Zauvek moja advokatica

15

Dve osobe ležale su u krevetu. Zajedno. Muškarac crne kose je svojom rukom držao, plavokosu devojku, za struk. Njegov nos je bio u njenoj kosi, udišući njen miris. Ovom muškarcu je to bio lek. Lek za sve. Za san. Za život. Za nadu. Za mir. Za sreću. Za ljubav. Lek koji je dobio kasno. A, opet ovaj lek mu daje nadu za život. Daje mu nadu, u koju on toliko veruje. Nada da će ga njegova lepotica zavoleti. Lepotica je ipak imala drugačiju nadu od zveri. Nadu za slobodu. Bila je okrenuta leđima od zveri. Njen san, koji je do pre desetak minuta bio čvrst, sada je popuštao. Polako i sanjivo je otvorila svoje plave oči. Osetila je nešto da je steže oko struka. Bacila je pogled i videla Viktorovu ruku. Htela je da se okrene, ali je čvrstina iza njenih leđa, omela u tome. Polako i tiho se okrenula ka njemu. Gledala ga je. Pokušavala je da ga protumači, ne njegovu lepotu, nego njegovu dušu.
-,, Ma, sigurno je anđeo! " - sarkastično je rekla sama sebi.
Odjednom su se njegove obrve spojile, a crne oči se otvorile i odmah usmerile pogled ka njoj.
- Zar nisam rekla da spavaš tamo? - rekla je dok je svoj pogled usmerila ka fotelji. Zaista lepoj fotelji.
- Ni " dobro jutro" već odmah priča o fotelji? - rekao je dok je trljao svoje oči.
- Pa, "dobro jutro" neće biti, ako se ne nauči lekcija o fotelji! - preteći je rekla, podizajući glavu i stavljajući je na svoju ruku, dok se laktom oslanjala o udoban beli jastuk.
- Naučiću, evo obećavam! - poljubio je u obraz.
- Dobro jutro, ljubavi! - pomazio je po kosi.
- Dobro jutro, sotono! - rekla je dok je polako ustajala iz kreveta.
- Zar nisi rekla da neće biti "dobro jutro" ako ne naučim lekciju?
- Obećao si. Ovo je samo bio podstrek za učenje! - pričala je i oblačila svoj svilenkasti bademantil i otišla u kupatilo.
Viktor je ostao u krevetu sa smeškom na licu. Uzeo je njen jastuk i pomirisao. Spustio ga i svoju glavu zagnjurio u njega. Smeškao se. Kao budala. Zamišljao je i zamišljao. Svoju budućnost. Njihovu budućnost. Nekoliko minuta je prošlo i Katja je izašla iz kupatila. Polako mu je prišla i sagnula se. Videla ga je zamišljenog i pucnula prstima.
- Jesi li dobro? - upitala ga je.
Pogledao je i nasmešio se.
- Odlično sam!
- Jel koristiš ti možda neku drogu, neke opijate?
Još više se nasmejao.
I još glasnije.
- Ne. Ustvari imam jednog, koji me mami, a još ga nisam okusio.
Znala je odmah. Ona. I odmah prevrnula očima. Ali, htela je još da ga začikava. Mora da bude u dobrim odnosima sa njim.
- A, koji je to opijat i gde je?
- Ti. Ispred mene je.
- Nemoj da se ispred tebe nađe sanduk, u koji ćeš ti ući! Ja ću te lično zakopati i to živog!
- Vrlo rado. Ja ću ići gde god mi ti kažeš. Pa i u sanduk.
- Vidim ja da će ovde morati da urgiraju iz Laze! - rekla je na šta je on prasnuo u smeh.
Ustao je i prišao joj.
- Volim te! - poljubio je u čelo.
- Ne ideš u boj, već u kupatilo! - odbrusila je, na šta se on nasmejao i otišao u kupatilo.
Gledala je za njim.
Mora ovako da radi.
Drugačije ne može i ne zna.
Presvukla se i sela na krevet. Čekala ga je. U glavi je razmišljala šta dalje da radi. Koji je i kakav je sledeći korak?
Poljubac u glavu je trgao iz misli.
- Zašto nisi sišla dole na doručak? Nemoj mi samo reći da nisi gladna! - rekao je dok je mazio po kosi. Često je to radio. I obožavao je to, obožavao je i njene dodire. Nije ih bilo puno, osim sinoćnog držanja za ruke, ali njemu je to sve. I biće ih još. Ona, je po pitanju njegovih dodira, bila ravnodušna. Nikakva reakcija.
- Čekala sam te. Gladna sam!
- Čekala si mene? - upitao je vidno iznenađen.
- Jok, čekala sam majstora da mi popravi wc - e šolju, ali ga nema. Wc - e šolja je tu - pokazala je na njega.
- Ali, majstora još uvek nema! - smejao se.
- Čoveče, neko te upoređuje sa wc - e šoljom i ti se smeješ, stvarno si neverovatan!
- Da je to neko rekao, već bi bio negde drugde, ali pošto je to rekla žena koju volim, koju obožavam, onda mogu samo da je poljubim! - poljubio je u obraz.
- A, gde bi to bio taj neko drugi da ti je rekao?
- Ne želiš da znaš!
- Da ne želim da znam, ja ne bih ni pitala. Reci!
- Zar nisi rekla da si gladna? Hajde, idemo da jedemo! - pre nego što je bilo šta mogla da kaže, uhvatio je za ruku i poveo dole. Odustala je da sazna. Glad je bila jača.