Alessandro

10.deo

Jednom rukom je prešao po mekoj koži moje butine spuštajući je preko zadnjice i nazad do boka veoma, veoma sporo.

Zagrizla sam svoju usnu dok me njegov miris opijao.
Preko tkanine svog donjeg veša osetim jagodice njegovih prstiju što me naježi. Neki bolesno dobar osećaj obuzme moje telo i natera ga da podrhtava, ali idalje mirno stoji tik uz njega.

Kad spusti vlažne poljupce niz sredinu mog vrata učini sve ovo još boljim. Njegovi prsti su prema meni bili krajnje džentlmenski nastrojeni.

《Alessandro pov》

Čim pogodim srž njene slabosti sobom se prošire njeni uzdasi. Imali su uticaja na mene, na svaki deo mog tela.. na tren sam bio prinuđen da prekrijem slobodnom rukom njene usne jer je postala mrvicu glasnija nego što bi smela biti pored svog napora da svoje zadovoljstvo prikrije, nisam želeo da se nakon ovoga stidi iako znam da Antonio nikome ne bi rekao.

Osmehnem se na tren na tom mestu ispod uha nakon poljupca kad pusti duksericu da padne i šakom nežno dodirne moju koja je stajala na njenim usnama, svukla ju je niz svoju bradu koja je bila tako sitna u mojoj šaci. Dozvolila mi je da na tren osetim kakav je osećaj imati ovakvu ženu pored sebe.

Vlažnim prstima pređem po sredini njenog stomaka na šta se naježi i pokaže mi koliko joj je koža osetljiva na dodire, pažljivo je okrenem ka sebi. Prilično je odlučno i smelo gledala u moje oči.

''Idalje želiš da se danas razdvojimo?''

''Možda je.. tako bolje. Ipak smo u ovome samo da bih ti pomogla da saznaš sve o ogrlici...'' razbesni me što me opet laže kao da sam slep i ne vidim.

''Ako ćemo da se lažemo složiću se. Ali znaj da neću gubiti vreme na tebe. Ozbiljan sam čovek, neću da mi obraz kalja jedna žena koja ne zna šta želi...''

''Ti si taj koji je-..''

''Bez svađe, znaš da sam u pravu. Samo ne znam zašto se bojiš svojih emocija, ja nisam čovek koji bi te povredio. Prilično sam siguran u to šta želim. A tebe sam još onu noć dodao na spisak. Jebe mi se za dug. To je samo paravan, ja želim tebe. Obuci se i idemo da završimo to sa tvojim dekom više, pošto vidim da ti se ne ostaje sa mnom...'' možda sam trunčicu više bio grub, ali što sam grublji to će ona brže priznati sve. Znam da nimalo nije imuna na mene, a nisam ni ja na nju.

Krenem ka vratima, a ona zgrabi moj dlan.

''Zašto si ovakav prema meni? Daj mi vremena da poverujem u ono što govoriš...nemaš pojma kako je tekao moj život. Ne prisiljavaj me da se vežem za tebe ovako brzo, oboje znamo da smo već... isuviše dragi jedno drugome''

''Ispričaj mi onda, dozvoli mi da te upoznam. Dozvoli sebi da upoznaš mene...'' izdahnula je i spustila pogled puštajući mi ruku.

''Nije tako lako Amor-...''

''Svesna si toga da mi nesvesno tepaš ''ljubavi'' zar ne?''

''To ti je ime''

''Koje koristiš samo ti''

''Molim te ne radi ovo. Samo... daj mi vremena. Može ovo i sporije zar ne?'' klimnuo sam glavom i nežno uhvatio njen dlan.

''Možda sam star da se tek sad zaljubim, ali zar to nije prednost? Toliko sam sranja u životu proživeo da me sad nimalo nije strah da ti kažem odmah otvoreno. Odlepio sam zbog tebe crnooki đavole..''

''Ljudi se obično zaljubljuju u anđele...'' osvrne se na to što sam je nazvao đavolom.

''Nismo svi isti...'' slegnem ramenima i kažem joj da se obuče te da ću je ispratiti do stana.

《Eleonora pov》

Obukla sam njegovu mekanu duksericu i zajedno sa njegovim prijateljem došla do njega. Povukla sam rukave duksa i u njih uvukla prste.

''Hvala za duks...'' namignuo mi je, a ja sam se polako približavala, sve dok nisam stala tik do njega. Prstima sam smestila pramen kose iza uha i skupila dovoljno hrabrosti da krenem ka njegovim usnama.

Dozvolio mi je da ga poljubim nežno i kratko u kut usne.

''To je mali znak pažnje. Za sve što si sinoć uradio za mene...'' namršti se na neki prizor iza mene zbog čega se okrenem zbunjeno.

''Eleonora?'' gospodin Moretti mi priđe i pruži mi ruku. Pozdravim se prinuđeno uz lažan osmeh.

''Drago mi je da te vidim...''

''I meni gospodine...''

''Mogli bismo na kafu?''

''Žao mi je. Sad žurim.....'' uhvatim Alessandrovu ruku i povučem ga blago tek toliko da oseti da želim da odem odavde.

''Znam da ste na odmoru. Čemu žurba...'' pogledam u Alessandra koji se besno okrene ka njemu sav crven u licu i ljut kao ris.

''Bežite od mene jer imate društvo?'' pogleda u Alessandra provocirajući ga nekako.

''Ti treba da se lečiš. Nije ti bilo dovoljno kad sam prvi put razbio tu tvoju umišljenu snobovsku glavu, hoćeš da to uradim opet?'' spustim ruku na njegova prsa i pokušam da ga poguram unazad da ne udari Morettia, ali tek tad vidim kolika je njegova snaga. Grudi su mu se zategle koliko i mišići vrata i ruku. Svaku sam mu venu videla i svaka je od besa igrala.

''Misliš da imaš pravo na nešto što mi pripada?''

''Gospodine Moretti mi smo imali isključivo poslovan odnos!'' grublje izgovorim dok gledam samo u Alessandra.

''Kunem se da jesmo...'' izgovorim tiho njemu da čuje.

''I žao mi je što je tako. Bila bi ti dobra priča kada bih te skinuo...'' na to Alessandro svojom krupnom šakom krene ka njemu, ali je uhvatim za zglob.

''Alessandro provocira...''

''Boli me briga! Neću to da slušam!'' gurnuo me iza sebe i neopisivom brzinom udario Morettia koji je pao na pod i rukama zaštitio lice.

''Ta ''gola dobra priča'' o kojoj govoriš je moja i oduzeću život svakome ko pokuša da je preimenuje u svoju! A pre svega, upamti to da ona nije neka kurvetina za jednu noć, već žena kojoj treba pravo muško, ne balvan poput tebe koji čak ne ume ni da zadovolji njene osnovne ženske potrebe, mogao bih da ti objasnim šta je to, ali ne bih mogao i da razumem u mesto tebe. Crve ljigavi'' nisam osećala potrebu da ga zaustavim, prijalo mi je da me neko brani ovako, bez straha da će upasti u problem. Ali ja sam ga zaustavila da ga ne bi ubio tu na licu mesta i ispaštao ni kriv ni dužan.

Izvukla sam ga sa sobom dok je Antonio izbacio Morettia iz hotela. Odvela sam ga u svoj stan. Sve vreme je otsutno hodao za mnom i držao me za ruku.

Nastaviće se...