6

787 21 18
                                    

Katja se nervozno šetala gore - dole u stanu. Želela je da ode na jutarnje trčanje, ali u tome je sprečio sneg. Jedva se i ovako moglo hodati, a kamoli trčati. Svugde je bilo snega i leda. Sedela je kraj prozora svoga  stana i gledala u sve te srećne ljude. Zapazila je jednu četvoročlanu porodicu. Izlazili su iz zgrade koja je bila preko puta njene zgrade. Izgledalo je kao da idu na odmor. Dok su roditelji stavljali kofere i torbe u gepek automobila, deca su oko njih veselo skakutala. Taj prizor je vratio u njeno detinjstvo, kada je ona bila bezbrižno dete i jedina briga joj je bila kada će biti raspust, i kada će moći da ode kod bake i deke na selo. Tada nije bilo brige zvane "Viktor". Razmišljala je o Viktorovim pitanjima i rečima.

,, Da li ste udati?
Da li volite nekoga? "

Ta pitanja i te reči su joj se non - stop vrtele u glavi. Zašto joj je postavljao takva pitanja? Zašto ga to zanima. Bila je bolesna i nije mogla ići na posao. Sinoćna hladnoća, a i umor od posla, su je dotukli. Otišla je u kuhinju, s namerom da sebi skuva čaj. Za razliku od njene najbolje prijateljice Marije, Katja je obožavala čajeve, a mrzela kafu, dok je Marija bila druga priča, ona bi mogla da živi samo od kafe. Sa uživanjem je ispijala topli čaj od kamilice. Opet se vratila na svoje omiljeno mesto u svom stanu. Sela je kraj prozora i primetila crni džip ispred ulaza u svoju zgradu. Bio je sličan Viktorovom džipu. Odmah je izbacila tu misao iz svoje glave. Uzela je daljinski i dok se dosađivala, menjala je kanale. Naišla je na neku njoj zanimljivu emisiju.
Ona gleda emisiju.
A, neko gleda nju.

Viktor je sedeo u svojoj sobi, držajući se za glavu. Glava ga je rasturala. Razgledao je haos koji je sinoć napravio, prouzrokovan njegovim besom i ljubomorom. Katjine slike su bile svuda po velikom krevetu. Pored velikog kreveta, bio je noćni stočić na kojem se nalazila, sada već prazna boca viskija. Staklena čaša se nalazila na podu, razbijena u paramparčad. Od svog tog sinoćnog ludila i alkohola, nije mogao da potrefi, kako da stavi čašu na sto, a da se ona ne nadje u ovom stanju, kakvom je sad. U paramparčad. Takve su bile i njegove misli. Njegova duša. Njegovo srce. Želeo je da ga Katja voli. Da budu zajedno. Da se venčaju i osnuju porodicu. Da imaju dece, puno dece. Da budu srećni zajedno. I ne zvao se on Viktor, ako tako i ne bude. Polako je ustao, i dalje ne stabilno hodajući, ka kupatilu. Morao je da se pribere. Da razbistri misli. Stao je pod hladan tuš, i razmišljao o svemu. Kako opet da joj priđe, a da ne ispadne kao neki manijak. On, u suštini, i jeste manijak, jer ko normalan opseda i prati, devojku koju voli? Voli više od sebe. Nakon dugog tuširanja, a usput i  razmišljanja, uputio se ka kuhinji. Cela vila je sada bila sređena i očišćena od nereda, koji je on napravio. Sigurno je Vesna. Ko bi bio drugi, ona je jedina koja brine o njemu i o kući. Ali to će se promeniti kada bude doveo svoju Katju. Samo razmišljanje o njoj, nateralo ga je na osmeh. Ušao je u kuhinju i zatekao Vesnu kako sprema doručak. Poželeo je da je na njenom mestu Katja. Vesna mu se obratila uz topao majčinski osmeh.
- Dobro jutro, gazda! - rekla je stavljajući tanjir na sto.
- Dobro jutro, Vesna! Hvala ti što si sredila sav onaj haos. Zamolio bih te ako možeš i moju sobu da središ? - rekao je uzimajući šolju kafe.
Vesna je bila začuđena ovim rečima. Viktor se nikada ne zahvaljuje i nikada ne moli. Potvrdno je klimnula glavom.
- Hoćeš da ti postavim doručak?
- Ne mogu. Nisam gladan, a i uostalom imam mnogo posla.
- U redu - rekla je i otišla u njegovu sobu.
Viktor je ostao zamišljen. Odjednom se prisetio dobre ideje. Pozvaće Katju na večeru. To je to. Otišao je do svog garderobera i presvukao se. Odlučio je da prvo ode do svoje kancelarije, pa će onda otići lično kod Katje.

- Ova emisija, više uspavljuje, nego što drži pažnju! - rekla je Katja, zevajući.
Bilo joj je dosadno. Nisu joj pomagali ni časopisi, ni emisije, ni knjige. Samo joj se spavalo. Isključila je televizor i otišla do svoje sobe. I ako je mrzela popodnevne dremke, i nikada nije spavala popodne, sada joj je to i više nego potrebno. Udobno se smestila u svoj krevet i polako utonula u svet snova.

Zauvek moja advokatica Donde viven las historias. Descúbrelo ahora