Alessandro

14.deo

《Eleonora pov》

Tokom razgovora koji je vodio sa Sarabinom, potpuno sam bila ozbiljna. Nakon lepo sklopljenog dogovora koji je odgovarao obojici sklopili su pakt, rukovali se i nazdravili.

''Tvoja advokatica, želi li ona nešto da pije?'' pogledao je u mene koja već kiptim od besa, nisam ja ničija advokatica!

''Nikolase, ona ima svoje ime. A i obrati se njoj, ne meni. Njena je odluka...'' rekao je i prepustio mi da odlučim. Drago mi je što je njegov odgovor bio baš ovakav.

''Ime?''

''Ja sam Eleonora...''

''Milostiva, nadam se da tvoje ime opisuje tvoj karakter. I da će mi tvoja dobrota oprostiti ovaj ispad. Jesi li za piće?''

''Može'' sipao mi je piće, ali su moja očekivanja pala u vodu. Mislila sam da je to što oni piju kao vodu nešto lepo i ukusno kad im tako lako klizi niz grlo. Neiskusna sa alkoholom...

Namrštila sam se što je obojcu navelo na smeh.

''Ne sviđa ti se?'' upitao je Sarabin.

''Nimalo...'' potvrdio je Alessandro i uzeo mi čašu koju sam mu pružila. Dao ju je Antoniu koji je uz smeh zamenio alkohol sokom od pomorandže.

''Izvolite damice...''

''Hvala'' rekla sam uz blag osmeh i gutljajem soka zaboravila na alkohol koji je idalje bio u mojim ustima.

''Nisam navikao da jedna vrhunska advokatica živi tako skroman život...'' stidljivo se osmehnem i popijem još jedan gutljaj soka. Nekako me čudno gledao. Videla sam da je i Alessandrov pogled nekuda odlutao kao da mu je nešto išlo na živce.

''Hvala za to vrhunska. Volim da živim tako...''

''Moj advokat ide u penziju za koji mesec. Stručnjak je, ali mi više neće biti od koristi kad ga svi u komori zaborave, mogla bi da zameniš njega ukoliko to budeš želela. Voleo bih da sarađujem sa tako mladom i ambicioznom ženom...''

''Hvala. Razmisliću o tome...'' klimnuo je glavom i u osmeh me ponudio šetnjom kroz dvorište zgrade. Alessandro je sve vreme bio u nekom drugom svetu. Fizički je bio pored mene, ali psihički smo bili na drugim krajevima svemira jedno od drugog.

.....

Prišla sam mu s leđa i nežno uvukla ruku u njegovu koja je stajala pored njegovog tela. Ispreplitala sam nam prste i lagano ga okrenula ka sebi.

''Jesi li završila razgledanje sa Sarabinom?'' upitao je nekako ironično što mi je izazvalo malu neprijatnost.

''Am...jesam..''

''Super, možemo li sad da krenemo?'' ponovo neka ljutnja u glasu. Ponovo neki bes.

''Da li je sve okej sa tobom? Mislim... ljut si čitav dan. Čemu to?''

''Poveo sam te da bismo mi mogli da odemo negde nakon sastanka da provedemo ovaj dan zajedno, ali ti si odlučila da se šetkaš sa njim...'' besno je otrgao ruke iz mojih i obišao me. Pratila sam ga pogledom, njegovo ponašanje mi ide na živce. Ne razumem čemu ljubomora!? Jesam li joj dala povod? Naravno da ne. Ne smem ni da se prošetam bez njega.