Zauvek moja advokatica

16

Jeza i grebuckanje u grlu, probudilo je Katju. Jorgan je privila bliže sebi, kako bi se bolje utoplila. Okrenula se na drugu stranu, kako bi se protegla. Scena koja je zatekla, nateralo je na to da se zahvaljuje u sebi. Zašto se zahvaljuje? Možda zato što je Viktor spavao u fotelji. Da. Definitivno zbog toga. Viktor je hteo da je malo ostavi na miru i da bolje odmori. Jako grebanje u grlu je nateralo da kašlje, što je Viktora probudilo. Uplašen, brzo joj je prišao.
- Ljubavi, jesi li dobro? - upitao je uplašen.
- Jesam, samo me je grlo zagrebuckalo - nakašljala se.
- Hoćeš da ti donesem vode?
- Može.
Otišao je i brzinom svetlosti se vratio do nje.
- Izvoli - pružio joj je punu čašu vode.
- Hvala - otpila je par gutljaja vode i vratila mu čašu.
- Jel ti sad bolje?
- Jeste.
Spustio je bokal i čašu na noćni stočić i bliže joj prišao. Prineo je svoje usne na njeno čelo, poveravajući da li ima temperaturu.
- Pa ti goriš! - rekao je.
Podigla je svoju ruku i prinela svom čelu. Mislila je da preuveličava, ali bio je u pravu. Gorela je.
- Dobro, možda imam temperaturu - rekla je.
- Nije možda, nego imaš! Šta da radimo? Hoćeš da te vodim kod doktora ili da doktor dođe ovde? Ne, ipak je bolje da on dođe ovde! - govorio je brzo i uspaničeno.
Ustala je i prišla mu. Svoje ruke je stavila na njegove obraze, pokušavajući da ga smiri.
- Polako, pa ako imam temperaturu, ne znači da umirem! Smiri se!
Uhvatio je njene ruke, stavio ih u svoje i poljubio.
- Izvini, ljubavi, ali plašim se. Šta ako ti se nešto desi? To nikako ne bih mogao da oprostim sebi! Nikako!
- Znam, ali nije ništa opasno! Obična prehlada, proći će me!
Na trenutak je sklopio oči i uzdahnuo.
- U redu! Vrati se u krevet, a ja ću ti doneti doručak?
- Ti? Stvarno? - podigla je obrvu.
- Da, ja! Stvarno! - rekao je uz smešak. Poljubio je u čelo i izašao iz sobe.
Otišla je do kupatila da se malo osveži. Bol u grlu je postajao sve jači. Obukla se u topliju odeću i vratila u krevet. Taman kada je legla, u sobu je ušao Viktor sa poslužavnikom. Poslužavnik je stavio njoj u krilo, a ona je očarano gledala u isti. Na njemu se nalazio zaista primamljiv doručak. Bilo je tu i njenog omiljenog čaja od kamilice, topli kroasani koji su divno mirisali na čokoladu, sok od pomorandže i voće. A, naravno tu je bio i cvet. Lala.
- Odakle ti lala sada? U ovo doba? U sred zime? - upitala je, dok je pažljivo uzimala šolju čaja. Bio je zaista vruć.
- Pokazaću ti kada se oporaviš - rekao je, približio fotelju i seo do nje.
Klimnula je glavom.
Ona je krenula da doručkuje, a on je nastavio da je gleda.
Bilo joj je neprijatno da jede sama i da je on tako gleda, te je uzela kroasan, prepolovila ga na pola i pružila mu.
- Izvoli! - pružila mu je kroasan, iz kojeg je tekla otopljena čokolada. 
- Nisam gladan, a i uostalom ja ću kasnije jesti!
- Slušaj me dobro, ti stalno ponavljaš kako si ti moj muž, evo ja tebi sada kažem kao "tvoja žena" - pokazala je rukama znak navodnika i nastavila - da uzmeš ovaj kroasan i da ga pojedeš!
Nasmejao se.
- Znači, ipak priznaješ da si moja žena? - upitao je dok se đavolski smeškao.
- Naravno da NE! - presekla ga je pogledom.
- Uzmi ovo! - zapovednički mu je rekla.
- U redu! - uzeo je, potrudivši se da njegovi prsti dotaknu njene.
- Da, umalo da zaboravim! Pozvao sam doktora, doći će posle doručka da te pregleda!
- Da vidim, jel imaš temperaturu? - upitao je i prislonio svoje usne na njeno čelo.
Uzdahnuo je.
- I dalje imaš! - zabrinuto je rekao.
- Dobro je da nisi pozvao vatrogasce! - rekla je i Viktor se počeo smejati, a i ona zajedno sa njim.
Čavrljali su i smejali se. Baš kao neki slatki zaljubljeni par, zar ne?

Nakon doručka, na vratima velike vile začulo se zvono. Vesna je izašla i dočekala jednu ženu. Odvela je do Viktrove i Katjine sobe.
- Izvinjavam se na smetnji, gazda, ali doktora je stigla! - obavestila je Vesna.
- U redu, neka uđe.
Katja nije očekivala ništa drugo od Viktora. Stvarno je pozvao doktora. Doktorku.
- Mogao si da pozoveš i vanzemaljca! - progunđala je, kada je videla kako doktora gleda Viktora.
- ,,Jesam li ja ovo ljubomorna? Ne, ovo trba da bude samo plan. Možda ipak treba da budeš ljubomorna! Da, budi, nek izgleda kao da ti je stalo do njega! "- pričala je sa sobom, u glavi.
- Nešto si rekla, ljubavi? - upitao je Viktor, pa joj prišao i seo do nje na krevet.
- Ništa, ljubavi moja, samo zahvaljujem Bogu, što imam takvog muža, kao što si ti! - rekla je i poljubila ga u obraz. Viktor, je u najmanju ruku, izgledao kao da ga je strefio šlog. Boje je menjao kao semafor. Iz crvene, žute pa u zelenu. Ali, vratio se na crvenu. Veliki osmeh se pojavio na njegovom licu. Sve ovo je gledala mlada žena, sa dozom ljubomore. Viktor je bio na sedmom nebu, a Katja se pretvarala da je žena koja obožava svog "muža".
- Gospodine, da li bi ste mogli da izađete, pregledala bih gospođu? - upitala je doktorka.
- Dobro. Ljubavi, ako ti nešto bude trebalo, ispred sam, samo me zovi! - rekao je i poljubio u čelo.
- Dobro, ljubavi! - pogledala je u doktorku.
Viktor je izašao i njih dve su ostale same. Katja je pogledala u vrata.
- Eh, kako je on samo divan! Malo je reći da ga volim, obožavam ga! Drži me kao malo vode na dlanu, u svemu mi udovoljava! - pričala je Katja.
- Zaista imate divnog muža - oglasila se doktorka.
- Da! Imam ga! - glasnije je rekla Katja.
- Svaka žena bi ga poželela! - rekla je doktorka, dok je vadila stvari iz torbe.
- ,, ,, Poželela" kažeš? - mislila je i izvila obrvu.
- Da! Svaka! Ali, samo ja mogu i samo ja znam da mu lečim njegove rane!
- Kakve rane? - upitala je doktorka.
- Moj muž ima nekih zdravstvenih problema, ali uz moju podršku, biće on bolje! - govorila je Katja, ali doktorka je želela više da zna.
- Pa koliko sam videla on nema nikakvih rana po telu.
- Nisam mislila baš na te rane, već na psihičke, uzrokovane traumom od zdravstvenog problema - objašnjavala je Katja.
- Ako mogu ja nekako da pomognem Vama i Vašem mužu, na raspolaganju sam Vam.
,, Na ,,raspolaganju"? Raspoloviću te! "- mislila je Katja.
- Uh, pa, znate kako to je malo... - smišljala je Katja.
- Slobodno, meni možete da kažete, naravno ako želite! - navaljivala je doktorka.
- Pa, ovaj, moj muž ima... Ima problema sa potencijom! - odjednom je to rekla.
Na doktorkinom licu više nije stajao đavolski smešak, već tužić. Odjednom je promenila raspoloženje. Kao da se razočarala ovom informacijom.
- Uh, pa, ja znam jednog dobrog doktora, zaista je veliki stručnjak, pa ja mogu da Vam dam njegov kontakt?
- Neka, ne treba. Imamo mi već našeg doktora, koji brine o njegovom stanju!
- Aha, u redu. Onda, možete skinuti majicu, da poslušam pluća - Katja je skinula majicu i otpočeli su pregled.
- ,, Sad odjednom nisi toliko optimistična? " - mislila je.
Nakon pregleda, doktorka je pozvala unutra Viktora.
- Jel sve u redu sa mojom ženom? Jesi li dobro, ljubavi? - zapitkivao je Viktor.
Doktorka ga je čudno gledala.
- U redu je sve, samo je u pitanju prehlada.  Prepisaću joj neke lekove i da uzima što više vitamina i tečnosti! - rekla je doktorka, a zatim pružila Viktoru recept.
- Eto, to su ti lekovi. Ja bih sada da krenem!
- Da, da. Izvolite, Vesna će Vas ispratiti! - rekao je Viktor.
- Želim Vam brz oporavak. Doviđenja! - rekla je i otišla.
Viktor je prišao Katji.
- Ljubavi, je se to meni učinilo ili me ona to nešto čudno gleda? - upitao je začuđeno.
- Ma, učinilo ti se.
- A, šta bi sa onim ,, ljubavi moja"?
- Ne sećam se.
- Ne sećaš se? Kako kad je to bilo pre desetak minuta.
- Aa, to je bilo pod uticajem visoke temperature.
- Mhm, a ono da se zahvaljuješ Bogu što imaš ,, divnog muža, poput mene"?
- Isto. Temperatura.
- Dobro! - potišteno je rekao.
Osetila se umornom i namestila se u krevetu. Viktor joj je prišao i dobro ušuškao. Poljubio u glavu i izašao.

Popodnevna dremka joj je dobro došla. Dok je polako otvarala svoje oči,  divan miris joj je ispunio nozdrve. Otvorila je oči i videla Viktora sa tanjirom supe.
- Ljubavi, doneo sam ti da jedeš!
- Hvala!
Uzeo je kašiku i krenuo da je hrani.
- Šta radiš to? - upitala je začuđeno.
- Hranim te - rekao je kroz osmeh.
- Mogu sama, ako sam prehlađena, nisam osakaćena!
- Razumem, ali ne bi trebalo da se zamaraš!
- Očigledno ne razumeš, ne zamaram se ako podignem jednu kašiku!
- Aman, ženo, hoću da te hranim i tačka! - rekao je ozbiljnijim glasom.
- Dobrooo! - otegla je.
Počeo je da je hrani i zamišljeno je gledao u nju.
- Zašto me gledaš tako?
- Zamislio sam se.
- Zašto?
Uzdahnuo je.
- Ja sam kriv! - rekao je i spustio glavu.
- Za šta? - začudila se.
- Nisam trebao da ti dopustim da izađeš napolje, sada ne bi bila bolesna!
Prevrnula je očima.
- Tebi je stvarno potrebna pomoć! Pa čoveče, ne mogu ja biti zauvek zatvorena u kući!
- Znam, ali da nisi juče izašla, danas ne bi imala temperaturu, ne bi bila bolesna!
- Ja sam želela da izađem! U redu? Ti nisi kriv! - stavila je svoje dlanove na njegove obraze i podigla mu glavu.
- Nisi kriv! - još jednom je rekla, ali ovog puta tiše.
Dugo su se gledali, sve dok Katja nije progovorila.
- Imali još nešto osim supe? - upitala je.
- Naravno da ima! - rekao je kroz osmeh.
- U redu, onda da pređem na glavno jelo!
- A, ne, ne, prvo ćeš da završiš supu!
- Ne moguuuuu! - durila se kao malo dete.
- Moraš, ajde, još malo samo!
Ubedio je i na kraju je sve pojela.

Nakon jela, ona je ostala u sobi, a on se povukao u radnu sobu. Bilo joj je dosadno, te je odlučila otići do njega. Prišla je vratima i pokucala.
- Uđi! - rekao je grubim glasom.
Ušla je i zatekla ga sa gomilom papira i namrštenom facom, koja se odmah promenila u srećnu.
- Ljubavi, nisam znao da si ti. Jel ti treba nešto? - upitao je dok je prilazio.
- Ako te ometam, izaći ću.
- Ne, nikako. Ti mene ne možeš  ometati!
- Jesi li dobro? Imaš li temperaturu?
- Ne, dobro sam. Htela sam da te pitam nešto.
- Slobodno! - uhvatio je za ruke.
- Jutros sam te pitala o lalama, kako ih imaš u ovo donai rekao si da ćeš mi pokazati! Pa, možeš li sad? - upitala je nesigurno.
- Izvini, ljubavi, ali ne mogu. Rado bih ti sada pokazao, ali bolesna si, a napolju je hladno. Ne smem da rizikujem!
- Molim te!
- Ne!
- Molim te! - rekla je i uzela njegove ruke.
Uzdahnuo je.
- U redu! Sačekaj me samo da potpišem neke papire!
- Dobro! - veselo je rekla i izašla.

- Gde se nalazi to? - upitala je dok su se šetali u dvorištu.
- Tu je, blizu smo! - šetali su se dugačkom stazom. Katja je bila malo udaljenija.
Ubrzo su stigli do jedne velike staklene oaze. Katjine oči su caklile poput najvećeg dijamanta. Bila je oduševljena. Odjednom naglo je potrčala ka Viktoru i bacila mu se u zagrljaj. Viktor se nasmejao i zagrlio je jače.
- Hvala ti!
- Zašto mi se zahvaljuješ? Ovo je tvoje!
Ostali su tako neko vreme. Polako se odvojila od njega i njihovi pogledi su se susreli. Viktor je polako prišao i gotovo nekoliko milimetara je delilo njihove usne. Približio se bliže i taman, kada ih je delio trenutak da se njihove usne spoje, ona se izmakla.
- Uh, ovaj, hoćeš da uđeš unutra, da vidiš? - upitao je sav zbunjen.
- Može - rekla je tihim glasom.
Staklena bašta je bila prelepa. Unutra je bilo šareno. Šareno od cveća. Šareno od mirisa.
- Ovo je prelepo! - rekla je oduševljeno.
- Ali, ti si mnogo lepša! - pomazio je po kosi.
- Kada si ovo napravio? 
- Pre neki dan. Ovde možeš da boraviš i leti i zimi.
- ,, Nadam se da ću otići odavde pre leta! " - nadala se.
Neko vreme su bili unutra, a potom ušli u vilu.

- Idem da ti spremim toplu kupku - obavestio je Viktor.
- Ne moraš ti, ja ću!
- Rekao sam ja ću!
Prevrnula je očima i nasmejala se.
Topla kupka joj je zaista dobro došla. Opustila je. Vratila se u sobi i htela je samo da što pre legne u krevet. Dobro se ušukala i odmah zaspala, usled visoke temperature. Viktor je približio fotelju kreveti i seo u nju.
- Trebaš mi, zaista mi trebaš. Ne mogu da živim bez tebe. Volim te. Mnogo te volim, ljubavi moja.
Mazio je po kosi, licu, obrazima. Nežno je ljubio njene crvene obraze. Bdio je nad njom. Njegova leđa su bila kao štit od strela zla.

Zver je čuvala svoju lepoticu.

Lepotica je htela sačuvati sebe od zveri.