Alessandro

9.deo

《Eleonora pov》

Protegla sam se duž ogromnog mekog kreveta. Mirisao je poznato, a opet nije bio moj. Okrenula sam se na leđa i taman razbistrila vid, a nakon toga... ostala u blagom transu.
Stajao mi je okrenut leđima, gledao je u svoj telefon i slobodnom rukom brisao kosu suvim peškirom.

Oči mi se rašire za tri broja, nisam imala pojma kako sam dospela tu, ali sam želela da ostanem.

Grubo postavljena ramena, prelep struk oko kog poželim da obavijem ruke, šake su mu bile prelepe, sav se svetlucao od sunca koje je obasjavalo kapljice vode na njemu.

''Odmaraj... odmaraj okice znam da sam lep...'' nasmejem se teško kroz izdah i bacim se među jastuke.

''Krevet ti je udoban...'' rekla sam prstima istezajući majicu na sebi ne bih li videla kakva je i da li miriše i ona na njega.

''Sinoć sam ja bio taj koji je bio udobniji...'' namigne mi dok se meni kroz maglu pomalo vraćaju neke scene, ali sam zadivljujuće smirena s obzirom da sam skoro gola u njegovom krevetu koji miriše na njega i neku prijatnu aromu lavande, a on... on potpuno nag stoji ispred mene, pitam se šta bi bilo da taj peškir naprasno spadne...

''Slučajno...'' šapnem sebi u bradu zamišljajući.

''Hm?'' okrene se spuštajući telefom te krene ka meni. Izvuče ružu iz vaze sa noćnog stola i nađe se iznad mene što me natera da potonem u jastuke koliko mogu.

''Dobro jutro mala pijana devojko...'' pređe ružom preko mog lica dok se njen miris tako brzo širi i ulazi duboko u moje nosnice.
Uzmem ružu i pomirišem je, a zatim sklopim oči na njen lep miris:

''Ne podsećaj me'' krenem da se izmigoljim ispod njega, ali ruku ponovo smesti na moj bok i nasmeje se.

''Ni hvala...baš si nepristojna...'' prstima krene da šara po majici na mestu na kom sam inače bila golicljiva, ali sad sam osetila samo neke leptiriće u stomaku.

''Hvala''

''Kasno. Iskupi mi se...''

''Kako?'' u jednom lakom potezu nam zameni mesta tako da se nalazim iznad njega. Nesigurno sam spustila svoju zadnjicu oslanjajući je u potpunosti o njegovo telo. Sedela sam na samom dnu njegovog stomaka, a on se ponašao kao da sam laka kao perce. Postavio je ruke ispod svoje glave i sklopio onu facu ''čekam''.

Spustila sam se pomalo izgubljeno sve do njegovog vrata, mislim da ni sam nije očekivao ovakav početak. Ali nisam ni ja, mislim, od nečega moram da počnem, zar ne?

Zašto uopšte počinjem?!

Kako sam nizala poljupce tu oko njegovog uha, malo sam se i zanosila toliko da sam na putu do njegovih usana zamalo dozvolila da me poljubi. Izdahnuo je i ruku uvukao u moju kosu približavajući me kako bi me poljubio.

Poljubac je bio dug, jako dug i svaki tren bi smo ga pomalo produžili ne želeći da se odvojimo. Jako malo sam se udaljila i to je prekinulo poljubac onda kada je zamalo prešao u nešto više. Zadihano me pogledao i prešao jezikom preko već vlažne usne.

Ispravila sam se osmatrajući njegovo telo koje je ispod mog bilo tako lepo, još lepše nego maločas. Prešla sam vrhovima prstiju preko sredine njegovih prsa sve do talasa na njegovom stomaku. Vratila sam se istom putanjom ka njegovim bradavicama, naježio se skroz još od poljupca.

''Zašto se ne zaljubiš u mene normalno, stalno se igraš sa mnom...'' nasmejao se, a ja sam bila ozbiljna. Podigao se na svoje laktove i ponovo krenuo da me poljubi:

''Da se zaljubim onoliko koliko si se ti zaljubila u mene?''

''Možda?'' palcem pređem preko ogrebotine na njegovim prsima i tek sad shvatim da se na njegovom telu nalazi tako mnogo ožiljaka.

''To je tvoje maslo...'' nasmeje se dečački i spusti pogled na moj prst koji šara duž malene crvene ogrebotine.

''Jesam li te povredila?''

''Ako kažem jesi šta će onda biti?'' poljubim nežno to mesto i izvinim mu se dok se on slatko smeje.

''Ostaješ na doručku?''

''Volela bih, ali...''

''Čemu to ali?''

''Morala bih kući...'' iskreno sam samo htela da pobegnem od ovog zbližavanja. Bilo mi je strano, a i brzo se dešavalo. Ustala sam sa njega što je i njega nateralo da ustane, zastala sam kad je u njegovu sobu ušao momak koji izgleda radi za njega i jako mu je dobar drug.

''Izvini što prekidam. Dobro jutro...'' izgovori uz kez, Alessandro samo odmahne rukom, ma nema veze što sam ja skoro gola. A dobro jutro, pa valjda je bilo upućeno meni. Šapnuo mu je nešto, a on mu je rekao da sačeka ispred da se sredimo. Krenula pogledom da tražim svoju haljinu.

''Alessandro, gde je moja haljina?''

''Povratila si po njoj i bacio sam je. Nosi to šta tome fali?''

''Ništa osim što mi se dupe vidi...'' šapnem sebi u bradu, prišao mi je i pridržao peškir, obavio ruke oko mog struka što nisam očekivala.

''Ova majica ti jako lepo stoji...'' povukao ju je prstom na gore, ka mojim grudima kako bi sebi stvorio prostora. Čim se jagodice njegovih prstiju stope sa mojom kožom mahinalno sklopim oči.

''Zašto si tako tvrdoglava, pusti me više da ti dokažem da ti prijam...''

''Gubiš vreme....''

''Videćemo...'' odvojio se od mene i potpuno slobodno skinuo peškir, doduše, bio mi je okrenut leđima, ali taj njegov gest sigurnosti... kako je samo zgodan!

Skrenula sam pogled jer bih mu u suprotnom jako brzo prišla. Možda to i treba da uradim? Ne. Ne, nikako.

''Morala bih do svoje bake. Znaš da treba da razgovaram sa dekom u vezi te ogrlice...''

''Danas? Mogu li da krenem sa tobom? Moram da znam svaki detalj...možda sam ipak pogrešio...'' klimnula sam glavom i okrenula se ka njemu. Obukao se u ležernu kombinaciju. Samo neki duks koji mu je tako seksi stajao.

''Sad je red da se ja obučem?'' klimnuo je glavom i bacio mi drugi duks. Pogledala sam ga zbunjeno, a on je rekao da slobodno mogu da se presvučem u kupatilu. No kako je sinoć verovatno i sam video sve što je bilo ispod haljine, samo sam skinula majicu ispod koje nisam imala baš ništa i okrenula mu se leđima da bih se obukla.

Međutim...

Nastaviće se...