Zauvek moja advokatica

13

Dok je napolju vejala mećava, okupirajući Beograd sa svih strana, lepotica i zver ležali su zajedno u istom krevetu. Zver je mirno spavala, uživajući u zagrljaju lepotice. Nažalost, lepotica nije osećala isto zadovoljstvo, već je nekoliko puta, pokušavala da se izmigolji iz zagrljaja zveri, ali bezuspešno. Jednostavno, zver nije htela da pusti svoju lepoticu, želeći da oseti njenu toplotu, nežnost i ljubav, koju zver nikada nije osetila u životu. Lepotica, pak, nije dobro spavala. Razne misli su joj se motale u glavi. Zašto je ona baš morala da bude lepotica jedne zveri? Dok je ležala u skupocenoj posteljini i još skupocenijoj spavaćici, koja je bila bele boje i dugačka, čineći lepoticu da izgleda kao anđeo, što zapravo i jeste, lepotica se prisetila detinjstva. Prisetila se snova koje je sanjala dok je još bila mala, slatka, i po vrh svega, buntovna devojčica. Ali, ipak, i ta mala buntovna devojčica, koja je volela da se igra sa dečacima, dok su se ostale devojčice igrale igrama koje su bile dostojne njima, uveče kada bi legla i kada bi joj mama pročitala bajku za laku noć, poljubila i ušuškala dobro, sanjala bi da je princeza i da ima svog princa. Sanjala je princa na belom konju. Godine su prolazile, buntovna devojčica je izrasla u prelepu devojku, koja je i dalje sanjala san o princu na belom konju. Ali, princa na belom konju nije bilo. Ni princa. Ni konja. Došla je zver. Dolaskom zveri, snovi koje je snila lepotica, su se urušili poput kule od karata. Sada, jedini san koji sniva lepotica je san o slobodi. Sloboda. Njoj je sada ta reč bila nepoznata. Čudno. Zaista čudno. Ona, koja se borila za slobodu drugih ljudi, sada se bori za svoju. Odjednom se trgnula i pogledala na sat. 09:00h. Katjino meškoljenje probudilo je Viktora.
- Dobro jutro, ljubavi - rekao je jutarnjim hrapavim glasom.
Katja je samo ćutala. Nije ga čak ni pogledala.
- Zar mi nećeš poželeti "dobro jutro"? - upitao je.
- Zašto bih poželela "dobro jutro" jednom monstrumu, jednom čudovištu kao što si ti? - drsko je upitala.
- Monstrum i čudovište? - ponovio je za njom, dok je na licu imao cerek.
- Da. Aha, izvini molim te, ali šta si ti? Princ na belom konju, mh? - podrugljivo je upitala.
-Nisi. Ono što si juče uradio onom momku, govori o tome kakav si!
- A, kakav sam to ja?
- Rekla sam.
- Monstrum i čudovište, dobro! - klimao je glavom gore - dole.
- Da.
- A, šta je onda onaj od sinoć? On je princ, jel tako? A, ja sam monstrum i čudovište - bes je već bio očit u njegovim očima, a i u glasu.
- Možda. Možda je on moj princ! - rekla je dok ga je sa mržnjom gledala u oči.
- DOSTA!!! UĆITI!!! Ti si moja žena, a ja sam tvoj muž! - zaurlao je.
- A gde to piše?
- Pisaće! Uskoro će pisati! I onaj degenerik od sinoć, je zaslužio sve ono!
- Zašto je zaslužio? - upitala je.
- Dirao je moje! Gledao je u tebe, još te i dodirivao! Trebao sam da mu otkinem ruku!
Katja ga je sa gađenjem gledala.
- Ti nisi normalan! - zgroženo je rekla.
- U pravu si, nisam! Ti me činiš nenormalnim!
Uhvatio je za struk i približio bliže sebi.
- Zašto me ne voliš? - upitao je promuklim glasom.
Katja se vrpoljila u njegovom naručju, dok ga je sa mržnjom i gađenjem gledala.
- Zar ono što se dogodilo sinoć, nije dovoljan razlog da te ne volim?
Odjednom je naglo pustio iz svog naručja i odmakao je od sebe.
- Dirao je nešto što je moje! Dirao je tebe!
- To nije razlog da ga onako pretučeš, ma ni da ga pipneš!
- Njega voliš? - upitao je.
- Ti si lud! - odmahivala je glavom.
- Šta ako je hteo da te povredi, ja ne mogu da dopustim da se to desi!
- Jedini koji me povređuje, si ti! - rekla je i izašla iz sobe, ostavljajući Viktora besnog i razočaranog. A, imali išta gore nego kada se bes i razočarenje spoji? Nema.
Uzeo je telefon i pozvao svog čoveka.
- Da, gazda!
- Onog kretena od sinoć, držite ga na oku i javite mi kada saznate gde se nalazi!
- U redu.
Prekinuo je vezu, pogledao u Katjinu sliku i prišao joj.
- Zavolećeš me! - rekao je dok milovao sliku prelepe devojke.
Izašao je iz sobe, usput, izdavajući naređenja Vesni da Katja obavezno mora da jede i obezbeđenju da je čuvaju. Uputio se ka svojoj kancelariji, a uskoro i ka svom neprijatelju, koji mu je zakrčio put ka njegovoj Katji. A, zapravo, Viktor nije bio svestan da on zakrčuje taj put.