Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 34.Deo -

–        ,,Ne, dragi. U to deljenje, ne spadam ja. Nego ova hrana koju ja upravo držim“.
Pružila mu je kesu dok je uzela stvari za spavanje, te otišla u kupatilo. Skinula je stvari sa sebe dok je ušla u tuš kabinu i pustila da se mlaka voda spušta niz njeno telo. Nanela je njenu omiljenu kupku na njenu kožu te se okupala. Nakon dobrih deset minuta provođenja u tuš kabini i kupanju, obrisala se te nanela njenu omiljenu kremu na njenu kožu. Obukla se i vratila se nazad u sobi dok je para od vruće vode izlazila za njom. Andrej je ležao u njegovoj pidžami, praveći se da spava, te je on uzela daljinski i upalila televizor. Gledala je neku seriju te se smestila pored Andreja koji ju je zgrabio ka sebi i nije je pustio.
–        ,,Mmm, kako lepo mirišeš Klara“.
Mirisao ju je dok je držao u naručju i ugurao glavu u njen vrat. Zakikotala se kao malo dete ne davši mu da je ometa u seriji. Jela je kokice sa sirom i pila je sok od narandže u limenki. Nije mogla da zamišlja lepše veče od ovoga. Od tolikog sna, nije bila sigurna koliko je spavala.
–        ,,Andrej, nemoj mi reći da ti je bilo dosadno dok sam ja spavala“.
Saopštila je kratku činjenicu koju je imala na umu. Direktno ju je pogledao u oči te se zavalio nazad na krevet, češkajući je po leđima. Osećala je njegove prste po njenim leđima dok se trudila da mu ne odoli i da ga ne poljubi. Devojka nikada ne započinje prvi poljubac. Podsetila je samu sebe te sebi dala do znanja da ona to neće uraditi. Nije spremna na to.
–        ,,Iskren da budem. Pa i jeste bilo dosadno. Juče su te ceo dan posećivali Aleks i Nemanja. Brinuli su za tebe, ali ne onoliko koliko sam se ja trudio da ti stavljam obloge i spustim temperaturu koja ti je bila baš visoka“.
Imala je visoku temperaturu? I to ceo dan od kako se vratila sa puta. To zvuči užasno. Ceo dan je odspavala, dok je Andrej ležao pored nje i lečio ju je. Prislonio je ruku na njeno čelo te tiho uzdahnuo.
–        ,,Još uvek imaš temperaturu, Klara“.
Odmahnula je glavom dok je sagnula glavu na dole. Upropastiće mu odmor.
–         ,,Toliko mi je žao Andrej“.
Izvinila mu se dok se okrenula ka njemu i gledala ga. Kako da mu kaže da ne želi da bude non stop pored nje? Ceo njegov odmor će mu uskratiti. Pomerio joj je jedan plamen kose iza uveta dok je mazio po obrazu.
–        ,,Nema šta da ti bude žao. Pobogu, Klara, pa nisi ti kriva što si bolesna i imaš temperaturu. Proćiće te samo moraš ležati u krevetu još danas i sutra“.
–         ,,Ali toliko toga si isplanirao..“.
–        ,,Tvoje zdravlje mi je bitnije. Zapamti to“.
Vratila se u ležeći položaj dok je zagrlila Andreja i zagledala se prema prozoru. Reka Dunav je tako neki put nemirna noću. Talasa ima više, nego danju.
–        ,,Koliko sati ima?“.
Upitala ga je te se nadala da je prošla ponoć. Ali odgovor koji je čula, nije ju baš oduševio.
–        ,,Tek je prošlo pola jedanaest“.
–        ,,Ceo odmor ću ti upropastiti. Rekla sam ti lepo da ne trebam da idem sa tobom“.
–        ,,Zar nismo već pričali o tome Klara? Zar se nismo već oko toga prepirali? Ne želim ponovo da prođemo kroz isto“.
On ne želi, ali ona želi. Želi da mu dokaže da je ovaj odmor za nju previše i da nije za ovakve odmore. Ovo je trebao biti njegov odmor. Ovo je on trebao da se slatko provede, a ne i ona. I ceo ovaj odmor će pamtiti po tome tako što će ležati sa njom u krevetu i menjati joj obloge.
–        ,,Toliko si tvrdoglav“.
–        ,,Ne, ovan je više tvrdoglaviji od škorpije i bika“.
–        ,,Halo, momak ja sam u podznaku ovan, pazi šta pričaš“.
–        ,,A šta ako ne želim? Šta ako želim da te namerno isprovociram?“.
Nagnuo je njegovu glavu ka njoj dok im je spojio noseve. Teško je disala i osećala je kako joj je zapušen nos.
–        ,,Ne bi to uradio“.
–        ,,Ne bih, stvarno, zar ne?“.
Setila se neuspelih poljubaca još od pre dok je pokušavao da je poljubi te se već navikla da će ih neko ometati u ovome. Kao što je upravo ušao nenajavljeno Aleks u sobi i vrisnuo od sreće što je ugledao Klaru budnom. Klara se uspravila u sedeći položaj dok je osetila kako je Aleks guši od tolikog zagrljaja. Ima osećaj kao da će je udaviti. Polako ga je odvojila od sebe dok mu je osmeh bio od uveta do uva.
–        ,,Probudila si se? Ja ne verujem. Andrej ti si pravi lekar za nju“.
–        ,,Pa da nije bilo obloga i da se nisam trudio celu noć da joj skinem temperaturu, ne bih bio tako uspešan lekar“.
–        ,,Hajde, hvali se sada kroz ceo hotel da si me izlečio“.
–        ,,Pa nije kao da hoću“.
–        ,,Pa nije kao da nećeš“.
Procedila je to kroz zube dok se sabrala i dodala kiseli osmeh na licu. Aleks je počeo zapitkivati dok se ona trudila da na sva njegova pitanja ostavi bar po jedan odgovor.
–        ,,Kako si Klara? Andrej da li mi veruješ da ja i dalje nisam svestan da se ona probudila? Čoveče kao da je prošla večnost od kako je spavala“.
–        ,,Ja ne verujem u ovo što čujem. Toliko sam vam nedostajala?“.
Oboje su klimnuli glavama dok je Andreju vrveo jako čudan osmeh. Klara je pokušavala da to ignoriše, ali taj osmeh joj je neprestano bio u mislima. Zašto se tako savršeno smeje?
–        ,,I više nego što misliš“.
–        ,,Hajde Andrej, pošto ti na svako pitanje imaš po neki odgovor. Dodaj mi tu kafu u limenci“.
–        ,,Evo princezo, od danas sam vaš sluga“.
Uzeo je kesu te preturao po njoj dok nije pronašao ono što je ona tražila. Kada je Nemanja ušao u sobi, mogla je da pretpostavi po njegovom licu da je tek ustao ili da se trudio da spava.

Kada je ugledao Klaru budnom samo se osmehnuo te je pozdravio. Bilo mu je drago što je vidi skoro, pa zdravu.
–        ,,Ćao, Klara“.
–        ,,Ćao, Nemanja“.
–        ,,Kako si? Da li te je prošla temperatura?“.
Upitao ju je dok je seo na krevet skoro blizu nje te naslonio ruku na njeno belo čelo. Smrknut izraz lica je sve objašnjavao.
–        ,,Još uvek te nije prošla temperatura?“.
–        ,,Ne. Trudim se i dalje da je skinem sa oblogama“.
Obratio mu se Andrej dok je stavio novu oblogu na Klarino čelo, trudivši se da ne padne na nju. Nameštao joj je dok ih je Nemanja toplo pogledao. Zanima me samo, šta on misli o ovome što Andrej non stop je uz mene?
–        ,,Zamislite, Andrej i Klara budu zajedno. Pa to bi bio opšti haos?“.
–        ,,Zašto?“.
Andrej se počeo buniti dok je pokazao Aleksu da ćuti i da više ništa ne govori. Ali Aleks, naravno da će nastavljati govoriti bez ikakvog upozorenja.
–        ,,Zato što bi se uvek smejali i ne bi znali kada je smeha dosta“.
–        ,,Koliko ja vidim, mi se sada upravo ne smejemo“.
–        ,,Ali ćete se smejati kada ja budem izašao iz sobe“.
–        ,,Bože Gospode, naravno da ne“.
Klara se usprotivila njegovim rečima dok je suzdržala smeh. Želela je da se smeje. Ali nije smela. Nije želela. Želela je da dokaže Aleksu da oni nisu takvi. I da su sasvim drugačiji od onoga što je on zacrtao u svojoj glavi.
–        ,,Stvarno? Kada nameravate da budete zajedno? Proćiće mesec dana od kako se poznajete, a vi ništa.. samo prijateljstvo između vas“.
–        ,,Od prijateljstva sve počinje, Aleks“.