Alessandro

6.deo

''Ukoliko se makneš sa ove stolice bez moje dozvole, neću se libiti toga da te na ovom stolu uzmem tako grubo i tako jako...'' koliko god je ovo trebalo da me plaši iz nekog bolesnog razloga mene je palilo, toliko mi je prijalo da pustim mašti na volju, čak iako sam bila besna i ljuta na njega. Baš taj bes učinio je sve duplo boljim.

''Tražio sam da isprazne restoran večeras, tako da veruj u moje reči...'' seo je svom težinom na stolicu i ruke spustio na sto. Zbog toga su mu svi mišići došli do izražaja i to je bio raj za oči. Delovao je moćno.

Nije mi pridavao nikakav značaj, disao je duboko dok je gledao pravo ispred sebe.

''Dođavola ne gledaj me tako... zašto mi tvoja pojava jebeno stvara ovaj osećaj svaki put?'' zareži na mene dok ja sedim u istom položaju u kom me ostavio. Bila sam i uplašena i prepuštena ovoj zveri na milost i nemilost.

''Zato što ti se sviđam?''

''Zato što mi se sviđaš? Ti čak ni nisi tip devojke kakvu želim. Jedina ovde koja se na ovo sve naložila si ti. Ja se tebi sviđam...''

''Raspravlja ćemo o ukusima?''

''U pravu si, ovo je besmisleno...'' spustio je svoj telefon na sto da mu bude na vidljivom mestu i zaćutao par trenutaka gledajući u daljinu.

''Odakle ti ogrlica?'' ponovo se vrati na priču od sinoć, a ja tiho izdahnem.

''Rekla sam ti, dobila sam je od deke za svoj prvi rođendan...''

''Koliko godina imaš?''

''Dvadeset šest''

''Devet godina... to je ta godina...''

''Koja godina?''

''Nosiš ogrlicu koju je moja baka imala. Ima njen inicijal. E kao Elizabet...''

''Mislila sam da E predstavlja moj inicijal...'' pomaknem se s mesta i oslonim se rukama o sto dok on idalje gleda u daljinu.

''Tvoje ime je nastalo da bi se poklopilo sa inicijalom E, Elena ti si naslednica velikog bogatstva, moja baka je sve ostavila osobi kod koje je ogrlica. Mislio sam da nije moguće da nađem tu osobu, da čak ni ta osoba nema pojma i da je ogrlica zauvek izgubljena kao i svo nasledstvo...'' vrati pogled na mene zbog čega se malčice udaljim jer smo ponovo jako blizu.

''To nije istina, razgovaraću sa dekom o tome. On sigurno nešto zna...''

''Mislim da je to za sada najpametnije...'' u ostatku večeri smo vodili donekle normalan razgovor, bilo je sitnih prepirki, ili bih ja njega čačnula ili on mene. Sve u svemu, ume da bude i zabavan, ali većinu vremena je mrgud. Pravi mrgud.

.....

''Stigli smo...'' obavesti me kad se nađemo ispred zgrade.

''Hvala što si me dovezao. Mada mogla sam i pešaka ne bi mi falilo ništa...'' rekla sam i uhvatila se za bravu da otvorim vrata, ali me zaustavio i rukom uhvatio moju.

''Tvoja ogrlica...'' jednom rukom je skine i smesti je u svoju šaku.

''Okreni se da ti je zakačim..'' klimnula sam glavom i podigla kosu u punđu. Prebacio je ogrlicu preko moje glave i spustio je na moja prsa. Trgla sam se neprimetno jer je bila hladna kao led. Kad me njegovi prsti nenamerno zakače osetim njihovu toplinu zbog čega se naježim i on to primenti.

Nije rekao ništa. Zavladala je još veća tišina, a ja nisam imala hrabrosti da se okrenem ka njemu i kažem bilo šta.

《Alessandro pov》

Jezikom pređem preko donje usne pre nego što ih spustim na kožu njenog vrata. Kad se na tom mestu njenog vrata nađu moje usne i ti vlažni poljupci, njena jeza postane veća. Nisam trošio puno snage. Dva poljupca su bila i više nego dovoljna da se njene usnice vrlo malo razdvoje i puste da izdah nesmotreno sklizne niz njih. Nasmejao sam se jer je bio kratak i jasan, a moj tih podsmeh ju je postideo.

''Moram da-...''

''Želiš li da pođem sa tobom?'' ciljao sam sasvim jasno jedno, a ona je znala vrlo dobro šta jer je i sama to potajno htela.

''Ne.. okej sam...''

''Ako ti tako kažeš'' nasmejem se njenoj nervozi i zbunjenosti na njenom licu, a ona se na sve to još i zacrveni kao neko dete kom se ova situacija dešava prvi put. A sudeći po njenom izgledu, sve je samo nije prvi put.

''Ipak ti se ostaje ovde ili šta?'' budem malo bezobrazan, pa je postidim još malo, nek malo misli na ovu situaciju večeras.

''Ne budi arogantan, samo razmišljam da li sam nešto zaboravila...'' izašla je iz auta i zastala.

''Zaboravila si pamet lutkice...'' namignem joj i odmahnem glavom uz osmeh kad prevrne očima i zalupi vrata što je jače mogla uz odsečno ''Ćao''.

''Kako si slatka...'' nasmejem se sebi u bradu dok gledam kako vrcavo odlazi i penje se uz stepenice zgrade. Vratio sam se u hotel i umorno otišao u svoju sobu zaboravljajući da se javim Riccardu, nisam imao snage za prepričavanje doživljaja.

Bacio sam se na krevet i kroz prste krenuo da vrtim njenu ukosnicu, izvukao sam je iz njene kose dok je bila opsednuta poljupcem u vratić. Trebalo mi je nešto njeno da zameni ogrlicu. Ukosnicu sam zakačio o džepić na sakou koji sam spremio za sutrašnji sastanak da je ne bih izgubio.

A zatim se zamišljen zagledao u plafon, ponovo latino curica pravi nered u mom umu. Nered koji ne mogu tek tako da sredim.

Eleonora... Elena... slatkica... jasan putokaz koji predstavlja asocijaciju na njeno ime...

Nastaviće se...