Zauvek moja advokatica

12

Nije spavala celu noć kako treba. Često se okretala i susretala se sa Viktorovim pogledima. Ona je spavala u krevetu, a on na fotelji. Pokušala je nekako da zaspe i uspela je. Ali, tek pred zoru. Viktor je imao važan sastanak, pa je morao da ode u svoju firmu. Kao i uvek, prvo je dobro ušuškao Katju i poljubio u njenu mirišljavu kosu. Ostavio joj je porukicu i cveće. Nakon nekog vremena, Katja se probudila i nevoljno okrenula na drugu stranu kreveta i napipala neki papir. Sneno je otvorila svoje oči i videla papir i cveće. Prvo je uzela cveće i pomirisala ga. Lale. Iako je znala od koga je to, ipak joj je cveće izmamilo osmeh. Obožavala je cveće. Nekoliko minuta kasnije uzela je i papir.

,, Dobro jutro, ljubavi. Imam veoma važan i hitan sastanak, pa sam zato morao otići, inače bih ostao sa tobom. Znaš to i sama. Obavezno doručkuj. I nemoj da praviš probleme, ne treba ti to. A, i uostalom, ne možeš ih praviti. Moji ljudi su svuda oko vile. Budi dobra i sve će biti u redu.
Volim te,
Tvoj i zauvek tvoj Viktor."

Pročitala je i pocepala papir.
- Manijak! - rekla je bacajući listiće papira.
Ustala je i prišla terasi. Bio je u pravu. Njegovi ljudi su svuda. Naoružani do zuba. Otišla je do kupatila i obavila jutarnju higijenu. Sišla je dole i zatekla Anu i Nevenu kako postavljaju sto. Prišla im je i toplo im se osmehnula, a one su joj uzvratile sa još većim i toplijim osmehom.
- Dobro jutro, gospođo! - rekle su obe u isto vreme.
Katja se nasmejala, a one su pocrvenele kao paprike.
- Dobro jutro! - uzvratila im je Katja.
Devojke su se međusobno pogledale i nastavile sa svojim poslom. Katja je u miru doručkovala, i ispijala topli čaj od kamilice na terasi. Bilo je hladno, a ona je želela da udahne svežeg vazduha. Od kako je Viktor oteo, nije izlazila napolje, pa čak ni na terasu. Oko njenog tela bilo je uvijeno debelo ćebe. Vesna je dobro ušuškala. Pitala se šta li rade trenutno njena porodica i njena prijateljica Marija. Bila je duboko u svojim mislima i nije primetila da je ispila do kraja svoj čaj. Odjednom je dunuo hladan vetar, što je nateralo njenu kožu da se naježi. Ustala je i ušla u sobu. Nije dobro poznavala vilu, pa je izašla iz sobe, u nameri da bolje upozna vilu.
,, Možda ima neki tajni prolaz? " - pomislila je.
Lutala je hodnicima, istražujući vilu. Ulazila je iz jedne u drugu sobu, pitajući se zašto ima toliko soba, a živi sam. Dobro, tu je i posluga, ali koliko je ona saznala, svako od njih ima svoju kuću i porodicu. Došla je do jednih velikih dvokrilnih vrata. Povukla je bravu, želeći da ih otvori, ali vrata su bila zaključana.
- Tu je zabranjen ulaz, gospođo! - poskočila je na grub i dubok glas, koji je dolazio iza nje. Okrenula se i videla gorilu. Čovek od dva metra, u crnom odelu, mišićav, krupan i snažan stajao je ispred nje.
- Ko ste Vi? - upitala je uplašeno.
- Ja sam Miloš, šef obezbeđenja! - rekao je i pružio ruku. Nije htela da se rukuje sa njim, na šta je on spustio ruku i klimnuo glavom.
- Zašto je ovde zabranjen ulaz? - upitala je.
- Ne znam, gospođo. Tako je gazda naredio! A, sada, bih Vas zamolio ako ste završili sa razgledanjem vile, da siđete dole. Gazda je zvao i hoće da Vas čuje!
- Recite mu da me boli glava! - rekla je i otišla do svoje sobe.
Miloš je samo zapanjeno gledao u Katju i nije mogao da veruje svojim ušima i očima. Viktora Kuzmanovića su se svi plašili, ceo Beograd, cela Srbija. Ali, ova mala, sićušna, i pre svega prelepa devojka, ga se ne plaši. Otišao je do telefona i uzeo ga.
- Gazda, gospođa je rekla da je boli glava i otišla je u sobu.
Sa druge strane mreže moglo je se čuti Viktorovo uzdahivanje, Katja je zaista bila tvrdoglava.
- Dobro, Miloše. Pazi je!
- U redu, gazda!
Katja je sedela u svojoj sobi, vrteći u rukama svoju narukvicu, koju joj je poklonila Marija. Nije slagala kada je rekla da je boli glava. Bolela je. Od njega. Prišla je prozoru i razmišljala o tome kako da pobegne. Da skoči sa prozora i nije baš neka opcija. Kao prvo: Prozor je bio visok. Kao drugo: Ako bi i skočila, prvo bi slomila nogu ili ruku, što joj ne ide u korist, neće moći trčati. Uhvatili bi je njegovi ljudi. Kao treće: Verovatno bi je Viktor ubio, ako bi pokušala, tako nešto. Ali ne može doveka biti ovde. Kada za to dođe vreme, pobeći će i otići daleko. Uzdahnula je i sela na krevet. Nije znala šta da radi. Da je sada kod svoje kuće, verotano bi ili radila na novim slučajevima, ili razgovarala sa svojim roditeljima. Kako joj samo nedostaju. Odlučila je da siđe dole u dnevnu sobu i gleda televiziju. Bila je sama u dnevnoj sobi, što joj je prijalo. Uključila je televizor i šaltala kanale. Nije ni primetila na to da joj se spava, sve dok nije utonula u svet snova.