Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 01.Deo -

Nikako nije stigla da malo udahne ovako svežeg vazduha i ugleda ljude oko nje kako se šetaju. Sunce je ovog puta bilo toliko toplije nego inače. Umelo je ponekada toliko da bude toplo, da je imala neku ideju da napravi svoj lični i privatni bazen. Samo za sebe. Ali jedina zamerka je bila ta što je ona mislila i na druge. Dok su drugi mislili samo na sebe. Osmehnula se samoj sebi, a onda nastavljala da gleda ovaj prelepi prizor. Jedino što ju je radovalo je bilo leto. Jer kada je leto, onda ima svoje planove spremljene već unapred.

Sedeo je na autobuskoj stanici dok je čekao autobus u kojem je bio njegov najbolji prijatelj. Nije očekivao da će baš biti ovoliko toplije vreme. Razmišljao je samo kako bi otišao u park posle njegove smene koju je radio od pet popodne, a završavao ju je polako u devet sati uveče. Jedino pitanje koje ga je mučilo bilo je to, da li će uopšte imati vremena za sebe? U zadnje vreme više se posvećuje svojoj porodici i psu kojeg je imao u stanu, kada bi imao posao. Porodica mu je živela u Beogradu. Nijje imao puno da putuje do njih. Najmanje sat ipo vremena. Dovoljno kako bi razbistrio glavu i imao barem tih sati ipo vremema za sebe. A i ti sati su mu već bili zaokupirani. Nije znao šta će prvo da uradi. Da li da ode do pekare i kupuje za sebe da ima jesti ili da ode do nekog obližnjeg kafića i popije po neku kafu. Izdahnuo je duboko kada je ugledao autobus kako dolazi u njegovom smeru. Dok je posmatrao to zeleno vozilo, uhvatio je samog sebe kako se smeška. Sklonio je neke misli sa strane, a onda sačekao druga da izađe iz autobusa. Kada ga je ugledao ispred sebe, pozdravili su se i onda mu je Aleks predao papire koje je zaboravio da mu daje još od pre.
Zbunjeno ga je upitao dok je odmah dobio i odgovor.
–        ,,Šta je ovo?“.
–        ,,Zaboravio sam da ti dajem te papire. Uskoro ćemo imati izlet na Kladovu. Šteta bi bilo da ne pođeš sa nama. Tamo je stvarno divno i sjajno mesto“.
–        ,,Koliko se plaća?“.
Zainteresovano ga je upitao dok je osetio koliko mu je ovog puta stvarno bilo vruće. Odlučio je da pokuša da saznaje što više informacija.
–        ,,Piše ti tu dole u desnom uglu“.
Dok mu je Aleks pokazao prstom gde se to nalazi, klimnuo je glavom dok se zamislio. Dobro bi mu došao jedan odmor od nedelju dana. Taman kako bi skupio što više energije. Do četrnaestog jula će biti vreme da se raduje nečemu. Ićiće na taj odmor. Obećao je sebi da će odmarati i da će naći vremena samo za sebe. Nije ga zanimalo, koliko bi ga to skupo koštalo.
–        ,,Koliko vas ide tamo?“.
–        ,,Ne zna se još uvek. Ako imaš nekoga povesti, povedi. Bilo bi dobro da imaš neko društvo jer tamo idu svi sa svojim parom“.
U kutku usana mu se izdao jedan maleni osmeh dok je slegnuo ramenima. Ne zna koga će povesti. Nema devojku. Zadnja devojka mu je bila Ema, koja je prekinula sa njim zbog toga što je on hteo da je oženi. Ali kakve su današnje devojke, nije ni pomislio da će ona tek tako lako reći ne. Nije ni slutio da bi ona mogla da bude baš toliko hladnokrvna osoba koja mu je na kraju pokazala svoja osećanja. Mislio je da je osetio ljubav kada su se prvi put poljubili. Slučajno se to desilo.
Nije imao nameru da ona tada pomisli, bilo šta za njega. Bio je na okupu sa prijateljima i imao je izazov da poljubi neku od navedenih devojaka. Od njih tri, izbarao je drugu. Činila mu se kao da je bila baš njegov nivo i baš njegova izabranica. Zabavljali su se nekih deset meseci, a posle toga desilo se šta se desilo.
–        ,,Ne znam koga bih mogao da povedem“.
–        ,,Naćićeš ti već neku. Ne sumnjam ja u tebe“.
Oboje se glasno nasmeju dok mu je falilo ovo vreme provedeno sa njim. On mu je prijatelj od malih nogu. Zajedno su završili srednju školu, a onda i fakultet. Nisu hteli da se bave nekim višim poslom, te im se ovaj posao za vozača autobusa veoma svideo. Iako deluje veoma naporno raditi ga. Ali sve se može kad se hoće. Daje sve od sebe da bude najbolji u ovom poslu i ide mu. Može biti ponosan na sebe što je bar našao solidan posao kojeg voli. Bilo je tih dana kada je radio jutarnju smenu i nije mogao spavati cele noći. Jer ga je uhvatila nesanica.
–        ,,Nadajmo se“.
Pomrmljao je to sasvim tiho dok ga je Aleks posmatrao pogledom zbunjenosti. Aleks je zaista znao šta se sve dešava u Andrejovom životu. Zato Aleks nije ni hteo da mu postavlja bezvredna pitanja jer je mogao odmah znati unapred odgovor na njih.
–        ,,Nisi se valjda razočarao u ljubav Andrej?“.
Aleksovo pitanje ga je vešto zainteresovalo. Da li se stvarno razočarao u ljubav? Da li stvarno misli da ne može više ni jednu voleti kao nju? Ema je bila jedina devojka kojoj je poveravao svoje tajne. Kojoj je ispričao svoje probleme. Ali ista ta Ema nije znala da je on toliko voleo.
Ta ljubav ga je prošla. Sva sreća, pa je odustao od toga da joj se vrati. Nakon svih tih silnih misli u kojima je bilo da je pozove i da joj govori svoja osećanja koja nikada nisu ni prestala, držao se dobro. Od svih tih misli je odustao. Znao je vrlo dobro da mu Bog sprema jednu veoma snažnu i nežnu osobu. Osobu koja je stvarno stvorena za njega. Ali ko će to znati osim Boga, koja je ta osoba njemu suđena.