Alessandro

21.deo

《Alessandro pov》

''Moram'' promumlao sam kroz poljubac dok me čvrsto stezala rukama uz sebe. Ni ja nisam hteo da odem, ali sam morao. Posao me obavezuje da mu se dužno javim.

''Obećaj da ćeš dolaziti češće...''

''Obećavam ti sve, samo mi reci jedno...''

''Šta?''

''Zašto želiš da se vratim?'' oslonim čelo o njeno čekajući, pokušala je da prevali preko usana, ali joj nije išlo. I nije važno, nateraću ja nju da to kad-tad kaže.

''Nikada neću otići, večno ću biti samo tvoj'' pomirim se sa tim da još nije spremna to da kaže i laganim poljupcem u vrat stavim doznanja da će mi faliti.

''Zato što si mi drag i zato što sam se zaljubila gadno u te plave okice'' nasmešio sam se i teška srca poljubio poslednji put njene usnice.

''Zar već ideš?''

''Idem''

''Dobro ako moraš... falićeš mi mnogo...'' prstom tapnem njen nosić da skloni namrštenost s lica i šapnem:

''Ti meni već fališ..'' nasmešim se i krenem ka kolima, čim otvorim vrata, vidim nju iza sebe kako kao mali patuljak u pidžami čeka.

''Još jedan zagrljaj, samo jedan...'' snažno sam je zagrlio u sklopio oči. Nismo govorili ništa, naše duše su razumele i tišinu.

''Okej. Sad možeš da odeš'' nasmešila se nervozno i udaljila se od auta. Izvukla je pramen kose iz neuredne punđice i pogledala me u oči. Mahnuo sam joj i krenuo po Alberta.

.....

''Alessandro, pa gde si ti do sada?'' pozdravim se njim i sednem pored Sarabina.

''Izvinite...'' rekao sam zamišljeno.

''U vezi onoga sa nasledstvom pa morate brzo to da sredite, i moći ćeš da ga preneseš na svoje ime tek kad ti i ona budete i na papiru nerazdvojni''

''Moram da se oženim?''

''Da pogledaj... po testamentu tvoje bake...'' zgrabio sam papir i krenuo da čitam.

''Pri punoj sveti, svu svoju imovinu ostavljam Eleonori Eleni Rossi, za privremenog staratelja o svemu biram svog unuka Alessandra Bienvedici. Dozvoljavam promenu svoje odluke samo ukoliko moj krvni nalednik, moj unuk, odluči da oženi, krvno nesrodnu, naslednicu Rossi i sa njom osnuje porodicu. U suprotnom, u slučaju odricanja, krvno nesrodne naslednice, Eleonore Rossi, sva imovina, uključujući i porodičnu kuću Bienvedicievih, biće raspodeljena po humanitarnim organizacijama i porodicama kojima je to protrebno....''

''Ne mogu da dozvolim da tek tako proda moj život...'' prošaputao sam sebi u bradu. Koliko god da sam mrzeo prošlost, ima trenutaka koji su mi dragi. Želeo sam u toj kući da započnem sve ponovo i ispravim greške svoje porodice...

Sve ću izgubiti ako ona ne pristane. A znam je, odbiće sve...

''...sve moje odluke nakon moje smrti sprovešće moj voljeni Archibald Luigi Rossi...''

''Njen deka i moja baka su bili zajedno?'' pogledam u Antonia koji je više upućen u sve ovo više od mene. Njemu sam ostavio da istraži sve ovo.

''Tragična ljubav. Ona je bila neodlučna, bogata, on odlučan, a malo toga mogao da uradi da je zaljubi u sebe. Voleo je, i ona je njega, ali je na kraju otišla jer se on zbog manjka ljubavi koju mu nije davala oženio nekim koga nije voleo...''

''Želeli su, da kad već oni nisu mogli, nateraju nekako vas da budete zajedno''

''A to se sudbinom slučajno i desilo'' nadovežem se. Uputio me potpuno u priču kojoj je Sarabin dodao dokaze. Sve što mi je preostalo je da ovo ispričam njoj i dam joj priliku da odabere.

....

''Hej''

''Hej...'' prošaputao sam i legao na krevet smeštajući ruku ispod svoje glave. Zagledao sam se u plafon i zaljubljeno slušao kako ćuti, pa i ta ćutnja bila je magična.

''Reci nešto crnooka. Kako je bilo na poslu?'' zacvileo sam želeći da joj čujem glas.

''Radno. Baš sam se umorila. Ne osećam stopala, one štikle su tako neudobne''

''Jadničak moj. Šta sad radiš?'' upitam tiho.

''Leškarim, čitam knjigu. Ti?'' rekla je tiho.

''Mislim o tebi..''

''Aw''

''Da, i jako si seksi...''

''Hej, mislila sam da slatko maštaš....''

''Slatko i maštam...''

''Sebično od mene, ali ja tebe ni sa kim ne bih volela da delim...'' nasmejala se kratko i onda je zavladala tišina. Skupljao sam hrabrost da joj kažem sve, ali sam to ipak odložio za neki drugi put kad budem nasamo oči u oči sa njom.

Nastaviće se....