Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 18.Deo -

Kada mu je ispružila knjigu i kada ju je dohvatio, osetio je kako miluje njene prste. Zamalo da ih uhvati. Osećao je neki ponos u sebi. Da li zbog toga što će ona uspeti? Ili zbog toga što će prvi pročitati ovu ljubavno-tužnu knjigu? Nije znao.
–        ,,Kakva je knjiga na kraju?“.
–        ,,To ne smem da kažem. Čitatelj mora sam da sazna“.
Divio se knjizi koja je bila u njegovim rukama. Nalazila se tu i jedva je čekao da sutrašnji dan ostavi samo za knjigu i sebe. Iako nije voleo da čita, ovu knjigu je definitivno odlučio da čita. Ona je to pisala. Ona se trudila oko toga. Ona je dala sve od sebe da uspe. A da li će stvarno uspeti? Tu nema prepirke. Tu je već znao odgovor. Naravno da hoće. Ona mora uspeti. Ona mora dokazati ljudima da je ljubav najlepša čak i kada su kratko zaljubljeni.
–        ,,Održala si svoje obećanje“.
Zamišljeno je to izgovorio dok je idalje držao knjigu u svojim rukama i nije je puštao. Imao je osećaj da ako bi je pustio, više ne bi osećao tu toplinu.
–        ,,O da, jesam. Sada čekam tebe da je pročitaš i na kraju mi kažeš svoje mišljenje. Ti se najbolje razumeš u ljubav, zar ne?“.
Kada je primetio da se u njenom pogledu krije sreća. Nije mogao da je odbije. Nije imao snage. Značila mu je i ako se nisu dobro poznavali. Ali to je ljubav na prvi pogled. I ta ljubav mnogo košta i znači.
–        ,,Obećavam ti da ću je pročitati u što skorije vreme, Klara“.
I dalje nije mogao da veruje da će ga ova knjiga u zadnje vreme koje će imati, previše zanimati. Radovao se tome što je znao kako da dalje nastavi razgovor.
–        ,,Očekujem od tebe i kritike i savete. Previše će mi značiti, Andrej“.
Nežno ga je pogledala dok joj je uzvratio pogled. Kada bi samo znala koliko si voljena i koliko ćeš tek biti. Rekao je to u sebi dok se promeškoljio u mestu.
–        ,,Da, Klara. Biće svega i svačega, počevši od komentara ove knjige i prve stranice“.
–        ,,Ako je tako. Onda jedva čekam da čujem kako si se osećao dok si je čitao. Ipak je to moja prva knjiga u kojoj sam dala sve od sebe. Pogledaj samo kako se zove“.
Okrenuo je knjigu dok je pročitao naziv.

Sve nijanse ljubavnih pogleda.

–        ,,Uživajte u ljubavi dok traje. Jer kada nestane, tada ćete se kajati što je niste proživeli i osetili“.
Srce mu je poskakutalo dok je bio spreman da ovde, sada u njenom stanu, odmah pročita par stranica knjige. Naravno, suzdržaće se. Nije takav. Ne želi da bude takav.
–        ,,Hvala ti, što mi daješ priliku da uronim u tvoj maštoviti svet pisanja“.
Stavila mu je ruku na rame dok ga je kratko potapšala. Kada je krenula da je uzme, on ju je zgrabio te je prislonio svojim usnama, smejući se. Uživao u ovom trenutku dok je provodio sa njom. Osećao se slobodnim i osećao se kao da je ceo svet njegov. Niko ne može da ga zaustavi da priča kada je pored nje. Zašto? Zato što je ona devojka koja zaslužuje pažnju, ljubav, sitnice. A sitnice umeju ponekada da znače sve.
–        ,,To je jedino što mogu da uradim za tebe, za sada“.
Držao je njenu ruku dok ju je pustio na njegovu nogu te je mazio palčevima njen dlan. Koliko se zagledao u nju, bio je siguran da je mogao da je gleda satima. Njena dobrota, nežnost, lepota se jednom, ali retko kada sreće u životu. U dubini sebe je znao da ga je ona učinila svojim i najvažnije od svega toga. Učinila je da ponovo voli. Bez bilo kakvog kajanja. A ova knjiga će mu dokazati da je ljubav najlepši osećaj, ako je zgrabite i uhvatite u pravom trenutku bez ikakve greške.
–        ,,Trebala bih da odem do knjižare da kupim par stvari za fakultet. I ako je kraj godine u ovom smeru dosta toga treba i dosta toga traže, ali se na kraju isplati. Ideš li sa mnom?“.
Ustala je pomalo delovajući mu nervozno dok je shvatio da se sva zarumenela u obrazima. Ispravne korake radi, ali čini mu se kao da ona beži od ljubavi. Kao da ne želi da opet zavoli. Ustao je za njom dok je krenuo za njom u hodniku te obuo svoje patike. Izašli su iz stana potpuno srećni i obnovljeni energijom dok je ona zaključala stan te krenula prva ka liftu. Ušli su u lift dok se on okrenuo ka njoj te je nesvesno zarobio rukama.

Gledala je u njegove oči, kratko, ali dugo. Previše je istraživala svaki njegov deo tela dok se trudila da on to ne sazna. Sada, kada nije imala gde da se okrene, niti da se pomeri, stajala je naspram njega. Zarobljena u njegovim rukama. Vazduh između njih je postao težak. Mnogo težak.
–        ,,Mogu li da ti kažem istinu?“.
Skupila je obrve dok je nesigurno slegnula ramenima te nastavljala da ga gleda. Sklopio je očne kapke dok se borio sa disanjem. Njoj je srce tuklo dvesta na sat, a znala je da nije bila svesna toga što se dešava.
–        ,,Da se nisi pojavila, nikada se ne bih ovako osećao“.
Odvojio je njegove ruke od nje dok je izdahnula razočarano te se kratko nasmešila. Koliko, toliko, kako bi mu dala do znanja da joj je drago. Jedino pitanje što ju je mučilo bilo je ovo. Kako se on to zapravo osećao? Izašli su iz lifta te su krenuli ka obližnjoj knjižari, dok je ona sebi kupila šta sve treba on je razgledavao prodavnicu cveća pored. Kada je izašla i kada je shvatila koliko je sunce počelo da bude snažnije i toplije, osetila je znoj na svom čelu. Sklonila se u hladovinu dok je čekala gospodina da se nađe ispred nje dok joj je neko doviknuo ime.
–        ,,Klara!“.
Okrenula se na levu stranu dok ga je iznenađeno ugledala kako stoji na autobuskoj stanici i priča sa nekim momkom njegovih godina. Pobogu, ona njega nije ni pitala koliko ima godina. ,,Sada kada se ispostavi da je stariji od mene, maksimalno deset godina“. Smireno je uzdahnula te skupila hrabrosti dok je osećala kako joj kolena klecaju dok im se približavala. U sebi je brojala deset sekundi dok se pronašla ispred njih, poklanjaću im po jedan osmeh. Andrej joj je prišao dovoljno blizu kako bi joj pomogao oko kese koju je nosila u ruci.
Zahvalila mu se na kratko dok je verovatno njegov kolega gledao u nju potpuno očarano. Bolje rečeno, hipnotisano. Mala nelagoda se osećala dok se Andrej zakašljao te ih predstavljao jedno drugome.
—         ,, Aleks, ovo je Klara, Klara ovo je moj kolega sa posla Aleks ".