Alessandro

11.deo

Uvela sam ga u stan koji je odmah pogledom odmerio.

''Znam da nije luksuz na koji si navikao, ali... ovo je moj mali dom. Tu živim kad sam ovde...''

''Šta ti misliš da sam rođen sa ovime što imam? Nisam neki umišljeni snob...'' klimnula sam glavom i rekla mu da se slobodno raskomoti dok se ja ne presvučem, ali me on zaustavio.

''Lepo ti stoji, nemoj još da ga skidaš...'' osmehnula sam se i vratila se u dnevni, sela sam na pod ispred njega i nežno uhvatila njegove ruke.

''Provredio si se zbog mene? Zašto sve ovo radiš?''

''Jer sam lud. I neka sam. Ne dam da tako ružno govore o onoj koja to najmanje zaslužuje...''

''Ti znaš da niko nije svetac. Pa nisam ni ja bezgrešna. Šta bi rekao da ti priznam da sam mu dala povoda za ovo?''

''Zašto?''

''Sviđao mi se pre nego što sam ga dobro upoznala. Imali smo seks. Jednom, i to nisma želela ali...'' slušao me, a znam da mu nije bilo nimalo lako.

''..silovao me i ucenjivao tim nekim snimcima da ga zastupam. Nisam imala kome da se obratim za pomoć, na sve strane ima svoje ljude...'' stezao je vilicu dok sam ja tiho govorila.

''Plakaće i tražiti majčino mleko kao beba kad ga se dočepam, nema tog njegovog čoveka koji ne bi radio sa mnom. I nisi kriva za to, on je p-...''

''Mnogo si ružnih reči u par minuta izgovorio zbog mene...'' nasmešim se stidljivo jer inače nije takav čovek. Fin je. Začudilo me.

''Hteo sam da kažem kreten...'' nežno sam prešla prstima preko njegovih šaka i tužno ih pogledala. Shvatio je moj pogled pa je izvukao šaku iz moje i njome nežno dotakao moju bradu.

''Sad smo isti..'' nežno prstom smesti moju kosu iza uha i pokaže moju crvenkasto plavu šaku od onoga sinoć i svoju.

''Kako znaš da sam ga udarila?''

''Šta ti misliš, da je ovo neki film pa sam nekom magijom sinoć izašao ispred hotela i ''sudario se'' sa tobom? Moji ljudi su te pazili, samo sekund je falio da se Antonio umeša, ali si ti obavila sve sama. Nije bilo potrebe da se meša. Kad te pojurio presreli su ga. Inače ne bi imala šanse. Malo si spora, ali imaš dobar kroše slatkice...'' blago sam se osmehnula, razdvojio je ruke i privukao me uz sebe. Zagrlila sam snažno njegov struk i spustila glavu na njegove grudi. Njegov zagrljaj tako spašava od svega ružnog.

Taj njegov lagani duks na njemu pozivao je da se ušuškam tu i mazim se sa njim. Koliko god se bojala vezivanja, shvatila sam da je sad kasno da išta sprečim da se desi. Već se dešava.

''Moram da idem...'' nisam mu odgovorila iako sam bila pomalo tužna. Nisam htela da vidi da želim da ostane.

''Okej. Hvala ti za ono sinoć i za ovo malopre. Drago mi je da postoji neko ko stoji iza mene i čuva mi leđa...'' ustali smo u isti čas i rastali se nežnim zagrljajem. Ispratila sam ga i na kraju provela ceo dan u njegovom duksu, falio mi je.

Noć je pala. Sedela sam, pripremala papire za neko ročište, sve to skretalo je misli sa njega. Ali ne dovoljno.

Na kraju sam ugasila laptop i otišla do mame i tate da ih vidim. Tamo je sve bilo veselo kao i uvek. Pred kraj radnog vremena odlučim da večeras prespavam tu.

Falila mi je i ta soba, da se ponovo osetim kao tinejdžerka. Trebalo mi je.

....

Telefon mi je u kasne sate zazvonio, sklonila sam knjigu sa strane i pogledala ko me to ovako kasno zove. Kad sam videla njegovo ime odmah sam se javila, ushićeno, ali nisam to pokazala.

''Alessandro?''

''Spavaš li?''

''Ne''

''Onda otvori vrata terase...'' ustala sam kad se poziv prekinuo i prišla vratima terase malene. Kad sam videla da se uz nju neko popeo odmah sam otvorila vrata i bosa zakoračila na hladan pod terase.

Čim mi se pogled spoji sa njegovim osmehnem se i radoznalo upitam:

''Kako si znao da sam ovde?''

''Imam svoje izvore...'' protrljao je šakom o šaku čisteći ruke od kamene ograde terase ispunjene cvećem kojekakvim. Prišao mi je i nervozno počeškao teme:

''Nisam hteo da budem smetnja. Samo sam hteo da se uverim da je sa tobom sve okej. Nisi bila u stanu, a ja sam ti doneo sladoled. Mislio sam da ga pojedemo zajedno, ali se istopio dok sam te pronašao...''

''Šteta. Sad mi se baš jede neki...''

''Ako je to tvoja želja ja ću-...'' odmahnula sam glavom i spustila šaku na njegovo rame smejući se. Skliznula je niz njegovu ruku:

''I šta ćemo sad? Da budem fina i pozovem te da uđeš ili ti kažem da si slobodan da odeš jer si izneo šta si imao?''

''Budi fina''

''I šta onda?'' prstima je dodirnuo moje i rukom posegao za mojim strukom, uhvatio je materijal takne spavaćice na meni i slepio me uz sebe.

''Voleo bih da vidim kako izgleda tvoja soba ovde. Pitam se da li si bila onaj tip devojčice koji spava sa medom...'' koracima unazad oslonjena o zid, očiju ispunjenih nežnošću lagano je prelazio preko mene. Kao da mu je bila dovolja ova blizina.

''Zar nisi u iskušenju?'' u kom sam ja..

''U iskušenjima sam od kad znam za tvoje postojanje. Rekao sam ti, đavoli nas uvek dovode u iskušenje. Pa tako i ti mene..'' šapnuo je na mojim usnama i strasno me poljubio, rukama je obgrlio moje telo i malo me odvojio od sigurnog tla. Ali je i njegovo naručje bio moj siguran prostor tako da se nisam žalila.

''Koliko hrabrosti imaš?''

''Testiraj me'' takav pogled mi je rekao samo jedno. Učiniće nešto besmisleno i ludo.

Nastaviće se....