Zauvek moja advokatica

1

Ujutru se Katja probudila nasmejana, prisećajući se Marijinih reči. Bila je upravu za sneg i temperature ispod nule. Velike pahulje su padale iz svih pravaca, a Beograd je bio prekriven belim pokrivačem. Sneno je protrljala svoje plave oči. Čim je došla kući odmah je zaspala. Bila je i suviše umorna da bilo šta uradi. Ovog jutra je spavala duže nego inače. Već je 09:00h, srećom pa je vikend. Otišla je u kupatilo i pripremila svoju omiljenu toplu kupku.
Nakon dužeg odmaranja u toploj kupci, osetila je glad. Pripremajući doručak čula je zvono na vratima.
- Dobro jutrić - veselo je rekla Marija i poljubila Katju u obraz.
- Dobro jutro - odgovorila je Katja.
- Jel prošla glava?
- Jeste, hvala Bogu - rekla je Katja odmahujući rukom.
- Nisi otišla na trčanje - zadirkivala je Marija.
- Nisam, a i kako bih mogla, vidi kako je napolju - rekla je Katja gledajući ka prozoru.
- Vidim, da znaš samo kako je hladno.
- Tvoje informacije su ispale tačne - rekla je Katja podizajući jednu obrvu.
- Draga, moje informacije su uvek tačne - rekla je Marija i nabacila onaj njen vragolasti smešak.
- Jesi doručkovala? - upitala je Katja.
- Jesam, došla sam samo da se uverim da si dobro.
- Jesam, nema razloga da brineš.
- Donela sam ti sveže cveće, lale, znam da ih obožavaš - rekla je Marija pružajući Katji buket lala. Katja je veselo uzela buket i prinela ga sebi, kako bi pomirisala cveće.
- Eh, ja moram da idem - rekla je Marija uzimajući torbu.
- Pa gde ćeš, pa ajde ostani barem na kafi, a i gde žuriš, vikend je - protestantivno je rekla Katja.
- Moram, imam posla u kancelariji.
- Pa zar ne možeš da odradiš kod kuće?
- Ne mogu, tamo su mi neki papiri i dokumenti.
- Dobro - tužno je rekla Katja.
- Vidimo se, slatkišu - rekla je Marija i zagrlila Katju.
- Vidimo se, ćao!
Katja se nevoljno vratila u kuhinju i nastavila da sprema doručak. Odlučila je da ostatak dana provede kući uz čaj i jednu dobru knjigu.
Na drugom kraju grada, čovek u skupom odelu, rasturao je sve oko sebe. Njegovo telo je bilo ispunjeno besom. Njegovo trenutno stanje su najbolje prikazivale razbacane stvari u velikoj luksuznoj kancelariji.
- Kako je moguće, kako je jebeno moguće da su nam podmetnuli prašak za pecivo, umesto kokaina? - zaurlao je Viktor na svog najboljeg prijatelja.
- Viktore, smiri se - smirivao ga je David, njegov najbolji prijatelj.
- Kako da se jebeno smirim, mh?
Viktor i David se poznaju od detinjstva. Zajedno su odrastali u domu za nezbrinutu decu, delili parče hleba i zajedno gurali do ovoga, što su danas. Najozloglašeniji kriminalci u Srbiji.
Viktor, kralj beogradskog podzemlja, visok, crne kose i očiju, svojim pogledom koji ubija, plašili su ga se neprijatelji, a i prijatelji.
David, njegova desna ruka, odanost je njegovo srednje ime.
- Polako čoveče, ovako nećemo ništa rešiti.
- Nesposobnjakovići jedni, ne mogu ništa da urade kako treba.
- Sredićemo sve, obećavam ti. Ne brini ništa.
- Držim te za reč.
- Pa znaš me brate, ja sam čovek od reči. Za mene je obećanje, svetinja.
Viktor je samo klimnuo glavom i sipao obojici čašu skupog viskija.
- Nego, imamo još jedan problemčić - rekao je David.
- Zar je moguće da ja ni minut ne mogu da provedem, a da ne iskrsne neki problem. Pričaj.
- Imamo problem sa legalizacijom onog tvog restorana na Vračaru.
- Kakvih?
- Ne znam, nešto oko papira.
- Dobro, nađi nekog dobrog advokata da vidi to.
- U redu.
- Ništa nije u redu moj Davide, ništa.
David ga je potapšao po ramenu i izašao iz kancelarije.
- Andrija, dođi ovamo - pozvao je David jedinog čoveka u koga je imao poverenja.
- Jednom si mi pominjao da tvoj brat zna nekog advokata? - pitao je David.
- Advokatica! - odgovorio je Andrija.
- Molim?
- Advokaticu, zna jednu advokaticu.
- Dobro, ne bitno. Probaj nekako da je kontaktiraš i ispričaj joj o onom problemu vezano za restoran.
- U redu.
David je uz samo klimanje glavom pozdravio Andriju i otišao.
Katja je uživala u čaju i knjizi, ali sve što je slatko traje kratko. Zvono na telefonu je omelo u čitanju i ona je ljutito zgrabila telefon, pre nego što je videla koje zove.
- Halo! - ljutito je odgovorila Katja.
- Ej, polako, probićeš mi bubne opne - rekla je Marija.
- Aa, ti si. Izvini.
- Ja sam, nije Pero kvaka! - našalila se Marija.
- Šta je bilo? - upitala je Katja.
- Jel možeš da mi učiniš jednu uslugicu?
- Kakvu uslugicu?
- Znam da se trenutno odmaraš, i izvini, ali ovo je hitno!
- Pa ajde, pričaj.
- Malopre me pozvao jedan poznanik, ispričao mi je da prijatelj njegovog  brata, ima nekih pravnih problema.
- Kakvih? - začuđeno je upitala Katja.
- Oko legalizacije nekog restorana, ništa strašno, nisu kriminalci, ne brini.
- Dobro, i šta ja tu treba da uradim?
- Pa da im pomogneš.
- A što im ti ne pomogneš?
- Nemam vremena, a to mora danas, stvarno je hitno. Moooolim teee!
- Dobro, dobro. Samo mi reci gde i u koliko sati?
- Super si, hvala ti puno. U kafiću Boutique, u 16:30h. Tako mi je rekao.
- Važi, ajde, ćao.
- Hvala ti puno, ljubim te, ćao.
Katja je nervozno uzdahnula i krenula ka svojoj sobi da se spremi.
Viktor je sedeo u svojoj kancelariji i potpisivao neke papire, kada mu je David uleteo u kancelariju.
- Brate, sredio sam ti ono za advokata. Danas u kafiću Boutique, u 16:30h.
- Dobro, idi ti - rekao je Viktor, još uvek gledajući u papire.
- Izvini, ali ja ne mogu. Moram nešto da sredim.
- Pa ko će onda da ide?
- Pa mislio sam da ideš ti, molim te brate.
- Dobro, samo mi daj te papire.
- Evo ti - rekao je David, pružajući papire Viktor.
- Hvala ti.
- Hvala tebi, ajde sad pali - rekao je Viktor.

Ali nijedno od njih dvoje nije znalo da će im ovaj susret okrenuti život za 360° stepeni.

Katja nije znala da će upasti u kandže zveri.

Zver nije znala da će upoznati svoju lepoticu.