Zauvek moja advokatica

19

Bila je budna. Jasno je mogla osetiti nečije dodire po licu. Znala je čiji su. Vrhovi prstiju čija je koža bila hrapava su je nežno dodirivala, kao da su se plašili da će je ogrebati svojom hrapavošću. Lice lepotice je bilo obasjano decembarskim zracima sunca. Zveri je to bilo uobičajeno. Njeno lice mu je uvek obasjavalo dan. Svaki dan. Bilo da je taj dan bio oblačan ili sunčan, njeno lice mu je bilo jedino sunce koje mu je moglo pružiti svetlost i toplotu. Može se reći da nije spavala celu noć. Nije mogla zaspati od misli koje su joj se nagomilavale u njenom mozgu. Bila je presrećna zbog toga što je nakon dužeg vremena videla svoje voljene, ali bila je uplašena i nesigurna zbog jedne stvari. Da li će uspeti da učini sve ovo? Da li će uspeti pobeći? Da li će uspeti da čoveku koji je celu noć grlio kao koala i koji sada luta po njenom licu, poput nekog deteta koje je znatiželjno da sazna neku tajnu, pričati mu da ga voli? Hoće li ona to uspeti? Nije više mogla držati oči zatvorene, te ih je polako počela otvarati. Oči su je bolele, što je i nije čudilo, s obzirom na to da je celu noć gledala u jednu tački i razmišljala. Čim je otvorila svoje oči, Viktor je brzo spustio ruku koja je bila u vazduhu i svojim kažiprstom je dodirivao po obrvama.
- Izvini, jesam li te probudio? - upitao je.
- Nisi, bila sam budna. Šta smo rekli za to ,, izvini", mhm?
- Ne bi trebalo da ga upotrebim ili ćeš mi iskopati oči! - rekao je i oboje su se nasmejali.
- Da. Ali, ako uradiš nešto što ne bi trebao onda je to dopušteno, naravno - rekla je i zagledala se u njega.
- U redu.
Duže vreme su se gledali, sve dok ona nije progovorila.
- Kako si spavao? - upitala ga je dok se naslanjala na naslon kreveta.
- Odlično! Nikad pre nisam bolje spavao! Ovde sam osećao mir, toplotu i sigurnost! Sve što mi treba! - naslonio se na njene grudi i obgrlio je jednom rukom.
Svoju glavu je stavio na njene grudi tako da nije mogao videti da ga gleda, ali je to mogao osetiti. I dalje oslanjajući svoju glavu na njene grudi, okrenuo se i pogledao je.
- Kako si ti spavala, ljubavi? - upitao je dok je uzimao jedan njen pramen.
- Onako - uzdahnula je.
- Jesi li dobro? - upitao je zabrinuto.
- Jesam - nasmejala se.
Vratio je svoju glavu i još više se ušuškao.
- Možemo da ostanemo ovako još nekoliko minuta? - upitao je.
- Možemo.
Nastavili su tako da leže zajedno.

- Hoćeš ovo? - upitao je i pružio joj tanjir pun maslina.
- Može! - uzela je tanjir i potrudila se da dotakne Viktorovu ruku, a čim je i to uradila on joj se odmah osmehnuo.
- Ideš li danas na posao ili si uzeo odmor, s obzirom na to da je prekosutra Nova godina? - upitala ga je a u isto vreme uživala u ukusu Vesninih predivnih specijaliteta.
- Nažalost da, moram ići. Imam danas veoma važan sastanak. Ostao bih sa tobom! - uzeo je njenu ruku i prineo je svojim usnama.
- Htela bih nešto da te pitam? - rekla je tiho.
- Slobodno - i dalje je držao njenu ruku.
- Mogu li danas ponovo otići do Marije, molim te? - upitala je bojažljivo.
- Naravno da možeš! - skočila mu je u zagrljaj, a on je smestio u svoje krilo. Gledao je u nju i non - stop se smejao.
- Hvala ti! - jako ga je poljubila u obraz.
- Može li još jedan molim te? - upitao je poput malog deteta.
Klimnula je glavom i još jednom ga poljubila u obraz, a on je pitanje ponavljao iznova i iznova, te je to značilo da ga mora svaki put poljubiti, što se njoj pomalo čak i svidelo. Da li joj se to čini ili on počinje stvarno da joj se sviđa?

Nakon brzog spremanja Katja se zajedno sa Viktorom uputila ka Mariji. U automobilu je bila prijatna atmosfera. Bilo je uključeno grejanje, dok je napolju bila mećava. Odjednom Viktor je uzeo njenu ruku u svoju i poljubio. Ona se nije protivila tome. Dok su se probijali kroz pune ulice Beograda, Katja je zamišljeno gledala u prozor. Danas će porazgovarati sa Marijom i zajedno će osmisliti tačan plan o Katjinom bekstvu. Dok je tako i ona sama već smišljala plan, nije ni primetila da su stigli ispred Marijine zgrade.
- Stigli smo, ljubavi! - poljubio je u ruku, na šta se ona trgnula.
- Hvala ti. Možeš slobodno da ideš, zvaću te kad budem htela kući! - klimnuo je glavom i izašao iz automobila, krenuo ka njenoj strani i otvorio joj vrata.
- Vidimo se! Volim te! - poljubio je u obraz i ona mu je uzvratila poljubac.
Ona je ušla u zgradu, a on u automobil.