Zauvek moja advokatica

18

Jutro je bilo tmurno i hladno. Onakvo kako i treba biti u decembru. Za samo dva dana počinje Nova godina. Katja od uzbuđenja što će se uskoro sastati sa svojim najmilijima, nije mogla spavati. Umesto sna na oči, svaki put bi joj se pojavljivala lica najmilijih, kao na filmskoj traci. Bila je i uzbuđena i uplašena. Da li su svi dobro? Da li će se naljutiti na nju, što im se nije javljala? A, i kako bi mogla kada je bila zatočena, bez mogućstva na izlazak u dvorište, a kamoli na poziv. Ali, zna da im to ne sme reći. Tokom cele noći se vrtela pokušavajući da nađe odgovarajući položaj za ležanje. Par puta je zatekla Viktora kako je gleda i to je, pomalo plašilo. Uzdahnula je i pridigla se, oslanjajući se na naslon kreveta. Pogled koji joj je bio prikovan u jednu tačku, prebacila je na sat, koji je pokazivao da je osam sati ujutru. Ustala je iz kreveta poneći za sobom veliki jorgan. Polako i tiho je prišla Viktoru i pokrila ga. Svoje tihe korake usmerila je ka kupatilu. Prišla je vratima i uključila svetlo, koje je bilo toliko jako, da je nateralo njene oči na suze. U sobi je bilo mračno, tako da je jedina svetlost dolazila iz kupatila, koja je sada polako nestajala, usled zatvaranja vrata. Ogledalo koje se nalazilo u kupatilu, je bilo veliko, tako da je Katja mogla dobro videti sebe. Ali, da li je zaista mogla dobro videti sebe? Fizički, da. A, u duši? U duši se nije mogla ni prepoznati, a kamoli videti. Da, spolja je mogla videti devojku duge plave kose, plavih očiju, lepog lica, tela koje nije bilo građeno perfektno, ali svejedno lepo, obučena u dugoj beloj satenskoj spavaćici, u kojoj je izgledala kao anđeo. Unutra? Šta je mogla videti unutra? To viđenje je mogla podeliti na prošlost i sadašnjost. Kada bi se sada vratila u prošlost, mogla je videti devojku koja je uvek bila vesela, dobrog raspoloženja, nasmejana, ali samo za prijatelje i porodicu, dok je na poslu pokazivala hladnoću, strogost, borbenost. Bila je borbena i za prijatelje, porodicu. Sada može videti jednu devojku koju ne poznaje. Koju nije poznavala. Ta devojka sada je lažljivica. Ta devojka se pretvara. Pretvara se da se zaljubljuje. Možda bi nekom izgledala kao sponzoruša. Možda, ali niko ne zna da se ova devojka bori da vrati onu devojku koja je otišla. Bori se za slobodu. Za svoju slobodu. Zamišljena tako u svojim mislima, nije primetila da je pustila vodu u lavabou, koji je sada skoro bio poplavljen. Brzo je zatvorila slavinu i gledala u vodu koja je nestajala.
- ,, Kad bih samo mogla nestati kao ova voda! " - mislila je.
Ponovo je otvorila vodu i svoje ruke skupila u korito, koje je sada bilo ispunjeno hladnom vodom. Volela je da se umiva hladnom vodom. Nekako, ta hladna voda joj je obećavala neki početak i neko novo razmišljanje. Kada je završila sa osvežavanjem lica, prebacila se na kadu. Kada je bila velika, toliko da su se tri osobe mogle kupati. Pustila je vodu da teče i napuni kadu. Uronila je u nju i totalno joj se prepustila.

Vreme je prolazilo, Katja je polako završavala svoj posao u kupatilu, a Viktor se polako budio. Uspravio se i kao po navici pogledao u krevet. Katje nije bilo, ali je dobro znao gde je. Pridigao se u sedeći položaj. U sobi je bilo mračno, te ga je atmosfera ponovo vraćala u san, sve dok se vrata kupatila nisu otvorila i dok do njega i njegovih očiju nije doprela velika svetlost, nateravši ga da na kratko zatvori svoje oči i protrlja ih. Dok je pokušavao da vrati vid u normalu, nije primetio Katju da mu se približava, sve do trenutka kada je osetio nežan dodir ruke na njegovom ramenu. Okrenuo se i pogledao u dva plava safira. Pogled je polako spuštao ka dole, prateći putanju njenog tela. Obučena u dugoj beloj spavaćici, izgledala mu je kao anđeo. Nasmejao se i odmah ustao. Poljubio u obraz i zagledao se u nju.
- Dobro jutro, ljubavi. Kako si mi spavala? - upitao je hrapavim glasom.
- Odlično, ti?
- Nije loše - lagao je. Spavanje u fotelji mu je bilo užasavajuće.
- Jesi li gladan? - upitala je.
- Jesam, doručkovaćemo, zatim otići kod tvojih! - rekao je i ona mu se bacila u zagrljaj.
- Jedva čekam, hvala ti! - poljubila ga je u obraz i još neko vreme ostala u njegovom zagrljaju.
Odvojili su se, on je otišao u kupatila, a ona se uputila ka garderoberu.

Tokom doručka Viktor je morao otići obaviti jedan važan poziv, dok je Katja uživala u tišini. Vesna joj je prišla donevši joj slatke krofne.
- Hvala ti, Vesna! - rekla je i nasmejala se.
- Nemoj te mi zameriti na mojoj znatiželjnosti, ali kako primećujem danas ste baš veseli i srećni, gospođo! - rekla je Vesna, sramežljivo spuštajući glavu.
- Nemam za šta da ti zamerim Vesna, mogu samo da ti zahvalim što me ovako dobro paziš. Što se tiče mog raspoloženja, da danas sam mnogo srećna. Zapravo, prvi put od kad sam došla ovde, sam istinski srećna! Danas ću videti svoju porodicu i prijatelje, svoje voljene! - govorila je dok su joj se oči svetlucave poput najsvetije zvezde u kosmosu.
- Zaista, pa baš mi je drago! - zagrlila je.
- Da, Viktor je pristao, s tim da i on ide sa mnom - rekla je i uzela krofnu.
- Gospođo, on Vas voli, samo želi da Vas zaštiti!
- Da - rekla je Katja, ali to je više ličilo na neko mrmljanje. Možda zbog krofni koje su bile savršene?
- Vesna, ovo je predivno! - govorila je skoro punih usta.
Vesna se nasmejala i pomazila je po kosi.
- Ima li jedna za mene? - čuo se dubok glas.
- Naravno da ima, gazda. Izvolite! - rekla je Vesna i pružila mu tanjir pun ukusnih i vrućih krofni.
- Hvala ti, Vesna. Možeš da ideš! - povukla se i otišla u kuhinju.
- Kad završiš, krenućemo, važi? - pogledao je.
- Važi, hvala ti! - uhvatila ga je za ruku.
- Sve za tebe, ljubavi! - poljubio je u ruku.
- Idem da se spremim! - ustala je i otrčala na sprat.
Viktor je ostao da je čeka.