Zauvek moja advokatica

21

Nežni poljubci koje je Viktor ostavljao po Katjinom licu, su bili toliko nežni kao da ljubi staklo, a ne živo biće. Bili su nežni, ali bilo ih je dovoljno da se Katjine oči boje najvedrijeg neba, otvore i pogledaju ga. Imao je veliki osmeh na svom licu. Ona je imala pospani izraz lica, ali iza tog pospanog lica, krila se devojka koja je juče slagala ovog muškarca koji leži pored nje i koji je gleda sa toliko ljubavi. Ona nije razumela odakle njemu tolika ljubav prema njoj. Prstima joj je dodirivao obrve, nos, oči, trepavice, usne.
- Imaš jako lepe obrve. A i trepavice su ti dugačke i meke kao svila. Sve je lepo na tebi, savršena si! - nasmejao se.
- Tebi tako savršenoj, šta se svidelo na meni? - upitao je, a ona se odmah razbudila.
Bio je jako zgodan, nije znala zašto to uopšte i pita. Bio je visok, imao je crnu kosu i prelepe crne oči. Mišićav. Imao je sve što bi jedna devojka, žena, htela kod jednog muškarca. Uz to sve, bio je i bogat.
- Jednostavno mi se sviđaš! - rekla je i ponovo zatvorila oči.
- Šta ti se na meni najviše sviđa? - ponovo se oglasio.
- Visina! - namrgodio se.
- Samo to? - upitao je malo potišteno.
- Pa treba neko da mi dodaje stvari sa visokih polica! Stvarno nisi mogao da police malo spustiš? Nisi računao da bi ti devojka bila niska? - pričala je zatvorenih očiju.
- Pa, ako bude trebalo, spustićemo ih. Sad, ozbiljno te pitam, šta ti se sviđa na meni i kod mene?
Uzdahnula je i otvorila oči.
- Sve! Imaš visinu, prelepe oči, mekanu kosu, imaš mišiće, lep si! Nisam te zavolela samo zbog toga, zavolela sam te zato što se lepo ophodiš prema meni. Na početku si bio kreten, ali sada se bolje ponašaš! Zadovoljan? - završila je.
Klimnuo je glavom.
- Ako bih se ovako ponašao stalno, da li bi me volela zauvek? - pogledala ga je.
Knedla joj je zastala u grlu.
- Bih! - tiho je rekla, ali dovoljno da on to čuje.
Pomazio je po obrazu i nežno spustio svoje usne na njene.
Toliko je nežno ljubio da se skoro rastopila.
- Volim te! Volim te! Volim te! - ponavljao je.
- I ja tebe!
- Koliko? Mislim da li je dovoljno da bi provela samnom ceo život? - pitala se dokle će je više ovako propitivati.
Ćutala je.
- Razumem! - odgovorio je sam sebi.
- Nije toliko dovoljno, ali potrudiću se da bude tako! - još jednom je poljubio.
- Jesi li lepo spavala? - upetljao je svoje prste u njenu kosu.
- Mhm - kratko je odgovorila.
- Ja sam uživao! Izgedaš prelepo dok spavaš! - pogledala ga je i izvila obrvu.
- Jesi li ti to mene celu noć gledao ili? - ostavila je rečenicu da visi u vazduhu.
- Nisam celu! Pola! Posle sam zaspao.
- Ti stvarno nisi normalan, psihopato! - udarila ga je u rame.
Privukao je bliže i naslonio svoju glavu na njene grudi.
- Ali nisam mogao da spavam od uzbuđenja. Sreće. Jako si me usrećila! Ustvari, ti to radiš od kada sam te prvi put video! - nasmejao se.
,, Šta da radim sa njim? " - upitala je samu sebe.
- Jesam li te ja usrećio? - podigao je glavu i pogledao je.
- Viktore, sad se stvarno ponašaš kao žena u PMS - u! Podivljali su ti hormoni, a ako to pređe i na meni, gotov si! - rekla je.
- Dobro, dobro! Samo sam hteo to da saznam! Da li sam te usrećio? - preokrenula je očima.
- Jesi! - pogledala ga je.
- Sad te lepo molim da barem malo ućutiš!
- Dobro, ćutim! - vratio je svoju glavu na njene grudi.
Nastavili su da leže u krevetu, zagrljeni i u tišini. Viktor više nije rekao ni slovo, a kamoli rečenicu.

- Da, Vesna! Nema potrebe da dolazite, možemo sami! Odmaraj te i uživajte u praznicima! - pričala je sa Vesnom, preko telefona, dok je Viktor grlio otpozadi.
Odjednom joj je uzeo telefon i ostavio u čuđenju.
- Vesna, želim da provedem praznike sam sa ženom, bez ikoga, zato Vam naređujem kao Vaš nadređeni, da ostanete sa svojima i uživate! - završio je razgovor i bacio telefon na veliku udobnu fotelju.
- Zašto si to uradio? - upitala je, gledavši ga sa čuđenjem.
- Šta sam uradio? - neka čudna grimasa je bila na njegovom licu.
- Zašto si tako razgovarao sa njom? Zar nisi mogao biti malo blaži?
- Malo je dosadna.
- Molim? Ta žena samo brine!
- Dobro, ali nema potrebe više da brine! Imam tebe i ti si mi dovoljna! - polako joj je prišao i nežno uzeo njeno lice u svoje ruke.
- Želim da ti brineš o meni i ja o tebi! - nežno je poljubio.
- Ali nisi trebao tako da razgovaraš sa njom!
- U redu, neću više! - zagrlio je.
- Šta želiš da jedeš? - jedva se odvojila od njega.
- Šta god ti spremiš!
- Polazi! - krenuo je za njom u kuhinju.