Alessandro

1.deo

《Eleonora pov》

Ujutro rano spremila sam se i krenula ka luci, poželela sam osobu koju dugo, dugo nisam videla. Lagano sam šetala, jutro je bilo malo svežije, ali tako je slutilo na lep dan.

Na pola puta zastanem jer je moja omiljena klupa bila slobodna, sela sam na nju i sklopila oči dok su sunčevi zraci prelazili preko mog lica. Tiho sam zapevušila melodiju koja me relaksirala.
Nakon malog predaha nastavila sam svoju šetnju.

....

Pokucala sam na vrata bakine i dekine kuće obazrivo. Ubrzo mi ih baka otvori, a kad me zatekne tu, odmah me zagrli snažno.

''Mila moja lepotice! Otkud ti?''

''Došla sam da vas posetim. Kako je deka?'' pružim joj buket svežeg cveća koje voli i uđem u kuću spuštajući kese sa svežim voćem na sto.

''Dobro je. Gunđalo je pravo. Tako je to kad sa nekim provedeš pola veka, samo ti na kraju ostaneš da ti dosađuje i gunđa...'' nasmejala sam se blago, a u tom je trenu i deka došao iz parka.

''Ma je l' to moja lepotica!?'' bacio je svoj šešir i baki uvalio hleb, a mene snažno zagrlio.

''Uf deko, gušiš me...'' nasmejali smo se, a on me za sobom povukao na terasu. Tamo gde uvek sedimo kad dođem. Baka je iznela svoje kolače i hladan sok od pomorandže što mi je prijalo na ovu ogromnu toplotu.

''Došla si pešaka?'' upita baka.

''Jesam, dan je prelep pa sam ustala ranije da bih došla ovamo pre jakog sunca...''

''Pametnice moja'' oglasi se deka dok krade još jedan kolač iako ne bi smeo toliko slatkiša zbog svog slabog zdravlja.

''Kako su Archi i Amelija?''

''Dobro su, mama se malo bacila na uređivanje kafića, tata po starom zapoveda. Malo sam se uželela svega toga, zato sam se i vratila...''

''Kako je na poslu dušo? Znam da si zauzeta. Puno radiš, čudime da si uopšte imala vremena za nas...'' baka nežno pomazi moje lice dok deka odmahuje glavom.

''Alice, pusti mene i moju naslednicu da malo porazgovaramo o svemu..''

''Ah, dobro de, samo sam htela da vidim svoje dete...'' poljubila me i pre nego što je otišla lupila deku po prstima zbog kolača.

''Dušo hoćeš kolačić?'' upitala me.

''Neka, ne mogu po ovoj vrućini...''

''Dobro...'' uzela je tanjir i odnela ga dok je na dekinom licu stajalo jasno vidljivo ''A mene ne pitaš?''

''Hoćeš sladoled?''

''To ne odbijam''

''Imam tvoj omiljeni, sa plazmom i karamelom...'' klimnula sam glavom i protrljala dlanom o dlan, za čas je doneo dve činijice i smestio ih na sto. Jednu za sebe, drugu za mene.

Jeli smo sladdoled kao nekada i uživali u pogledu na more.

''O čemu si hteo da razgovaramo?'' upitala sam topeći manju kuglicu sladoleda u ustima.

''Imaš dvadeset pet godina, i još nikada nisi dovela nekoga da ga upoznaš sa nama...'' nasmejem se kutom usne i ponovo uzmem kašičicu sladoleda.

''Sve u svoje vreme-...''

''Sve u svoje vreme, ja sam u tvoje vreme bio oženjen, imao sam porodicu i dom, a ti nemaš ni jedno ni drugo...''

''Dobro sad želiš da uzdrmaš moje hormone i povrediš me emotivno. Ali veruj mi, sad mi je bitna karijera''

''Uvek ti je bila. Moraš malo da popustiš sa time, ostaćeš sama. Nema veće muke od čoveka koji od samoće ne zna šta će sa sobom...''

''Deko ovo su teške reči. Zaista bih volela da promenimo temu..''

''Kako želiš. Razgovarajmo o tome da želim da ti prepišem celo ovo imanje...''

''Meni? Mislila sam da će ga naslediti mama i tata...'' odmahnuo je glavom i pogledao me.

''Ti znaš da već dugo nisam u dobrim odnosima sa Archiem, koliko god on meni bio zet. Preskočiću to koleno i ostaviti svojoj unikici sve što imam...''

''Zašto tako deko, tata i ti ste imali jako mali nesporazum, zašto da se rastanete u lošem?'' upitala sam dobronamerno, znam da bi se tata uvredio kada bi deda preskočio njega i mamu i ostavio sve meni bez obzira na to što sam mu ćerka. Tata je dosta toga učinio za deku i veruje da mu dosta duguje... to je valjda i problem u celoj priči.

''Zato što sam tako hteo i pre ovoga svega. Da me ti naslediš mila. Tebi sve da prepustim...'' klimnula sam glavu i spustila ruku na njegovu.

''Ako ti to želiš deko ja ću to i da ispunim...'' rekla sam tiho.

''Menjamo temu..'' odmahnuo je rukom uz osmeh kao da se utešio time što ću prihvatiti da ga nasledim.

Kakav čudan čovek.

Nastaviće se....