Alessandro

7.deo

《Eleonora pov》

Probudila sam se rano ujutro, želela sma da dan provedem na plaži. Da se malo povratim nakon svega od sinoć. Zvono na vratima me ponovo uzrujalo, pomislim odmah an nega i scenu od sinoć te otvorim vrata.

Ponovo buket.

Uzela sam ga u ruke i unela ga u stan. Zamenila sam uvenuli i ružu koju sam juče izvadila iz buketa stavila u kutiju sa onom drugom. Uzela sam posveticu i krenula da je čitam dok sam sebi pravila doručak.

''Dobro jutro, Elena. Da li bi volela da prošetamo malo i porazgovaramo o stvarima od sinoć?''

''Kako da porazgovaramo kad čak ni nemam tvoj broj?'' izdahnem i prevrnem očima bacajući posveticu. Telefon mi istog trena zazvoni zbog čega se trgnem i odmah se javim.

''Jutro Elena...''

''Amor?'' iz nekog razloga ga oslovim srednjim imenom što ga nasmeje, ali samo me mrzelo da izgovorim njegovo puno ime.

''Molim crnooka?''

''Otkud-...''

''Ne odajem svoje izvore. Jesi li za šetnju i sladoled? Ali sladoled samo ukoliko si jela, u suprotnom idemo na doručak..'' nasmejem se tom mini trenutku brige i odmahnem glavom.

''Za petnaest minuta me čekaj ispred zgrade...'' rekla sam i prekinula poziv. Memorišem prvo broj možda mi zatreba, a onda se spremim i očešljam lokne od sinoć. Siđem ispred zgrade u dogovoreno vreme i susretnem se sa njim.

''Idemo li na taj sladoled?'' osmehnem se što više zavodljivo mogu. Malo mi je stalo do toga da me ne gleda ovako hladno.

''Pokušavaš da me šarmiraš?'' upitao je tiho približavajući mi se lagano. Gledala sam ga ispod trepavica dok se njegovo lepo lice približavalo milimetar po milimetar.

''Ne?'' šapnem nesigurno dok mi se prsti na malenoj torbici prepliću, a kolena blago drhte koliko me samo lepo gledao. Taj me pogled naterao da pogledam u njegove usne, osmehnule su se tad. Ismevao je moju slabost koja postaje sve veća iz dana u dan.

''Šteta... jer sam planirao da ti kažem da pomalo uspevaš...''

''Sladoled nas čeka'' zapnem tvrdoglavo kao dete što ga nasmeje. Ruku je spustio na moju tašnicu na kojoj su stajale moje šake. Prstom nežno odvoji moje od torbice i tek tad vidim koliko mi je ruka bila sitnija u odnosu na njegovu. Uzeo je moju šaku i ušuškao je u svojoj pa me nežno povukao ispred sebe.

''Kakav sladoled voliš?''

''Vanila-plazma, karamela...''

''Čokolada'' izgovorimo u isto vreme što me nasmeje. Na tren ga ponovo pogledam, a kad shvatim da ne miče pogled sa mene, spustim pogled ka zemlji i nastavim da hodam.

''Am... zaboravio sam nešto u sobi. Dođi...'' smestio me za sto koji se nalazio u hotelu i otišao do svoje sobe. Mirno sam sedela i razgledala sve dok mi onaj isti momak od pre par dana nije prišao.

''Gospođice, da li ste gost hotela?''

''Am... ne. Čekam.. prijatelja...'' oslovim ga tako jer ni sama ne znam šta mi je.

''Molio bih Vas da napustite hotel...''

''Alessandro Bienvedici, znači li ti to ime nešto?''

''Zašto uplićete mog šefa u ovo?''

''Ako me izbaciš, biće jako ljut...''

''Kako mogu znati da me ne lažete?'' podignem obrve i ustanem sa malene foteljice.

''Prvo, to me vređa, drugo, pozovi ga i uveri sam-...''

''Šta se ovde događa?'' Alessandro se od nekuda pojavi i priđe nam smeštajući telefon u džep pantalona. Nežno, nimalo napadno, spusti ruku na moj struk što izazove malu strujicu koja prođe mojim telom.

''Armano, za uznemiravanje gospođice ću ti smanjiti platu za deset posto. Od sad će u ovom hotelu imati potpunu pažnju. Uslužićeš je kad ona to ž-...''

''Nema potrebe Amor...'' spustio je pogled ka meni skupljajući obrve uz blag, jedva primetan osmeh.

''...kada ona to poželi, ophodi se prema njoj kao da sam u pitanju ja...'' klimnuo je glavom i izvinio se, a onda nestao. Okrenula sam se ka njemu i lagano skinula njegovu ruku sa struka.

''Misliš da si me kupio ovim?''

''Verujem da nisam ovime, ali narednim potezom itekako hoću..'' pribio me uz sebe dovoljno brzo da se ne snađem. Slobodnom rukom prekrije moj obraz i obazrivo moje lice privuče svojim grudima i natera me da se izdignem na prste svojih nogu. Ukrade mi kratak poljubac dok kog mi kolena ponovo zaklecaju toliko da i sam to primeti i pridrži me rukom oko struka.

Verovatno sam izbezumljeno stajala, nisam očekivala ovo, mislila sam da se samo igra sa mnom...

''Crnooka šta ti je? Zašto ti srce ovako brzo kuca?''

''Nije li očigledno?'' odmahnuo je glavom, a ja sam se izgubljeno spustila na svoja stopala iako je, čini mi se, on držao celo moje telo.

''Dobro se ljubiš...'' nasmeši se dečački, a ja pokupim svoju torbicu i brzo izađem iz hotela ostavljajući ga u neznanju.
Strčala sam u sandalama na štiklu niz stepenice i krupnim koracima krenula ka svojoj zgradi.

Potrčao je za mnom i nežno me uhvatio za nadlakticu.

''Hej, nisam želeo da te uplašim...'' glas mu je u trenu postao umilan. Odmahnula sam glavom i rekla da sam se predomislila i da želim nazad u stan jer se ne osećam najbolje.

''Otpratiću te...''

''Nema potrebe...''

''Zašto si se sad ovako uzrujala?''

''Pusti me zaboga! Otkud ti pravo da me tek tako poljubiš?! Za šta me smatraš?! Za neku curu na jednu noć! Dogovor je da smo u ovome samo zbog proklete ogrlice!'' istrgla sam ruku iz njegove i otrčala u svoju zgradu. Nisam izlazila ceo dan. Sve dok me Silvia nije pozvala da izađemo zajedno. Ne bih prihvatila, ali je došla u moj stan i isterala me obučenu kroz par sekundi da skrenem misli.

Nastaviće se...