Alessandro

15.deo

''Ovo je bilo patetično...'' prošaputao je kad sam ga nežno zagrlila. Kao da ni sam od sebe to nije očekivao.

''Tako mi je žao što sam zeznula danas. Dozvoli mi da učinim nešto da te malo oraspoložim...'' izdahnuo je i moje ruke obavio oko svog struka.

''Kako bi se iskupila?'' privukla sam ga tik uz sebe i popela se na prste kako bih ga poljubila. Čin poljupca bio je nešto magično sa njim. Neiskusno sam prihvatila tu igru jezikom, dok je on svojim rukama prelazio po mojoj zadnjici.

''Učini nešto ludo ponovo...'' provokativno se nasmejao i sa mog ramena nežno skinuo košulju dok je drugom rukom otkopčavao dugmad. Ruke su mu sarađivale, imale su isti cilj, da me ostave bez odeće u roku od tri sekunde.

Mekim usnama preleti preko mog ramena, ruku spusti na moju zadnjicu i čvrsto je stegne lagano se okrenuvši sa mnom u naručju pravo ka krevetu. Spustio me da sednem i uspravio se smeštajući ruku na moju bradu. Palcem je prelazio preko mojih usana, tamo gde ih je prvo strastveno i posvećeno ljubio.

''Spoj tebe i seksa je lud Eli'' svukao je majicu u jednom potezu i pred mojim očima našlo se isklesano telo koje je bilo moja velika slabost. Izvor svake moguće i nemoguće požude.
Iz trena u tren je sve manje pričao, sageo se spuštajući moje telo u ležeći položaj. Moje grudi su mu bile tako blizu, sam njegov vreo dah ježio me. Poljupce je nizao između mojih grudi sve do sredine mog stomaka. Prstima sam prešla po sredini njegovog stomaka, moj osmeh ugasio je poljupcem od kog su mi kolena zaklecala.

.....

《Alessandro pov》

Oslušnuo sam njeno disanje, zvučalo je spokojno. Makar je jedno od nas u ovoj noći moglo mirno da spava. Kad samo pomislim da ću biti primoran da je pustim da ode. Da je ovo možda poslednji put da na svojoj koži osećam njenu, da je držim u naručju..

Zavoleo sam te njene nevine đavolje okice, kako ću bez njih?

Pokušao sam da zaspim par puta, svaki put bih se budio i tako sve dok zora nije svanula. Neki nemir mi nije dao da tek tako zaspim, a i nisam se osećao baš najbolje.

....

Sedeo sam neprospavano i umorn, lice mi je bilo prekriveno šakama, očajnički mi je bio potreban san. Ali su se neke slike iz prošlosti tako brzo vraćale svaki put kada bih se setio jučerašnjeg dana.

Moja prošlost udarala je pravo na sadašnjost, tek tako.

Iz zamišljenog sveta koji je nekada bio, probudio me dodir toplih ruku. Prešle su preko mojih ramena i ukrstile se na mojim grudima, bio sam tako hladan, koža mi je bila ledena i to osetim tek kad se njena vrela stopi sa mojom. Sedim celu noć nije ni čudo.

''Jutro...''

''Kao da je isti dan..''

''Kad si ustao?''

''Pre minut'' slažem je. Da sam rekao istinu pokrenula bi priču, a to ne mogu.

''Jesi li spavala lepo?'' okrenula je moju glavu ka sebi i zagledala se u moje oči.

''Oči su ti krvave kao da celu noć nisi oka sklopio...''

''Jesam.. verovatno se moja alergija opet vraća...''

''Alergija?''

''Mi se danas rastajemo, jesi li ti toga svesna?'' pređem na drugu temu i lagano je prebacim u svoja krila.

''Znam'' rekla je i prstom prešla po mojoj ključnoj kosti, izdahnuo sam tiho i lagano jagodicama prstiju samo prešao niz njenu toplu hlatku kožu.

''Ništa ne činiš povodom tog pitanja...''

''Ja verujem u sudbinu. Sama će odlučiti hoćemo li se ponovo videti. Na nama je da  kažemo jedno drugom osnovne stvari...''

''Kao na primer?''

''Gde ćeš biti kad se vratim u Amsterdam?'' razvio sam umoran osmeh i skupio obrve.

''Bar ti znaš kakav je moj posao. Gde ću biti to sam bog zna, ali recimo da ću bez tebe uzaludno lutati svetom. Značilo bi mi kada bi tu ostavila jednu malenu adresicu... imam puno poslovnih partnera u Amsterdamu, ko zna možda odlučim da ti tek tako pokucam na vrata...'' igrala se svojom usnicom dok je razmišljala šta je pametno učiniti. Protegla se i iz mog noćnog stola izvukla maleni blok i hemijsku. Nešto je napisala i kad sam pokušao da vidim šta piše ona je sakrila to od mene.

''Hej, videćeš kad odem...'' vratila je papirić u fiokicu koju je odmah zatvorila. Vratila je ruke oko mog vrata i licem se našla u lice sa mnom.

Njene usne. Usne koje su tako sočne za mene iz trena u tren, svakim novim isprobavanjem upravo tih usana sve sam veći sanjar postajao.

''Hajde poljubi me kad me tako slatko već gledaš...'' ova se ponuda nije odbijala. Usne su nam se dodirnule ponovo, svaki poljubac me terao da smislim plan da nikada ne ode. Ali znam da tako mora. Donekle sam se i pomirio sa tim.

''Alessandro! Jesi li budan, pola osam je!'' okrenuli smo se ka vratima od kojih je dopirao glas Antonia.

''Antonio pošalji Samantu u Eleonorin stan, neka spakuje njene stvari, jer ona ima nekih obaveza...'' zbunjeno mi pogledala.

''Okej!''

''Želim da provedemo ovaj dan do poslednjeg momenta zajedno. Antonio će te odbaciti kad budeš morala da kreneš....''

''A gde idemo?''

''Ko kaže da sam mislio da se maknem iz ove sobe? Da ti lenji muškarac promeni mišljenje o nekim stvarima pre odlaska...'' nasmejala se tiho i prstom mo pokazala da se sagnem do njenih usana da bi prošaputala na moje uho:

''Ali gladna sam plavooki...'' 

''Želiš li doručak u krevet?''

''Samo ako mi ga ti doneseš...''

''Kakvu ti marionetu od mene praviš...'' odmahnem glavom i spustim je na krevet. Obučem trenerke i majicu te siđem do recepcije.

''Dobro jutro gospodine Bienvedici..''

''Dobro jutro Luigi'' osmehnem se i rukama se oslonim o pult. Spustim pogled ne znajući kako da ga pitam, smejao bi mi se, šta ja sve radim za nju! U hotelu kao sobarica nosim doručak u sobu jer me jedna mala crnim okicama pogledala i to poželela.

''Mogu li da posetim kuhinju? Voleo bih da vidim kako tamo stvari funkcionišu...''

''Naravno. Pođite za mnom...'' pustim ga da ode ispred mene te se mrzovoljno odgurnem rukama i krenem za njim.

Nastaviće se...