Alessandro

4.deo

Stavio je ogrlicu u džep svojih pantalona i tu ruku u kojoj je bila ogrlica zadržao u istom tom džepu.

''Ja sam Alessandro Bienvedici....'' to što je izgovorio ime najmoćnijeg čoveka u Italiji nije dopiralo do mog mozga. Bila sam prezauzeta idealizovanjem njegovog tela, kladim se da je puno lepši bez odeće.

''Eleonora... Eleonora Rossi...'' razvije kutak usne u osmeh dok idalje blago masira moju donju usnu.

''Želiš li da zajedno popijemo nešto osvežavajuće?''

''Ne...'' uhvatim šakama zglob njegove ruke koja je na mom licu i ponovo ga pogledam direktno u oči.

''Opasna si...''

''Vrati je...''

''Zasluži je''

''Zaboga...'' izdahnem i umalo opsujem.

''Šta želiš od mene? Videla sam te onu noć...''

''Saznaj...'' smestio je obe ruke u džepove i krenuo bez reči uz stelenice kako bi otišao sa plaže. Potrčim za njim bosa, a onda se setim da su mi cipele ostale na pesku, vratim se po njih i u rukama ih ponesem.

Ušao je u ogroman hotel koji je vrištao od luksuza, umesto da me malo zdravog razuma zaustavilo, ne, ja sam bosonoga uletela u hotel pun snobova tražeći njega pogledom. Uzeo je ključeve sa recepcije i otišao u lift. Dok sam ja stigla do tamo lift se zatvorio, a on me nije ni pogledao.

''Dobro veče. Mogu li Vam pomoći?'' upita me čovek koji stoji za recepciom.

''U kojoj sobi je gospodin Alessandro Bienvedici?'' upitala sam naivno misleći da će mi reći, a onda se setih da ovo nije film.

''Žao mi je ne mogu Vam dati privatne informacije o našim gostima, pravila hotela...''

''Molim Vas, bitno je...''

''O čemu se ovde radi?'' ugledam strogu gospođu utegnutu i uštirkanu, delovala je kao ekstra stroga stara profesorka.

''Gospođica je upravo krenula...''

''Al-...''

''Alessandro je najavio da produžava ostanak u hotelu i rekao je da idalje zahteva da ne izdajete nijednu sobu na njegovom spratu...''

''U redu, gospođo Sevile...''

''I mlada damo, ostavljate pesak za sobom..'' pokazala mi je na pod oko mojih stopala koji je bio ispunjen peskom.

''Oprostite...'' rekla sam tiho i obula sandale.

''Laku noć''

''Laku noć gospođo'' čim joj je video leđa odahnuo je i vratio se poslu. Izdahnula sam i služdeno krenula ka vratima. Izašla sam iz hotela i umorno se vratila kući. Bila sam ljuta što mi je uzeo ogrlicu, a i uplašena da je više neću videti.

Odlučim da se umirim i prvenstveno sperem ovu so sa sebe. Može sa mnom jelo da se začini. Skinula sam haljinu ispod koje nisam imala ništa osim donjeg veša i uletela pod hladan tuš koji mi je razbistio misli.

Čak i tako raskristalisane bile su o njemu.

Kako je zgodan! Zašto sam bila tako glupa, nije trebalo da pokušam da ga poljubim! Sad mi se sigurno smeje.

Ako uopše razmišlja o meni..

Baš razmišlja o meni, nema pametnija posla.

Zemoljo otvori se!

........................................................................

Smestila sam kafu na sto koji je bio na terasi i začula ponovo zvono. Prišla sam vratima na prstima i provirila kroz špijunku. Ispred njih je bio čovek u crnom odelu. Mora da je neki njegov pajtos.

Otišao je brzo, a ja sam otvorila vrata i kleknula na prag uzimajući buket u ruke. Smestila sam ga u krila, bio je još veći od prethodnog. Uzmem posveticu i krenem da čitam:

''Dobro jutro, crnooka. Zašto si samo tako nestala sinoć? Ne želiš svoju ogrlicu natrag?-...''

''Naravno da je želim nazad, ne znam zašto si je uopšte uzeo!''

''...Dajem ti drugu priliku da dođeš po nju. Čekaću te ispred tvoje zgrade večeras u 21h. Budi lepa. Nemoj da me razočaraš, nikada nikome ne dajem drugu šansu.

Alessandro''

''Kakav kreten...'' prevrnem očima i unesem buket u stan. Ostavim ga u vazu i zamenim onaj već pomalo sveli ovim novim. Onu jednu ružu koju sam juče izvukla iz buketa iz nekog razloga sačuvam. Odložim je u kutiju koju sam našla i izađem na terasu sa drugom svežom ružom koju sam izvukla iz ovog buketa. Ovaj sad je bio ispunjen belim ružama.

Mirisala sam je par trenutaka ljuto, a onda na samu pomisao da mi već drugo jutro šalje ogroman buket ruža, izvukla osmeh na lice.

''Sladak kreten''

....

''Pričaj mi još!'' vrisnula je dok sam ja pokušavala da je umirim jer smo u kafiću i neko bi mogao da čuje.

''Ti si se u njega cvik cvok''

''Hm? Šta sam se?'' promrmljam pijući limunadu.

''Seksualno po svim prilikama, magneti jedno za drugo''

''Ma daj, čak ni nije moj tip. Ja volim tamnopute crne momke, ne plavooke dečake...''

''Kada je takav plavooki dečak u pitanju svaki crni nestaje, veruj mi. Ko zna kakav je u krevetu kad je ovako senzualan u razgovorima.. ja sam oduševljena, kako si uspela da se ne prepustiš?''

''Imam zdravog razuma koliko toliko. I znam da bi se ti prepustila da ti takva prilika padne sa neba ne moraš da govoriš...'' preduhitrim je pre nego što udahne da to kaže.

''Dobro večeras idete na dejt. Ne budi baba, opusti se devojko! Živni malo!''

''Nemam vremena za zezanje...''

''Imaš. Na odmoru si. Imaš vremena za jednu malu letnju avanturu uzburkanu strašću. Šta misliš voli li više da vodi ljubav u krevetu kao svaki drugi lenji muškarac ili je spreman na egzotične promene?''

''Deluje kao muškarac koga mrzi, tako da krevet..''

''Ah, budimo pozitivne, verujmo da nije isti kao i svaki drugi'' držala je fige. Nasmejale smo se i produžile u kupovinu. Nagovorila me da se za večeras lepo sredim i kupim nešto novo da ponovim za tu priliku.

Nastaviće se...