Alessandro

24.deo

''Kako to odjednom?'' mama šokirano upita i skoči sa stolice šireći krupan osmeh.

''Pa, odlučila sam da baš sa njim želim sve. I ono lepo i ono manje lepo, okej je biti sa nekim stalno, dosadi... ali dosadno je okej kad je osoba prava...'' rekla sam tiho gledajući mu u oči.

''Dođeš mi u kuću i pretiš mi... a onda se ženiš mojom jednom jedinom ćerkom...'' tata krene da govori dok on spušta pogled.

''Promenilo se. Više nisam taj hladan čovek bez emocija. Ona je zaslužna za to. Oprostite mi zbog svega. Tražim samo njenu ruku, obećavam da će imati svu pažnju i ljubav ovog sveta. Ako treba grejaću joj stopala svaku noć da joj ne bude hladno. Usput, ima li neki problem sa cirkulacijom, jer se svaki put zaledim kad me pipne...'' prasnuli smo u smeh svi zajedno. Tata ga je potapkao po ramenu i rekao:

''Šalio sam se, vidim taj osmeh koji nikada nije imala. Sija. Činiš moju malenu devojčicu srećnom i ja ti je bez straha dajem ako je ona nakon svih ovih godina u tebi videla to nešto...''

''Neka vam je sa srećom!'' mama je povikala i izgrlila nas oboje. Tata je takođe čestitao, a kako se dan venčanja bližio iz sata u sat mene je nervoza sve više hvatala.

''Šta ti je?'' upitao je tiho kad su mama i tata otišli, mama po salatu, a tata po vino.

''Nervoza pred veliki dan...''

''Eli...'' prstom dodirne moju bradu i nežno je pomazi. Dok ja sklapam oči...

''Učini ću taj dan najboljim na svetu, maziću tvoj dlan, hrabriti te kad osetiš da ti kolena klecaju. Voleću te zauvek od tog dana sve više i više, ljubiću te, nizati ti uspomene koje ćeš voleti i želeti zauvek da ponavljaš. Veruj mi..'' uveravao me tonom sigurnosti. Poverovala sam slepo i lagano smestila glavu na njegovo rame.

*par dana kasnije*

《Alessandro pov》

Zategao sam svoju košulju i popravio kragnu gledajući u Antonia.

''I smota te kao suknju oko nogu...'' rekao je tiho. Nasmejao sam se gromoglasno i navukao sako.

''Kravatu ne mogu da nosim...'' rekao sam i bacio je dalje od odela.

''Ma tako je. Ona se ionako nije zaljubila u gospodina...''

''Hoćeš li još da me zajebavaš?! Nervozan sam, ko je lud da sad vezuje kravatu!? Pritom kasnim!'' pogledam na sat usred rečenice i potrčim niz stepenice vile. Gosti su bili već tu, svi na svojim mestima.

''Miran budi...'' okrenuo me ka sebi i namestio mi kragnu.

''Pa lepo mladoženja, samo ti kasni'' njena najbolja drugarica me strogo opomene na šta se svi nasmeju.

''Progledaj mi kroz prste, hvata me trema..'' šapnem joj tiho.

''Ćuti tu sve si nas pred svršen čin doveo'' Antonio joj drži stranu. Pogledam ga, a on samo slegne ramenima i nastavi da gleda u moju lepu kumu.

Malena devojčica, moja mala nećaka, lagano je hodala ka meni bacajući bele latice ruže svuda oko sebe. Kako je jedva stajala na nogicama i svi su buljili u nju zastala je na pola pređenog nepoznatog terena.

''Joj bebac ne sad...'' Helena zakuka tiho.
Svi su je dozivali da dođe, čak je i moja sestra od tetke pokušala da je namami lizalicom, ali je samo moje jedno ''dođi bebice'' bilo dovoljno.

Zaletela se ka meni, a ja sam par koraka istupio da je uhvatim jer sam se uplašio da će pasti. Poljubim debeli obraščić rumen kao ružica i podignem je dok se ona kikoće.

''Wow...'' začujem Antonia i svi odjednom gledaju u samo jednu tačku. U koju istog trena pogledam i ja.

Blistav osmeh. Duga bela veličanstvena haljina u kojoj je izgledala kao anđeo i duga uvijena kosa. Nije se mnogo trudila, a bila je najlepša i samo nju sam video.

Prilazila mi je. Sporo ali sigurno.

Kad mi je njen otac predao i smestio njenu ruku u moju osmehnuo sam se.

''Čuvaj je...''

''Do smrti...'' šapnuo sam i poljubio njenu ruku, malena devojčica pružila je ruke ka njoj čim sam joj se približio. Nije reagovala kao sve druge žene. Niti je bilo nekog hijeroglifskog jezika slatkoće niti je bilo tugaljive face.

Bila je zbunjena postupkom deteta.
Malena je svojom rukom dodirnula njene trepavice i skinula smešak.

''Mislim da ćeš je rasplakati ako nastaviš tako grubo i ozbiljno da je gledaš...'' nasmejem se.

''Ali... ne znam šta treba da uradim...''

''Pa osmehni se i pomazi je za početak..''

''Dobar si sa decom..'' zaključi i pruži svoju ruku ka njoj. Kad je smesti na debeljuškasti stomačić malena se zakikoće jer je golicljiva.

''Kako se slatko nasmejala...'' iznenađeno je šapnula, a onda nam ju je moja sestra ukrala.

''Am ne bih da kvarim ali....'' Antonio me bocne u rame, a taman sam se približio da je zgrabim.

''Alessandro nema prstenja...'' okrenem se šokirano ka njemu i pipnem svoj sako.

''Nije kod mene.. jao glupane...'' uznemireno se okrenem ka gostima dok svi zbunjeno promatraju.

''Kod mene je vi zbunjeni muškarci. Ah... vama ni nacrtane ovce ne treba dati...'' stala je ozbiljno iza Eleonore koja se smejala tiho.

''A taman sam pomislila da si pametniji. Ono sa curicom je bilo medeno...''

Nastaviće se...