Alessandro

17.deo

''Luckasto s tvoje strane...'' nasmejao se.

''Možda. Ali znaš šta? Nisam baš mnogo žalila...'' na tren sam skrenula pogled i ugledala Alessandra. Osmehnula sam mu se, ali kad se ispred njega stvori neka gužva ljudi izgubim ga iz vidokruga.

''Čemu taj pogled?'' okrenuo se ka mestu u koje gledam, tamo više nije bilo nikoga.

''Ma... umor me sustigao pa vidim i šta je tu i šta nije...'' nasmejala sam se blago i spustila pogled.

''Želiš da te odbacim kući?''

''Ne bih da te maltretiram. Uzeću taksi...''

''Nipošto. Ja sam taj koji duguje. Treba da ti se zahvalim...'' prihvatim i umorno se ponudim da platim, ali i to mi ne dozvoli. Otvorio mi je vrata svojih kola i odbacio me do kuće.

''Hvala ti. Baš sam se umorila danas...''

''Znam. Ali uživaj sad. Tvoje je celo veče...'' prešao je rukom preko mog lica i kutom usne se osmehnuo.

''Am...mislim da si pogrešno razumeo...'' pomaknem njegovu ruku koja stoji na mojoj butini, ali on pre toga pokuša da me poljubi.

《Alessandro pov》

Otvorio sam vrata sa njegove strane i ščepao ga besno. Izbacio sam ga iz auta i iskoristio njegov trenutak zbunjenosti da ga udarim iz sve snage.

''Da li te iko ikada učio da se tuđe ne dira?''

''Koji je tvoj problem?!'' besno mi se uneo u lice brisajući krv sa svog lica.

''Moj problem je što ti nisam polomio svaku kost. Uradio sam ovo taktički pogrešno. Sad će te ona izvući, trebalo je to da uradim kad ostaneš sam kao pseto!''

''Dosta! Pravite haos, imam komšije...''

''Ne mešaj se!'' taj gad povisi ton na nju, a to me izbaci iz takta toliko da ga udarcem oborim ponovo na zemlju.

''Kad joj gurneš ruku u gaćice bez njene dozvole tad ti je dobra, a kad treba da je saslušaš onda je nebitna? Naučiću te kako da se ponašaš prema njoj u buduće. Ili bolje rečeno kako da se ne ponašaš, jer joj se nikada više nećeš približiti. Jasno?! Gade prokleti!'' ne zaustavim se samo na jednom udarcu, potrudim se da promenim njegiv lični opis.

''Alessandro!'' na njen vrisak se trgnem i pomerim se sa njega. Skoro sa je jedva disao. Povukla me za ruku ka sebi i pogledala u njega.

''Da je nisi takao ponovo. Jer već pripada nekome, a taj neko sam ja. Zapamtio?'' klimnuo je glavom i ustao u sedeći položaj. Ona me besno povukla za sobom u kuću, a on je nekako otišao.

''Jesi li poludeo?! Hoćeš da ga ubiješ?!'' derala se na mene, zabrinuto i besno. Pomešanih osećanja.

''Zašto si izašla sa njim na večeru?''

''Bila je poslovna''

''Ma daj molim te! U očima mu vidim da je samo hteo da te pojebe i ostavite kao poslednju glupaču-...'' brzinom, poput svetlosti, raspali mi šamar iz sve snage. Toliko da mi obraz zabridi.

''Zaslužio sam..'' šapnem toliko da uspe da me čuje i stegnem šaku u pesnicu gazeći ponos. Da je bilo koja druga, otišao bih. Ali ova je jedna jedina.

''Misliš da bih ja to dozvolila?''

''Pogledaj se. Metar visine i malo jača ruka, umela bi da se spaseš od njega koji je tri puta veći? Važi. Pričaj mi bajke...''

''Izluđuje me to tvoje ponašanje!''

''I mene izluđuje što ne vidiš da sve ovo radim zbog tvoje bezbednosti!''

''I tako pokopavaš sebe! Šta da je neko zvao policiju? Na kraju krajeva Lukas će te prijaviti, zamalo si ga ubio, čoveče!'' besno sam zgrabio njen obraz i prstima zaronio u njenu meku kosu.

''Briga me. Došao sam da te posetim. A zatičem drugog kako te mazi i radi ono što samo ja smem!''

''Nije bilo ničega''

''Ne pravdaj mi se. Znam da nije. Ali bi bilo jer je jači od tebe, utuvi to u glavu crnooka. Ne bih oprostio sebi da sad nisam stigao na vreme...'' povučem je ka sebi i rukom obgrlim njen struk.

''Ali... kako si znao?''

''Video sam kroz staklo gepeka, taj kreten se nageo i više od dozvoljenog ka tebi'' rekao sam stežući je sve čvršće.

''Zbog njega sam sjebao buket koji je bio za tebe...'' nasmejem se kroz izdah, slegla je ramenima i nežno, sasvim lagano, otisnula par poljubaca na moj vrat.

《Eleonora pov》

''Ukoliko nastaviš tim tempom...malena..'' uželela sam se ove grdosije, htela sam malo da se mazimo, falio mi je baš. A sa druge strane... koliko je on privlačan kad je ljut!

''Ukoliko ti ne ućutiš biću prinuđena da ti zapušim usta...'' gurnula sam ga blago ka ugaonoj na koju je svom težinom seo.

Opkoračila sam ga i sela mu u krila. Spojila sam nam usne blago, ubrzavala tempo kako je meni bilo zgodno. Dugo smo se ljubili, a to ljubljenje dovelo je do razvitka raznih scenarija, kako u mojoj tako i u njegovoj glavi. Znala sam po napetosti njegovog tela, kao i po međunožju koje je vapelo za mnom. A to je bilo tako slatko.

''Želim te jako odmah...'' usudi se to da kaže nazad kad zapazi da želim da ovo potraje jer samim tim raste i njegova želja, za svime što mu nudim, a ipak mu ne dam.

''Tvoje želje večeras nisu prioriteti plavooki...'' odmahnem glavom spuštajući palac na njegovu usnu dok blagim njihanjem bokova izluđujem njegovo telo.

''Eli molim te... ne radi mi ovo''

''I ja sam preklinjala... oseti kako je...'' lagano usnama krenem ka njegovoj bradi. Svučem mu jaknu i bacim je na pod, odmah zatim i majicu. Čim moje usne krenu ka dnu njegovog stomaka i tenzija u njemu se poveća, naježio se i stegao stomačne mišiće čekajući dalji potez.

Veoma brzo naterala sam ga da zažali zbog svake mrvice ljutnje u meni i besa koji je napravio. Ali njegovi izdasi i ubrzano disanje svaki put kad se i moj tempo ubrza. Osetila sam se na tren moćno jer je jedan  takav muškarac pokleknuo na kolena predamnom i dozvolio sebi da se moje uši zaslađuju njegovim užitkom koji se čuo kroz tiho, ali neodoljivo erotično stenjanje.

Samo je moj...

Nastaviće se...