Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 17.Deo -

–        ,,Koliko dugo? Koliko dugo Klara si zaljubljena u njega?“.
Toliko pitanja, a ni jedan odgovor.
–        ,,Nije trebalo da ti kažem“.
Izgovori to tiho dok se je sabrao. Zatvorio je očne kapke te ih ponovo otvorio gledajući u njene tužne oči. Imale su iskru nade. Ali ta iskra nade se ugasila. Čim je njega spomenula.
–        ,,Ne. Svestan sam svega, Klara. I trebala si da mi kažeš. Ne želim da deliš bol sa samom sobom. Prošao sam i ja kroz takve periode i nigde nisam stigao. Želim da ti pomognem da ga zaboraviš. On jednostavno nije za tebe. On ima drugu. Ako bi tebe iskreno voleo ne bi ti to uradio, znaš? A ja ne želim da ti patiš, zbog nekoga ko ne zna šta znači biti voljen i voleti“.
–        ,,Ne želim da ga zaboravim. On je deo mog života. Učinio me je da se smejem kada sam skoro zaboravila kako“.
Coknuo je jezikom dok je ispio kafu i prošao prstima kroz njegovu smeđu kosu.
–        ,,Ne želiš da ga zaboraviš?“.
–        ,,Ne“.
–        ,,Zašto Klara?“.
–        ,,Nemam snage da to učinim“.
–        ,,A šta ako to bude povredilo tvog budućeg dečka? Da voliš drugog više nego njega?“.
–        ,,Ako mu objasnim sve i ako me razume. Shvatiće da me on ne može nikada proći“.
–        ,,Klara.. ne postupaš ispravno. Povredićeš osobu koja te voli zbog običnog momka koji se zove Nemanja“.
–        ,,Molim te, samo nemoj da mi sudiš. To je moja odluka. Jedino ako ne shvatim da nekog drugog volim, onda će se to promeniti“.
Sažaljivo ju je pogledao dok je ona gledala u pod ispred sebe. Nije je bilo stid što je pričala ispred njega o osobi koju voli. Voli. Ta reč mu se toliko puta vrtela u glavi da je nije mogao izbaciti.
–        ,,Šta ako zavoliš nekog drugog?“.
–        ,,Onda će se sve promeniti“.
Njen tihi glas je odjeknuo stanom dok ju je krišom posmatrao. Ako se dovoljno potrudi oko nje, ona može biti njegova. Ali ako ne daje sve od sebe, onda će sve pasti niz vodu.
–        ,,Ti znaš šta je bolje i ispravnije. Ti biraš šta ćeš raditi sa svojim životom. Samo želim da znaš da Nemanja i nije baš za tebe“.
–        ,,Kako misliš nije?“.
Nije znao kako da joj to objasni. Previše ima uticajan ego. Ono što on želi da ima, to i dobije. To njoj ne treba. Njoj treba neko ko će je voleti onoliko koliko će je ta osoba voleti.
–        ,,Ima previše ponosa. Taj ponos ga i zavarava da bude ugledan čovek bez ikakvih osećanja. Ja ne znam da li on uopšte znači šta je ljubav i da li ju je ikada okusio“.
Po njenom pogledu je mogao razaznati da joj nije bilo svejedno što tako priča o njemu. Neugodno joj je bilo te ipak to na kraju i nije dopustila da se to vidi. Progutala je veliku knedlu dok je isplepetala svoje prste i nevoljno je gledala ispred sebe.
–        ,,Drugačije sam ga videla u svojim očima. U mojim očima je poseban“.
Koliko dugo će joj on biti drugačiji i poseban? Nemanja da je voli, trudio bi se oko nje. Ne bi je tek tako lako pustio. Ne bi pustio ovo malo lane da ode u svet sama bez ikoga.
–        ,,Izvini, ako sam bio prestrog. Jednostavno želim da ti dokažem da kada se ljubav pojavljuje tada svi mislimo kako je čarobna ta osoba i da je stvorena za nas“.
–        ,,Zapravo je isti kao i svi ostali. To želiš da mi kažeš?“.
Skupila je obrve dok ga je sumnjivo pogledala. Nesigurno je klimnuo glavom dok se susreo sa njenim zelenim očima. Na trenutak mu je zastao dah. Da li je on stvarno nje vredan? Da li je on zaslužio njenu bezuslovnu ljubav? Sigurno da jeste. Ali opet tračak sumnje u njemu se pojavio. Šta ako na kraju ipak izabere njega. Nemanju. Srce mu je tuklo nemirnim otkucajima dok je rukama držao čašu soka i lupkao je o njoj.
–        ,,Trebala sam da znam da nisam trebala da se zaljubim i da zavolim nekoga, ako je imao na umu da me povredi“.
–        ,,Kasno si shvatila Klara. Odakle si mogla da znaš da on nije takav i da nije srcolomac“.
Krene da odmahne glavom te zastane na trenutak proučavajući njegovo lice. Gledala ga je sve dok nije izdahnula duboko i ustala sa kreveta. Otišla je izgleda do svoje sobe te se ubrzo vratila sa knjigom u ruci.
–        ,,Šta je to? Kakva je to knjiga?“.
–        ,,To je ono o čemu trebamo da pričamo. Trebala bih da je objavim, ali nisam sigurna da li bih trebala. Radi se o devojci koja se zaljubljuje na prvi pogled i onda postane u jednom trenutku srećna, a tek u drugom povređena“.
Sedne pored njega dok je otvori te se on skoncentriše na stranice njene knjige. Bila je ištampana i izgledala mu je originalna. Imala je plave poveze i tanke listove. Krupna slova su bila ispisana na prvoj stranici dok je on pročitao i želeo još da vidi o čemu se radi. Zanimalo ga je šta je ona sve pisala u toj knjizi i da li je uspela da se dogovori sa kompanijom oko toga da je objavi.
–        ,,Čini se zanimljivom. A i vrlo je lepih opisa. Imaš li koju kopiju pored ove?“.
Pogledala ga je dok je on osećao kako se topio na svaki njen pogled koji bi mu ga pružala. Jednostavno, ona je mnogo harizmatična osoba i mnogo je stidljiva i slatka. Nije mogao da joj ne odoli , a da joj ne uzvrati osmeh. Činilo mu se da svakog puta kada ga pogleda ili mu se nasmeši, njemu svet u trenutku zastane. O da, nije mu se činilo. To se stvarno tako i dešavalo.
–        ,,Upravo je to ova knjiga koju želim da ti je dam da pročitaš. Imam još puno ovakvih koje čekaju svoj red u prodavnici“.
–        ,,Kada će biti objavljene?“.
–        ,,Krajem leta. Sredinom avgusta“.