Zauvek moja advokatica

17

Jutarnji zraci sunca probijali su se kroz veliki prozor velelepne vile. Em što su sunčevi zraci pružali svetlost i toplotu, pokušavali su da probude jednu lepoticu. Lepotica se promeškoljila i polako otvorila oči. Prvo što je ugledala, osim po neki sunčevi zrak, njeno vidno polje, bilo je okupirano jednom velikom gromadom. Gromadom od čoveka. Viktor je sedeo u fotelji, koja je bila tik do kreveta, laktom naslonjen na stočić pored, a na dlanu je oslanjao svoju glavu. Bio je to neudoban položaj. Vrlo neudoban.
- ,,Dobiće skoliozu!" - pomislila je.
Neko vreme je gledala u njega i razmišljala o svom planu. Ne sme da stane. Mora da mu se približi još više. Definitivno mu se približila, ali mora još.
- ,, Zašto se ja uopšte brinem za njega?" - mislila je i polako krenula da ustaje iz kreveta.
Okrenula se na drugu stranu i ustala.
Temperatura i bol u grlu su polako nestajali. Tiho i na prstima je otišla do kupatila. Topla voda je sve što joj je sada bilo potrebno. Ušla je u kupatilo i zaključala vrata, a zatim se potpuno prepustila sebi.
Viktor se promeškoljio u fotelji i otvorio oči. Prvo što je ugledao je Katjinu stranu na krevetu, koja je sada bila prazna, nateralo ga je na to da naglo ustane i skoro obali fotelju. Pogledom je tražio po sobi, sve dok nije čuo šuštanje vode u kupatilu.
- Dobro je! Tu je - govorio je sam sebi, pokušavajući da se opusti i nekako zaboravi strah koji je upravo osetio.
Seo je na fotelju i čekao je.
Katja se nakon lepog i dugotrajnog opuštanja u toploj vodi, uvukla u još topliji bade mantil. Otključala je vrata i kako ih je samo otključala, u istoj sekundi pred njom se pojavio Viktor. Uhvatio je za obraze i toplo i zabrinuto pogledao.
- Jesi li bolje, ljubavi? Imaš li temperaturu? - proveravao je.
- Bolje sam, ne brini. Samo sam malo gladna! - rekla je dok se kretala ka velikom garderoberu.
Gledao je za njom.
- Dobro, idem samo da se sredim, pa idemo zajedno. Ako ne možeš da čekaš, onda slobodno siđi dole!
- Ne, u redu je, čekaću te.
Nasmejao se na ovo i otišao.
- Šta više da radim? Želim što pre da odem odavde! - tiho je sama sebi rekla, gledajući u prozor. Želja za slobodom je postajala sve viša, iz dana u dan, a mogućnosti su za sada bile veoma male. Treba da zadobije njegovo potpuno poverenje. Potpuno zamišljena u svojim mislima, nije osetila Viktora, koji je sada grlio.
- Nešto si se zamislila? Jesi li dobro? - upitao je dok je gledao svojim zaljubljenim očima.
- Mhm, dobro sam. Samo sam gladna - nasmejala mu se.
- Dobro, onda, idemo! - uzeo je za ruku i poveo dole.
Kao i obično, dočekao ih je prelep i ukusan doručak. Tokom jela Katji je sinula ideja. Ispitivaće ga. Uglavnom, o nekim sitnicama. Šta voli, šta ne voli. Neka izgleda kao da je on interesuje.
- Šta najviše voliš da jedeš? - upitala je.
- Nisam izbirljiv, ali najviše volim punjene paprike.
- Stvarno? Pa to je moje omiljeno jelo! - nasmejala se i popila sok.
- Eto, vidiš suđeni smo jedno drugom! - namignuo joj je.
- Po čemu ti to vidiš?
- Oboje volimo punjene paprike - nasmejao se, uzeo šoljh kafe i prislonio se uz naslon stolice.
- Pa ne znači ako oboje volimo punjene paprike, da smo suđeni jedno drugom, pobogu! - odmahnula je glavom.
- Šalio sam se!
- I, šta još voliš?
- Tebe! - uzeo je njenu ruku i poljubio.
- A, između mene i punjene paprike, šta još voliš?
- Tebe. Uvek tebe.
Uzdahnula je i zakolutala očima.
- Vidim da kod tebe ovo ne ide!
- Šta to ne ide kod mene?
- Pa ovo. Mislila sam da saznam šta voliš, šta ne voliš, ali skoro da mi ništa nisi rekao, osim za paprike i mene!
- Mislim da je dovoljno!
- Nije, želim još da znam! - durila se kao malo dete.
- Dobro, šta želi moja ljubav da zna o meni? - ljubio je njenu ruku i mazio je.
- Sve!
- Sve?
- Da! Apsolutno sve!
Reći će joj, ali ne baš ,, sve".

Nakon doručka i Viktorovog pričanja šta voli, a šta ne voli, njih dvoje su sada uživali u velikom dnevnom boravku. Sedeli su zajedno, ali nisu bili toliko blizu. Odjednom Katja se približila Viktoru i spustila glavu na njegove grudi. On se našao u čudu, ali njegove ruke su znale svoj put. Iste sekunde, njegove ruke su grlile njeno malo telo, ujedno pružajući joj ljubav, sigurnost i toplotu. Bar je on tako računao, dok je ona mislila suptotno. Njegove ruke su za nju bile strašne, velike, pune mišića, tetovirane. Prvi put je videla njegove tetovaže. Do sad je nosio duge rukave, međutim danas ih je povratio, time pokazujući ih. Po neka vena mu je bila izražena. Šake su mu bile velike i krupne, prsti dugački. Nisu bili ni tanki, ni debeli. Dok je razgledala njegove ruke, nije ni primetila da se jedna njegova ruka spustila na njen obraz.
- Ljubavi? - nežno je dozvao i još nežnije pomazio.
Polako je podigla svoj pogled ka njegovom, u kome je mogla samo da vidi zaljubljenost, ljubav, brigu i nežnost.
- Molim? - tiho je upitala.
- Danas si mi nešto mnogo zamišljena, jesi li sigurna da si dobro?
- Jesam!
Poljubio je u čelo.
- Nisi mi rekao da imaš tetovaže? - rekla je dok je mazila njegovu ruku i išla putanjom kojom su išle tetovaže. Njegova koža se naježila, ali bila je to ona prijatna jeza.
- Nisi me ni pitala!
- Pa ne pitam ja svakog muškarca na kojeg naiđem da li ima tetovažu! - rekla je, a u njemu je već kiptela ljubomora, poput vulkana, koji treba da što pre eksplodira.
- A, na koliko si ih nailazila? - upitao je pomalo mračnim tonom.
- Zašto te to interesuje? Na koliko si ti žena nailazio?
- Zašto to tebe interesuje?
- Prvo ti meni odgovori! - rekla je.
- Zato što sam ja tvoj muž, zato što želim da ti budem prvi i poslednji! Ako ih je bilo pre mene, onda želim barem da ti budem poslednji! - govorio je dok je svo vreme gledao u oči.
- A, sad mi odgovori, ljubavi moja, zašto tebe interesuje koliko je žena bilo u mom usranom životu?
- Htela sam samo da te isprovociram, ništa drugo.
- Ti mene ne možeš da isprovociraš, nikad. Što se tiče žena, bilo ih je, ali šta da ti kažem, obične kurve koje samo žele novac i da se nekome uvale u gaće i u krevet. Nikad nisam bio u vezi, nikada nijednu nisam voleo, nikada nisam bio zaljubljen, sve dok se nisi ti pojavila. Prvi put kada sam te video znao sam da si ti ta, da ti pripadaš meni i da ja pripadam tebi. Prvi put kada sam ugledao tvoje predivne plave oči, znao sam šta želim. Želim da te predivne plave oči vidim čim se probudim, pre nego što zaspim i pre nego što zauvek sklopim ove oči koje su se nagledale svačega, a za kraj svog usranog života, žele da vide nešto lepo. Nešto rajski. Nešto prekrasno. Želim da me te tvoje prelepe pune usne ljube svaki dan, svaku minutu, svaku sekundu. Da mi one budu lek, voda, hrana, vazduh. Želim da me tvoje ruke miluju. Da mi prenesu njihovu nežnost i toplotu,  zacele rane i zakrpe pukotine ove hladne kože, koja nikada nije osetila toplotu i nežnost. Želim da od tebe čujem ,, volim te", jer znam da će mi to pomoći. Pomoći će mi ako to budeš govorila istinski iz dubine duše, iz srca. Ako to budeš govorila svake sekunde, a, ponajviše ujutru kako bih mogao da izdržim dan, i uveče kako bih mogao u miru i sreći da zaspim. Želim da me zagrliš, jer znam da je tvoj zagrljaj moj dom. Moje utočište. Moja sigurnost i moj spas. Moja sreća. Želim da se venčamo i da nosim taj prsten koji ćeš mi staviti na prst, jer to će biti pečat, koji će svima govoriti da sam ja tvoj i da si ti moja, mada ja i bez toga pripadam tebi. Želim da imamo potomke. Mnogo njih. Da uredim dvorište, i kupim onaj veliki tobogan, koji sam pre neki dan video u prolazu, tako maštajući o nama i našoj deci. Želim. Želim. Samo to i mogu, da želim. Ništa više, ništa drugo - pričao je dok je svo vreme gledao u njene oči i mazeći je svuda. Po kosi, obrazima, rukama.
Nije umele ništa da kaže. Niti da se raspravlja, niti da se pretvara. A, nije mogla ni ono najvažnije za njega, nije mogla da ga voli.
Još više se uvukla u njegov medveđi zagrljaj. Oboje su sklopili oči, uživajući u toploti i tišini. Viktor je uživao u još nečemu. U još nekom. U njoj.

- Mmm, ovo je preukusno! - govorila je Katja dok su joj usta bila puna palačinki. Viktor se nasmejao.
- Nisam znala da tako dobro kuvaš! - rekla je i uzela još jednu.
- Naučio sam dok sam živeo u... - odjednom je zastao, a Katja ga je pogledala.
- Gde? - znatiželjno je upitala.
- Dok sam živeo sam - rekao je i nastavio da joj maže palačinke.
- Eeej, ne mogu više!
- Možeš, možeš i te kako možeš! - smejao se i stavio joj još jednu palačinku u tanjir.
- A ti? - upitala je.
- Nisam gladan.
- Možeš i ti, ajde! - uzela je palačinku.
- Sa čime ćeš?
- Isto što i ti!
- Znači, sa kremom. Dobro! - krenula je da maže palačinku, a Viktor je svo vreme gledao.
- Izvoli! - pružila mu je.
- Hvala, ljubavi. Volim te! - poljubio je u obraz, koji je bio umazan kremom, a ona mu se samo nasmejala.
Pa, i to je nešto, zar ne?

Nakon ukusnih palačinki i tople kupke, Katja je legla u krevet. Međutim, san joj nije dolazio na oči. Viktor je kao i uvek ležao u fotelji. Katja je polako ustala i krenula ka fotelji. Zna šta će ga pitati, i zna da će odgovor prvo biti negativan. Sela je na naslon fotelje.
- Viktore? - polako ga je prodrmusala.
- Molim, ljubavi? Jel ti treba nešto? - pridigao se u sedeći položaj.
- Mogu li nešto da te zamolim? - upitala je nežno ga gledajući.
- Naravno, ljubavi moja - uzeo je njene  ruke u svoje.
- Mogu li molim te da vidim svoju porodicu i najbolju prijateljicu? - upitala je sa nadom.
- Ne može! - rekao je mračnijim tonom.
- Zašto? Pa nisam ih dugo videla, sigurno se brinu, molim te!
- Rekao sam ne! - povisio je ton.
- Kako možeš da budeš tako okrutan, tako zao? Čoveče, nisam ih videla danima! - plakala je. Istrgla je svoje ruke iz njegovih.
- Molim te!
- Nije bezbedno!
- Zašto nije bezbedno? - upitala je očajno.
- Zato što nećeš biti tu, pored mene!
- Dobro, onda, idi ti sa mnom.
- Molim? - sad je on bio taj, koji je bio začuđen.
- Da. Hajde i ti sa mnom.
Dugo je razmišljao, gledajući u njene oči.
- Dobro! - uzdahnuo je.
- Ići ćemo!
- Stvarno? - upitala je srećno.
- Stvarno! - nasmejao joj se.
Ona mu je skočila u zagrljaj i poljubila ga u obraz.
- Ponovi! - rekao je.
- Šta? - pravila se ludom.
- Poljubi me!
- Nisam te poljubila! Slučajno je bilo, saplela sam se o tepih!
- Jesi! Poljubila si me, a to ćeš sad ponoviti!
- Neću!
- Hoćeš!
- Neću!
- Hoćeš!
- Dobroooo! - prevrnula je očima.
- Hoću! - rekla je i još jednom ga poljubila u obraz.
- Hvala ti! Laku noć.
- Laku noć, ljubavi. Volim te - poljubio je u obraz, a ona se uputila ka krevetu. Legla je u krevet i okrenula se na drugu stranu, tako da bude okrenuta leđima Viktoru. On je imao pogled na njenu dugu, lepu, plavu kosu.

Zver je na putu.
Na putu da čuje ,, volim te" od svoje lepotice.

Lepotica se polako približavala kapiji.
Kapiji slobode.