Zauvek moja advokatica

10

Svanulo je jutro. Sunce se borilo sa oblacima, pokušavajući da, barem malo ogreje hladan Beograd. Sunce je grejalo Beograd, dok je jedna lepotica grejala srce jedne zveri. Katja je zaspala tek pred zoru, dok je Viktor celu noć gledao. Ustao je iz fotelje i prišao plavokosoj lepotici. Pomazio je po njenoj lepoj, mekoj i svilenkastoj kosi. Poljubio je u kosu i ustao. Želeo je da je pusti da odspava, znao je da celu noć nije spavala. Izašao je iz sobe i u hodniku se susreo sa svojim najboljim prijateljem, koji ga je sada ljutito gledao.
- Šta je bilo, Davide? Što me tako gledaš? - upitao je Viktor, ozbiljno.
- Šta, šta je bilo? Oteo si devojku! JESI TI NORMALAN? - prodrao se David.
- Ššš, tiše! Probudićeš je! - utišavao ga je.
- Ajmo u radnu sobu! - rekao je Viktor.
Otišli su u radnu sobu. David ga je i dalje ljutito gledao.
- Zašto si je oteo?
- Nisam je oteo!
- Nego šta si?
- Doveo sam je kući!
- Ovo nije njena kuća!
- JESTE!!!
Zavladala je duga tišina u sobi.
- Kako si mogao to da joj uradiš, a? Zar nisi barem jednom pomislio na nju, kako će se ona osećati? Da li će biti uplašena, uznemirena, ako je toliko voliš, kao što pričaš? - upitao je David, dok ga je Viktor samo gledao i ćutao.
- Biće joj dobro ovde! Dobro ću se brinuti o njoj! I naravno da je volim!
- Ti izgleda ne shvataš ništa. Mi smo kriminalci! Loši ljudi, kapiraš! Ubice, čudovišta, zveri! Eto to smo mi! Misliš da devojka poput nje može da zavoli kriminalca? Šta ćeš na primer, ako je neko od naših neprijatelja, povredi, ubije?
- DOSTA! - Viktoru je pukao fitilj. Nije mogao više da ga sluša. On nikada ne bi dozvolio da se Katji nešto dogodi. Nikada!
- Njoj se nikada ništa neće desiti! Niko joj neće prići, a kamoli ubiti! Štitiću je, ako treba i svojim životom. Volim je!
- Zavoleće i ona mene! - rekao je tišim tonom, nakon duge pauze.
David je shvatio da on tu ne može ništa da uradi. Ljutito je izašao iz sobe i jako zalupio vratima. Viktor je ostao zamišljen.
- Zavoleće i ona mene! - rekao je tiho i pogledao u njenu sliku.

Katja je polako otvarala svoje oči. Kapci su joj bili teški i jedva da je uspela da gleda na oči. Prvih nekoliko trenutaka nije znala gde se nalazi, ali čim je videla da leži na velikom bračnom krevetu i u sobi velikoj, skoro, kao njena dnevna soba, znala je gde se nalazi.
Kod zveri.
U njegovoj vili.
U njegovoj sobi.
U njegovom krevetu.
Uzdahnula je. Želi svoj stan. Svoju sobu. Svoju porodicu i svoju najbolju prijateljicu. Svoj stari život. Kucanje na vratima je omelo u razmišljanju o njenom starom životu.
- Napred! - rekla je Katja, glasnije, koliko god je mogla.
U sobu je ušla Vesna.
- Dobro jutro, gospođo! - rekla je iz osmeh.
Katja se začudila onim što je rekla Vesna.
- Gospođa? Pobogu, ja nisam udata, a nisam ni toliko stara! - pomislila je u sebi.
- Zašto me zovete gospođom? - upitala je.
- Gazda je tako naredio!
Katja je samo pogledala.
- Došla sam da vidim da li ste se probudili i da Vas obavestim da je doručak spreman, gazda Vas čeka!
- Gazda, pa gazda! Jebo vas gazda! - htela je da kaže, ali zna da to ne bi bilo lepo prema ovoj ženi, koja se prema njoj lepo ophodi. Odjednom joj je sinula jedna ideja.
- Vesna, da li mogu tako da Vas zovem?
- Naravno, gospođo!
- Nemoj da mi persiraš, nisam toliko stara!
- Ne mogu, takva je naredba, Vi ste naša gazdarica!
- Ma nisam ja nikakva gazdarica! - htela je da zaurla.
- U redu. Da li možeš da mi nešto pomogneš? - upitala je.
- Naravno, gospođo. Sve.
- Da li možeš da mi pomogneš da pobegnem odavde, molim te? - upitala je sa nadom u očima.
- Tu ne mogu da Vam pomognem!
- Molim te! - bila je na ivici suza.
- Ne mogu, zaista. Gazda bi me ubio. Uostalom, on Vas voli!
- Ali ja njega ne volim! - pustila je suzu.
- On Vas voli, veruj te mi. On Vas neće povrediti! Sigurna sam u to. Baš kao što sam sigurna i u to da će te Vi njega jednog dana zavoleti! - pričala je Vesna, dok je gledala u Katju, pogledom jedne majke. Pomazila je Katju po obrazu koji je bio natopljen njenim suzama.
- Hajde, ustanite. Morate nešto da jedete.
Izašla je iz sobe, ostavivši Katju uplakanu i bez nade za bekstvom. Uzdahnula je i polako otišla do kupatila. Obavila je svu higijenu, presvukla se i sišla dole na doručak. Dok je išla dugačkim hodnikom, zamalo se nije izgubila. Za oko su joj zapale njene slike koje su bile na policama. Sišla je dole i zatekla Viktora kako zamišljeno gleda kroz veliko staklo, u dnevnoj sobi, koje je davalo odličan pogled na veliki bazen u dvorištu. Osetio je njeno prisustvo, okrenuo se i automatski se nasmejao.
- Dobro jutro, ljubavi! Kako si spavala? - upitao je hodajući prema njoj.
Katja ga je samo gledala i suzdržavala da ga ne uradi. Ćutala je.
- Kako si spavala?
- Dobro! Ne ponavljaj k'o papagaj!
Viktor se opet nasmejao. Nije mogao da se ne nasmeje njenim rečima. Nije mogao da bude namrgođen i ljut na nju, jedino ako ga ne sluša ili uradi nešto drugo, što se njemu ne bi dopalo. A, i tad, ne može dugo biti namrgođen i ljut na nju.
- Hajde, idemo da doručkujemo!
Otišli su do trpezarije, koja je bila bogata. Na stolu su se nalazila razna peciva, slatka i slana, suhomesnati proizvodi, voće i povrće. Na stolu je bilo šareno. Viktor je izmakao stolicu, pomagajući Katji da sedne.
- Izvoli, ljubavi, jedi!
Uzela je jedan kroasan. Nije bila puno gladna. Viktor je uzeo njen tanjir i počeo da joj stavlja hranu.
- Šta radiš to?
- Kako šta radim? Stavljam ti hranu, uzela si samo jedan kroasan. Trebalo bi više da jedeš!
- Eej, stani! Nisam ja medved pa toliko mogu da pojedem! - rekla je gledajući, kako joj Viktor stavlja brdo hrane u tanjir. Nakon doručka, uputili su se u dnevnu sobu.
- Zašto sve ovo? - upitala je.
- Šta?
- Zašto sve ovo radiš?
- Rekao sam ti. Volim te!
- Ne možeš da voliš osobu, koju jedva i da poznaješ. Pa pobogu upoznali smo se pre manje od mesec dana. Shvataš, ne poznaješ me, ne poznajem te!
- Ja tebe poznajem, a i upoznaćeš ti i mene.
- A kako me ti to poznaješ? Tako što si me pratio, uhodio, opsedao, kako god? Tako ne možeš da upoznaš osobu! Dobro, možeš da saznaš gde živim, s kim živim, šta radim, gde idem, šta jedem, šta pijem, ali ne možeš da me upoznaš kao osobu! Ne možeš da znaš kakva sam zaista! - nije mogla više da izdrži.
- Ja znam kakva si!
- A, kakva sam to ja?
- Dobra, lepa, poštena, iskrena, pametna. Mogao bih da nabrajam ovako do sutra. I zbog svega toga ja te volim! Obožavam!
Katja je pošla ka sobi i okrenula se prema Viktoru.
- Ali, ja tebe ne volim! - rekla je i otišla, ostavivši Viktora, kome su odzvanjale njene reči u njegovoj glavi. Ljutito je izašao iz vile i ušao u svoj džip. Nije znao da ga je Katja gledala kroz prozor, dok je pod punim gasom izašao iz dvorišta vile. Ljutito se bacila na krevet. Nije spavala kako treba prošlu noć, i sada  joj je san dolazio na oči. Pokrila se mekanim ćebetom i ubrzo zaspala.
Neko spava.
Neko pije.

Sati su prolazili. Katja je mirno spavala, znajući da Viktor nije u vili. Iz sna je trglo kucanje na vratima. Nekoliko minuta joj je trebalo da se pribere i odgovori.
- Napred!
Ušla je Vesna, koja bila bleda kao da je videla duha.
- Vesna, da li ste dobro? - upitala je ustajući iz kreveta i prilazeći Vesni.
- Gospođo, ja se izvinjavam što sam Vas probudila, ali nešto se dogodilo!
- Da nisu došli moji roditelji po mene? Ili policija, uhapsili su Viktora. Konačno idem svojoj kući - mislila je Katja, radovajući se tome što će ići kući.
Barem je ona tako mislila.
- Šta se dogodilo?
- Gazda...
- Samo da su ga uhapsili! - molila se u sebi.
- Šta je sa njim? Uhapsili su ga? Idem svojoj kući?
Vesna je odmahnula glavom.
- Ne. Gazda je pijan.
- Samo mi je još to falilo. Pijana budala - mislila je.
- I šta ću mu ja? Nisam mu ja rekla da pije - govorila je Katja, vraćajući se u krevet.
- Ali, gazda...
- Šta?
- Gazda, traži Vas.
- Ne mogu, reci mu da spavam!
- Molim Vas!
Odjednom se čula lomljavina stakla i urlanje.
- Molim Vas! - još jednom je upitala Vesna.
- Samo Vi možete da ga smirite.
Katja je uzdahnula i polako izašla iz sobe. Dok se kretala ka prostoriji iz koje se čula galama, razmišljala je da pobegne. Da istrči napolje. Vesna joj je pokazala gde se nalazi Viktor, i čim ga je videla ukopala se u mestu. Razbijao je sve oko sebe, teturajući se. Držala su ga dva velika muškarca, dok je on nešto mrmljao. Prišao joj je David i zamolio.
- Molim te, smiri ga! - rekao je, izlazeći iz sobe i pokazavši ljudima da i oni izađu.
- A šta ako mi nešto uradi? - upitala je na šta se David samo nasmejao.
- Neće, ne brini. On te nikada ne bi povredio - rekao je i izašao.
Oklevala je, ali kada je videla Viktora koji se tetura i grabi još jednu bocu viskija, znala je da treba da mu pomogne. Jeste da je on kidnapovao, ali ona ima srce. Srce i dušu koja su toliko dobra, da bi pomogla i neprijatelju, ako je u nevolji. Viktor nije primetio Katju, sve dok mu neko nije zgrabio i oduzeo bocu viskija. Kada je ugledao, odmah se nasmejao.
- Ooo, ljubaviiii... - rekao je uz osmeh.
Katja je stajala u mestu, dok se Viktor teturajući kretao ka njoj. Stajala je i gledala ga je. Stvarno je izgledao katastrofalno. Viktor je nesigurno hodao. Gledao je direktno u Katjine oči i nije primetio tepih, da ga Katja nije uhvatila za ruku, sigurno bi pao.
- Volimmm teee... - mumlao je.
Katja ga je polako povela ka sobi. Dok su se penjali uz stepenice, Viktor se, skoro, svaki drugi stepenik sapleo. Katja ga je jedva dovela do sobe i razmišljala gde bi mogla da ga spusti. Na fotelju ili na krevet? Nije više mogla da ga drži, te ga je spustila na krevet, padajući zajedno sa njim. Preklopio je njegovim velikim i krupnim telom. Vrpoljila se i pokušavala da izađe iz njegovog zagrljaja, dok je on nešto mumlao.
- Zaštoo me ne volišš? Ja tebe baaaaš voliiiiimmm... - pričao je.
- Ti si moj anđeo, moj život, moja ljubav, moj svet. Ja bez tebe ne mogu da živim - pričao je, dok je Katja prevrtala oči. Nije mu trebalo dugo da zaspe. Zaspao je ležeći na njoj. Napolju je bio mrak. Katja je shvatila da ne može, da izađe iz njegovog medveđeg zagrljaja, te se i ona prepustila snu.

Zver je htela da ga lepotica voli.

Lepotica je želela da je zver ostavi na miru.