Alessandro

16.deo

''To sam sam napravio'' ponosno pokažem prstom na ružice od povrća u njenom tanjiru.

''Smejali su mi se, ali sam ostao dosledan svom zadatku'' kažem kao da joj iznosim detaljan izveštaj.

''Hoćeš malo?'' jela je tako slatko, da je sve mogla da potrpa u usta u istom trenu, uradila bi to.

''Pa ja sam to doneo za oboje. Ali kad te vidim kako slatko jedeš, bude mi žao da išta uzmem...'' nasmešila se stidljivo i slegla ramenima:

''Moram da nadoknadim sve što sam izgubila ovih par dana...''

''Samo ti jedi, treba održavati ovu medenu stvarčicu...'' uštinem je nežno za stomačić dok se ona mršti.

''Ne radi to. Taman sam pomislila da sam se lepo utegla''

''Taman si mi''

''Ma da, gde to ima, grčki bog i panda zajedno...'' nasmejao sam se i nastavio zaljubljeno da je gledam. Tako sam se bojao, priznajem, strah me svaki put kad pomislim na to da joj kažem te dve reči...

A sto puta sam poželeo do sada.

''Meni je to baš slatko. Ti si prelepa žena, ja sam počastvovan time što si... baš moja...''

''Definiši mi to moja molim te'' nasmejala se zlobno, gotovo da mi se jezik zapleo od nervoze.

''A šta si ti mislila da ja želim? Da budem neki iskompleksirani idiot koji želi samo tvoje telo na kom bi istresao komplekse? Ja nisam ni pogledao u bilo koji deo tvog tela kad sam te prvi put video. Gledao sam ti u oči. I ti to vrlo dobro znaš. Poslednja stvar koju bih ti ponudio bila bi kombinacija. Znam da ni ti ni ja nećemo odustati od karijere, zato u ovome i jesmo bezobavezno. To je bio jedini način da ostaneš...'' pomerila je poslužavnik sa strane i razneženo me pogledala. Šah mat ženska slaba tačko. Smestila je ruke na moje lice i oslonila čelo o moje.

''Ti stvarno hoćeš da se ozbiljno zaljubim?''

''Voleo bih to'' prošaputao sam dok je ponovo mekim usnicama ljupkala moje.

''Pa videćemo. Još uvek si na klimavim nogama plavooki'' bocne me prstom u rame i obavije ruke oko mog vrata.

''Ah, ljubi svog grčkog boga mala pandice, ukloni mu ovaj umor...'' našalio sam se i izmamio joj osmeh ponovo.

.....

''Srećan put'' rekao sam tiho.

''Hvala, nadam se da će se taj poslovni sastanak u Amsterdamu desiti ubrzo...'' šarmantno se osmehnula i poljubila me u obraz. Htela je da pođe, ali sam je uhvatio za nadlakticu.

''Kuda? Ko zna kad ću te videti i da li ću. A ti tako sigurno odlaziš uz jedan bedni poljubac u obraz?''

''Ako ti je tako mnogo stalo. Itekako ćeš me ti na svoj način naći...'' rukom nežno skine moju i prstom obriše svoj ružičasti sjaj za usne sa mog obraza.
Spustio sam ruku preko njene i zadržao je na obrazu. Fali mi već.

''Nedostajaćeš mi plavooki...'' izvukla je ruku lagano iz moje i povukla svoj kofer za sobom.

''Seti se da imaš moj broj... nazovi me ponekad!'' dobacio sam kad je već bila malo dalje od mene. Rukom je improvizovala telefon i usnama oblikovala:

''Ti si taj čiji se poziv očekuje prvi'' klimnuo sam glavom i pogledom ispratio njen odlazak.

''Otišla je Alessandro''

''Znam, čekam da se nekim čudom vrati...'' rekao sam tiho. Potapkao me rukom po ramenu i rekao da moramo da krenemo.

''Kad se planirao onaj sastanak u Amsterdamu?''

''Za mesec dana''

''Za mesec dana?! Pomeri to za dve nedelje. Da ne bude da sam je mnogo poželeo, taman da se i ona mene uželi''

''Dve nedelje? Rano je to!''

''Zakazao ili ne, ja za te dve nedelje idem i prva stanica mi je njena kuća. Razumeš? Taman ostao tamo sve do sastanka!''

''Budi disciplinovan hoćeš da izgubiš sve što si godinama stvarao!''

''Ako je sudbina tako rekla...'' slegnem ramenima i prođem pored njega.

《Eleonora pov》

Uletela sam u stan umorno i spustila kofere. Pa kraj leta za mene. Žao mi je zbog toga. Od sutra počinjem da radim... predivno.

*par dana kasnije*

''Gospodine polako, nema potrebe za nasiljem. Ipak smo ispred sudnice...''

''Od takvih kao ti mi je više muka! Branite ove kriminalce, a mi pošteni ljudi ispašatamo!''

''Moj posao je da budem na strani svog klijenta makar on kriv bio po sto puta''

''Drago mi je da bar priznaje neko od vas...'' rekao je iznervirano i bacio papire na pod. Spustila sam svoje stvari na jednu stolicu, rukovala sam se sa svojim krijentom.

''Hvala Vam''

''Posao. Plaćena sam za to'' rekla sam uz osmeh.

''Izvrsna si, zaista. Nisam se nijednog trena pokajao. Veruj mi. Voleo bih da zvanično postaneš moj advokat i budeš upućena u sve moje poslove...''

''To bi bila ponuda koja se teško odbija...''

''Drago mi je. Sad si slobodna...''

''Jesam''

''Hm dobro sam te nasamario. Onda ne bi mogla da odbiješ jednu večeru?''

''Nažalost mogla bih. Imam malenih obavezica privatnih, moram to da obavim...''

''Makar i na sat vremena, želim sa tobom da proslavim poslovne uspehe...''

''Ako su samo poslovni onda je u redu..''

Nastaviće se...