Alessandro

Epilog

Prisvajao je svaki centimetar moje kože, mog uma. Njegove plave oči su me osvajale, nemoćno sam pala na njegove grudi.

''Znaš kako sam nezasit svega što kriješ, ali...ti si ponovo tako gruba prema meni...'' rekao je uz onaj svoj psihopatski osmeh koji sam toliko volela, još uvek volim.

Smestila sam ruku na njegov vrat i privukla ga ka sebi dok je moja druga ruka prelazila preko izbočina na stomaku i prsima.

''Baš sam nežna. Ne radi mi se ništa drugo....''

''A šta ti se radi sa mnom?'' provokativno i perverzno krene da šapuće dok mu se ruke ukrštaju na dnu mojih leđa i zauzimaju dominantnu stranu.

''Glupo pitanje. Dala bih ti odgovor, ali mi dama u meni to ne dozvoljava...''

''Moja supruga je najlepša večeras. Izgleda kao boginja, haljina joj tako lepo stoji, oči su joj lepše nego ikada...'' šaputao je na moje uho, moja kosa se rasipala po njegovom licu, a on je to iskoristio kao kamuflažu, ljubio mi je uho i strastveno šaputao šta god je poželeo.

''Moj opasni muž, najzgodniji si večeras, to odelo... tako ti moćno stoji. Pogledaj samo kako mi zavide što si moj...milo moje...'' prepustim se emocijama nežne žene u meni i nastavim da ga milujem po licu i grudima.

''Jesam. Samo sam tvoj, koliko samo čeznem za ovime. Da ti se otvorim i kažem da me boli koliko te volim. Koliko mi značiš i koliko ne mogu da odem....''

''Radije bih sebe ubio...'' nadovezao se i skupljenih obrva poljubio moje usne. Stegla sam rukama njegove obraze, tako jako.

''Vodi me odavde, molim te...'' grubo je uhvatio moju ruku i povukao me za sobom. Pratila sam ga u stopu. Niko drugi nije postojao, samo on.

Izašli smo iz velike sale u kojoj se održavala zabava i krenuli uz stepenice ka njegovoj sobi. Nežno me gurnuo u nju i zatvorio vrata pre nego što je upalio svetlo u sobi. Bio je mrkli mrak. Uzeo me za ruku i pribio uz sebe.

''Samo se opusti.. nikada te ne bih povredio...'' rekao je tiho i lagano me okenuo ka sebi. Osetila sam njegov parfem u talasima koji su ispunili moje nosnice i uvukli mi se pod kožu. Delovao je na moju psihu kao antidepresiv. Podigao me na svoje bokove i lagano krenuo da me ljubi.

''Ovo nam je prvo bračno veče... trebali bismo da vodimo ljubav nežno, ali ja tako želim da budeš grub... ti si poput hodajućeg seksa šteta da se to ne iskoristi...'' prepustim se uživanju i ne štedim sebe. Dozvolim da moja usta budu ispunjena prljavim rečima koje su ga palile. Sam razgovor ga je ježio.

.....

Prolazila sam prstima kroz njegovu plavu kosicu i smeškala se. Kako je samo lep. Kao anđeo.

''Volim te, znaš to?'' osmehnuo se i poljubio mi ruku.

''I volela bih da...mi pomogneš da prebrodim strah od porodice tako što ćeš mi pomoći da napravim svoju...'' pogledao me jer nije očekivao ovo od mene, ali su alkohol i atmosfera radili svoje.

''Volela bih da ti rodim jednu malenu devojčicu i nazovem je Esme, to ime je odraz ljubavi...''

''Zašto baš devojčica?''

''Ti ne bi voleo da bude curica?''

''Voleo bih, ali pitam zašto baš curica?''

''Da joj poklonim sve ono što ja nisam imala. Da je volim i da ima tatine okice. Zamisli. Malena plava curica krupnih plavih očiju, pomalo buckasta, rumenih obraza i dugih plavih trepavica. Radoznala i željna ljubavi i pažnje..''

''Onda mi dozvoli da pokušam dok tvoje želje ne ispare iz mojih misli. Želim i sam da ta curica baš tako izgleda. I da bude karakterom skroz na tebe...'' podigla sam mu bradu i izdigla se ne bih li ga poljubila. Zamenili smo mesta, a onda sam na njegovo uho prošaputala:

''Ne misli o tome. Ne trudi se da je napraviš večeras...'' nasmejala sam se i sklopila oči.

''Prepusti se moj opasni mužu, biće teško zadovoljavati moje apetite...''

''Da vidim i to čudo..'' moje bokove smesti tačno tamo gde treba da budu i grubo se zakuca u mene što me natera da izustim tih uzdah.

''Mh... Eli... tako te volim...''

''I ja tebe...volim'' izgovorim kroz tiho stenjanje dok lagano grickam resicu njegovog uha.

*dve godine kasnije*

Lagano mi je pružio ruku i smestio ruku na moj obraz, povukao me ka sebi i strasno otisnuo poljubac o moje usne.

''Tako si mi falila Eli'' spusti ruku na moj stomak i pozdravi se blagim poljupcem sa svojom ćerkicom koja uživa unutar mene zajedno sa mnom.

''Tajo!'' okačila se rukicama o njegovu nogu, a on ju je spretno podigao i odmakao da me ne udari u stomak nogicom.

''Majmunče moje belo...'' plavooka devojčica ga je poljubila i zagrlila ga ponovo. Jer tata je ipak sav njen svet.

''Tata, crtala sam! I hoću da mi pomogneš da to obojim!'' klimnuo je glavom i pozdravljajući se sa Helenom koja je u rukama držala svog sina Luku.

''A nisi tati rekla gde smo danas bile...'' rekla sam uz osmeh i zakačila joj loknastu šiškicu šnalicom. Pa ruku spustila niz njen obraz.

''Bile smo u šetnji i onda smo išle kod bake i deke, a deka mi je dao svog malenog psa!'' njegov pogled veoma ljut zastao je na meni. Znam da je bio strogo protiv uzimanja tog psa od mog oca jer je Lara bila stara i svakog je trena mogla uginuti. Nije želeo da se Esme veže za nju i da je njena smrt povredi. Ali ja jednostavno nisam imala srca da joj kažem ne i time rasplačem njene morske okice, tako sam tužna kad plače, ja nemam srca za to.

Zato stidljivo spustim pogled.

''Tatice nemoj tako ljutito da me gledaš, ja samo nisam htela da povredim tvoju princezicu..'' rekla sam tiho i umiljato krenula da mu ljubim obraz.

''Ti si mali đavo Elena...''

''Amor, mnogo te volim. Ti si moja prva i poslednja ljubav za sva vremena..''

''Uvlačiš mi se pod kožu, hm?'' šapne tiho na moje uho.

''Mogao bi i ti mene malo da voliš večeras...''

''Mogao bih'' nasmešio se dečački dok je Esme ponovo svoje rukice držala na mom stomaku. Osmehnuli smo joj se što je kod nje izazvalo radost, a kad se bebica unutar mene ritnula oboje su se štrecnuli dok sam ja tiho jauknula. Pomogao mi je da uđem u auto, a zatim u njega krenuo da smesti i Esme. Drugi porodični odmor. Radujem mu se.

''Vruće joj je..a vi je grejete dodatno..'' Helena se našali. Volela sam svaki trenutak pored njega, volela sam to kako o meni brine, kako se trudi da iznova stvori ličnost koja je davno nestala. A kako ja nisam želela prošlost, dozvolila sam mu da od mene napravi nekog novog ko ga zaslužuje. Ko zaslužuje njegovo nežno srce vredno ljubavi i pažnje. Njegova briga o našoj deci i meni kao njegovoj ženi ulila mi je nadu da se sa nama nikada neće desiti ono što je sa mojim roditeljima. Alessandro nikada ne bi učinio nešto da me povredi i nikada ne bi pomislio na drugu ženu, a meni pored njega ne treba nijedan drugi muškarac.

On je moja prva i jedina ljubav.

♡Kraj♡