20.deo

3.5K 122 2
                                    

''Ukusno je zar ne?'' upitala sam uz osmeh, dok je on nakon dugo vremena, bar on tako kaže, uživao u običnoj hrani na običnom mestu.

''Nije ukusnije od tebe'' mrtav ozbiljan prokomentariše dok mi pruža svoj pomfrit koji sa malo rumenila u obrazima prihvatim. Nisam se stidela njega, već ljudi oko nas.
Palcem sa ugla moje usne obriše kečap i isti prst slasno lizne nastavljajući da jede. Nije imao pojma koliko je to u mojim očima bilo privlačno. Posmatrao je mesto oko sebe tako posvećeno. Dok sam ja videla jedino njega.

''Nastavićeš tako da buljiš u mene dok ti taj sos klizi niz prste?'' nasmeši se i vrati pogled na mene. Pogledam u ruku, zaista sam se dobro umazala, spustila sam hranu i uzela maramicu od njega.

''Baš sam prase..''

''Preslatka si. A i oprošteno ti je, znam da nije lako odoleti i ne gledati u ovu lepotu..'' lažno pokaže rukom na sebe izigravajući Narcisa i natera me da se nasmejem kao nikad.

''Prelep si...'' rekla sam tiho i lizula ostatak sosa sa svog prsta. Ovlažio je jezikom donju usnu i prošaputao:

''Jako si seksi kad to radiš...''

''Šta radim?''

''Kad ližeš bilo šta svojim jezikom..'' prevenem očima ne odgovarajući na njegove ciljane provokacije. Nasmejao se jer je video moju nervozu koja nastaje polako zbog njega.

Pogled nije trebalo da skrenem, jer čim sam ga skrenula vidim najljigaviju odobu, svog bivšeg. Stvorili smo kontakt očima i čim je on mene ugledao nasmejanu, morao je da priđe i uništi mi sve!

''Zdravo Elen. Jedva sam te prepoznao. Izgledaš božanstveno..'' pomalo sam bila u šoku što je uopšte smeo da mi se javi, na samo sećanje vratio se i strah, znala sam da mi nakon svih onih treninga ne može ništa, ali strah je bio tu, mislila sam da ću ponovo dobiti napad panike, disanje mi se već polako ubrzavalo, ali onda kad je Alessandro primetio moju pogubljenost, odgovori umesto mene.

''Mislim da si poslednja osoba sa kojom želi da razgovara nakon ovih osam godina...'' prekrsti ruke i mirno vrati pogled na moje lice.

''Nećeš me ni pogledati? Za sve one lepe trenutke?'' ignorisao je Alessandra. Ustala sam naspram njega, skupila snagu i pogledala ga pravo u oči.

''Ovo je poslednji put da si mi prišao, nemam ja ništa lepo sa tobom, niti tome želim da se vratim. A ova tvoja provokacija je bila izuzetno besmislena. Sad se pomeri...'' kad to ne uradi rukom ga gurnem i bude dovoljno da ga maknem jer nije očekivao toliku snagu. Prišla sam jednom od zaposlenih, platila naš ručak i izletela iz te prostorije dok me Alessandro mirno hodao za mnom. Dao mi je prostora da se iznerviram, izbacim bes iz sebe i smirim se.

''Da li si sad okej?'' upitao me tiho. Nije se bojao da mi priđe i obavije svoje ruke oko mog struka čak iako sam bila izbačena iz takta i tako ljuto nastrojena prema svima pa i prema njemu.

''Udahni, kreten, seti se da si bolja od toga, promenila si se, ne zaslužuje te...''  sklopila sam oči i umirila svoje telo.

''Upravo si imala napad panike?''

''Blaži...'' izdahnem poraženo jer sam dozvolila da moje zdravlje opet pati zbog njega, okrenem se ka Alessandru i spustim glavu na njegove grudi.

''Tako mi je žao Eli trebalo je da učinim nešto. Nisam znao da ćeš ovako burno reagovati. Idemo kući, želim da se odmoriš...'' klimnula sam glavom. Sa rukom preko mojih ramena, odveo me do auta. Na putu do moje kuće vladala je potpuna tišina, oboje smo bili tihi. Sli me njegovo prisustvo smirivalo.

Sve dok se auto nije zaustavio. Ušli smo u kuću, rekla sam mu da ću otići da malo prilegnem, a on je, kako bi se uverio da sam okej, seo na drugu polovinu kreveta. Raspremila sam se i legla tik uz njega, spustila sam glavu na njegov stomak i sklopila oči.

Prstima je češljao moju kosu, sve dok nisam zaspala.

......

''Spavalice, moram da idem..'' osetim sitne poljupce po goloj koži svoje butine koji su se lenjo vukli uz obline moje zadnjice, kao i to kako se celom svojom težinom oslanjao krevet svojim šakama sa obe strane mog tela.

Teško sam otvorila oči preplavljena toplinom koju mi unosi njegova nežnost, a i pokrivač kojim sam pokrivena.

''Jesi li lepo spavala?'' upitao je spuštajući svoje telo preko mog, ali se idalje držao rukama da me ne bih zgnječio.

''Ako me budeš još malo ljubio, možda utisak o dremci bude bolji...'' golicljivo krene da ljupka moje rame prelazeći na vrat što me natera da izvijem glavu i oslobodim mu malo prostora. Prste popenje uz moj vrat i uvuče ih u moju kosu.

''A gde ideš?''

''Renovirao sam svoj stan u Sidneju pa sad moram da odaberem neke sitnice i dovršim ga...''

''Oduvek sam htela tamo da odem...'' procunjam pospano.

''Možeš da dođeš kad god poželiš. Ja ću te rado ugostiti...''

''Da li bih mogla i ja da pođem sa tobom sad?''

''Naravno. Upetljaj svoje prstiće u dizajniranje mog stana...'' nasmejao se i poljubio me. Razdragano, odmorno bez ijedne brige, ustanem i spremim se za tili čas. Kad se nađem dole tik iza njega popnem se na prste i poljubim ga u vrat.

Okrene se i bez teksta podigne obrve.

''Šta? Previše je?'' obukla sam neku crnu haljinu, bila je kratka ali posebna i lepršava, nekako je uklopim da izgleda obično i samo sam vezala kosu u punđu. Malo prekrila podočnjake i podebljala tanke trepavice. Ništa specijalno, ali opet ni toliko obično.

''Ne, Bože. Izgledaš magično. Toliko magično da ćemo kasnije produžiti na jedan kratki dejt ako ste za, mlada damo...''

''Jesam! A gde me vodiš?''

''Videćeš''

''Ah mrzim iznenađenja! Dobro. Štikle ili neke patike?''

''Štikle da ti malo izvuku visinu, da ne bude da vodam maloletnicu. Bio bi skandal na svim mogućim stranama novina...''

''Sad sam još i patuljak''

''Mladolika žena'' naglasi dok ja obuvam štikle. Otvori mi vrata i uzme mi ključ zaključavajući ista.

.....

''Treba mi ogledalo'' pogledam ga ozbiljno i odmahnem glavom. Dođemo do dela sa ogledalima te uz njegova uputstva i opise stana, odaberem jedno ogromno. A odaberem ga tako što me iz prve privuklo da se u njemu ogledam.

''Dakle to?'' upitao je kroz smeh.

''Koliko sam ti lepa?''

''Od jedan do deset?''

''Može i tako''

''Moglo bi da su žene testovi koji se ocenjuju. Prelepa si mi, toliko da praviš velike nemire...'' skupim se dok njegove ruke idu oko mog struka i telom se lepi za moje...

''Ovim smo završili kupovinu, bolje da odmah krenemo..'' poslušno klimnem glavom dok na njegov poljubac ispod mog uha reaguju i koža i drhtave usne.

Nastaviće se...

Alessandro Where stories live. Discover now