Vilom su se mogli čuti zvukovi lomljevine stakla, besnih urlika.
- Kakvo crno "laku noć"! - besno je rekao Viktor.
- Meni samo može biti lako uz tebe, i teže bez tebe! - rekao je, mazeći i ljubeći njenu sliku. Sve je skoro porazbijao, ali njene slike nije ni pipnuo. Njene slike su sada bile skoro po celoj kući, u njegovoj sobi, u dnevnoj sobi, u njegovoj radnoj sobi, svuda.
U njegovoj glavi.
Uzeo je čašu i bocu viskija. Celu noć je pio i gledao u njene slike.
- Volim te! Mnogo te volim!
Nastavio je da pije, i negde tek pred zoru, se jedva teturajući, premestio u njegovu sobu. Zaspao je sa njenom slikom na grudima.

Katja se jedva smirila, kad je došla kući. Plašila ga je se. Samo to nije pokazivala. Čim je došla, spremila je sebi toplu kupku i opustila se. Nedugo zatim, legla je u krevet i zaspala, uveravajući sebe da je sutra novi dan i da ga više neće videti.

Zver je zaspala pijana.
Pijana od ljubavi.

Lepotica je zaspala uplašena.
Uplašena od zveri.