Alessandro

13.deo

《Alessandro pov》

Pružio sam ruke ka njoj dok je ona plašljivo rukama držala rub terase. Nasmejao sam se slatko tom njenom strahu.

''Hajde crnooka pusti tu terasu padaš mi pravo u šake...'' ubeđivao sam je.

''Plašim se, jako je visoko...''

''Nema ni dva metra. Veruj mi da ću te uhvatiti istog trena malena...'' kad pokuša da se vrati nazad suknjica joj se navuče te šokiran prizorom spustim ruke i pričekam tren ili dva. Čisto da osmotrim..

''Alessandro! Pomozi mi...'' zacvilela je.

''Slatke gaćice...'' jednom rukom je odmah navukla svoju suknjicu ali je to učinilo da nesigurno sklizne niz terasu. Sklopila je oči i zacijukala da je držim. Ruke sklonim sa svojih grudi i uštinem je za zadnjicu blago, ali dovoljno da pusti ruke i padne mi u naručje.

''Vidiš, uhvatio sam te...'' spustim je na sigurno tlo dok ona popravlja svoju kratku suknjicu i vraća loknice na mesto.

''Lepa si hajde. Zakasniću na sastanak zbog tebe...''

''Bolje kasniti pet minuta i biti lep, nego poraniti tih pet minuta i biti ružan...'' odmahnuo sam glavom i nežno smestio ruku preko njene koja je bila na njenoj zadnjici.

''Izvini što sam te uštinuo, bilo je preventivno...'' pomazio sam to mesto dok se ona smeškala.

''Potrudi se da se iskupiš za tu šljivicu u najavi...'' klimnuo sam glavom. I pustio je da prođe ispred mene. Kako je Antonio čekao ispred kapije kuće njenih roditelja, odmah smo krenuli.

''Otkud mlada dama sa nama na putu?''

''Jesi li ti uvek tako pričljiv ili samo ujutro u pet kad se meni spava?'' iz naizgled mirnog sna nagne se ka sedištu vozača na kom je on sedeo.

''Ja pričam sa njim''

''Ja pričam sa tobom'' uzvrati veoma drsko i namršti se, tu njenu drskost video sam do sad samo dva puta. Mogu reći da moćno izgleda kad se ne plaši da kaže bilo šta bilo kome.

''Drski mali stvore''

''Prvo ja sam-...''

''Eli, želim da odmorim. Imam jako bitan sastanak...'' umorno sam oslonio glavu o vrata, a ona se umiljato povukla na svoje sedište. Zavladala je tišina, gotovo da sam prvi put uspeo da utonem u san u kolima.

''Šta si mu uradila? Nikada nije zaspao tokom puta, a uvek ustaje rano...''

''Hajde budi tih. Želim da se naspava...''

''Očigledno se osećaš krivom, znači da znaš da si krivac..''

''Još jedna reč. Samo jedna. I nabiću ti štiklu u grlo, ne zalazi u moju privatnost...''  jedva sam se suzdržao da se ne nasmejem. Čim je ponovo zavladala tišina odustao sam od sna. Uspravio sam se i pogledao u nju pa u retrovizor pravo Antoniu u oči.

Ponovo sam vratio pogled na nju. Sunce je obasjavalo njeno telo. Kao u nekom filmu mogao sam da vidim uveličano sliku svakog mesta u koje sam pogledao. Njeno poprsje, slabo pokriveno tom belom košuljicom i ta ogrlica koja vodi u bezdan njenog dekoltea...oduzimaju mi dah.

Grudi su joj se lagano izdizale i sluštale kako je disala. Gledala je negde u daljinu kroz staklo koje je deli od spoljašnjeg sveta.

Njena duga smeđa kosa uvijena u lokne presijavala se i dolazila do struka na kom je zategnuto telo oslikavala teksas suknjica. Spustila je naočari za sunce, koje su do pre minut ili dva držale njenu kosu, na svoje lice.

Zatim sam se pogledom spustio niz njen stomak sve do majušnog razmaka između njenih butina. Ne odolim već spustim ruku na to mesto i krenem sporo da je pomičem. Pogledala me kroz one naočari... samo mi je jedno bilo u glavi. Osmehnuo sam se kutom usana i oslonio glavu o sedište. Rukom sam prelazio preko tog mesta nežno razdvajajući njene noge. Opustio sam je tim nežnim i pažljivim dodirima.

Prstima zađem ispod te suknjice i dočepam se donjeg veša, uvučem ruku toliko da sebi nađem dovoljno prostora da krenem da uvijam tkaninu njenog donjeg veša oko prsta sve dok ne počne da je steže. Kad se to dogodi pokuša da se smesti u neku udobnu pozu i usnama mi oblikuje:

''Nemoj...'' spustim prste ponovo na isto mesto kao i sinoć. Čim se moj prst nađe duboko u njoj skrene pogled i sklopi oči izvijajući jedva primetno svoje bokove. Smestila se tako da mi to mesto bude što pristupačnije. Ali sam tako žarko želeo da se poigravam sa njom. Lagano sam ruku izvukao iz njenih gaćica i uz osmeh na njen pogled koji je govorio ''To je sve'' rekao Antoniu:

''Kad stignemo Eleonora ide sa mnom...''

''Razumem'' kada sam vratio pogled na nju, pa bila je blago rečeno ljuta. Nije htela ni da me pogleda. Ali kao da je nešto smerala, samo nisam znao šta...

Okrenula se ka meni i rukma se oslonila o sedište dok se naginje u mom pravcu. Spustila je usne na moj obraz i otisnula jedan jedva osetan vlaži poljubac.

''Biće ti jako žao što si me sad ovime izazvao..'' izvio sam kut usne u osmeh jedva se suzdržao da joj ne otmem jedan poljubac u kom bi samo na mene pomislila.
Antonio je zaustavio kola i naš mali trenutak je bio prekinut. Izašao sam iz auta i pružio joj ruku da bi me pratila sve do vrata zgrade.

''Budi blizu mene Eli, ne želim da ti neko naudi dok nisam pored tebe...'' pored mene se stvore još dva moja čoveka koja će izvršiti pregled cele sale u kojoj će se održati bitan sastanak od velike važnosti za moj posao i moju firmu. Za to vreme, nas su prvo pretresli kako bi smo mogli da uđemo. Neka blaga ljubomora se u meni pojavila kada sam primetio tuđe ruke na njoj, ali nisam dao tom osećaju da me obuzme jer znam da je ona primorana na to i da joj ti dodiri smetaju. Nekako sam se ponosno šepurio lepom ženom za kojom svi okreću svoju glavu i balave za njenim vitkim nogama.

No to mi nije bio cilj, želeo sam da je upoznam sa mojim uobičajenim danima.

''Eli želiš li sokić?'' pogledala me i misteriozno se osmehnula.

''Želim'' Antoniu pokažem pogledom da donese jedan, onaj koji ona mnogo voli i da joj ga otvori.

''Sarabin'' na tren je prebledela i ispravila se.

''Šta s njim?''

''Posluješ sa mafijašem Alessandro znaš li to?'' podsmehnuo sam joj se i nežno se nageo ka njoj koliko i ona ka meni.

''Eli obećao sam ti sigurnost, ovo je posao, a ja moram da ga obavim...''

''Ali opasan je-...''

''I ja sam. Veoma opasan kad radim...'' odmahnula je zabrinuto glavom, ali sam nežno poljubio njeno čelo i umirio je time.

''Želiš da čuješ o čemu ćemo pregovarati?''

''Da pogodim, ne smem nikome da kažem šta sam čula. I ako sam čula, nisam?''

''Tačno tako'' izdahnula je i klimnula glavom plašeći se da se i na tren odvoji od mene ili Antonia sve dok je u istom prostoru bio i Sarabin.

Nastaviće se...