Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 24.Deo -

Gledala ju je ravno u oči dok je ona pomislila da je mrzi, ali na samom kraju joj je dala aplauz kao i celo odeljenje te joj se umiljato i nežno nasmešila. Prišla joj je dok ju je potapšala po ruci.
–        ,,Bravo, Klara. Ovakvo znanje svi trebaju da imaju, a retko ko se potrudi da ga ima. Zaslužila si dve ocene i zaključiću ti pet na kraju“.
Izdahnula je olakšano dok je profesorka otišla na svoje mesto te ju je drugarica iz klupe udarila o rame.
–        ,,Ko je taj momak što ti non stop piše? Pričaj“.
–        ,,Nemam vremena Melani. A i ja bih trebala da idem. Profesorka, mogu li sada da idem?“.
Upitala je dok je u toj sekundi zazvonilo za kraj časa. Skliknula je od uzbuđenja te se brzo spakovala i proletela napolje. Na ulaznim vratima škole je ugledala njega. Andreja. Potrčala mu je dok je jedva došla do daha. Želela je da podeli ovu srećnu vest sa njim. I onako nije imala sa kim. Kada je obavila njene ruke oko njegovog vrata, stežući ga iz sve snage. Zakikotala se dok joj je ostavio jedan poljubac u vrat te blizu usana. Odvojila se od njega sva srećna, na što je iznenada ugledala kako joj pruža buket najlepših ruža.
–        ,,Jao, Andrej. Stvarno nisi trebao da trošiš novac“.
–        ,,Novac se troši na posebne ljude. A ti si posebna“.
Dodao je uz te reči i jedan maleni osmeh dok mu je ostavila jedan poljubac ovog puta blizu usana. Ako je želeo tako da se igra, pristala je. Sve što je u vezi njega, pristala bi. A nije znala ni ona zašto. Uzela je buket te su zajedno otišli do njegovog auta. Otvorio joj je vrata kako bi joj pomogao da ona uđe unutra te je ona to i uradila. Dok se našao pored nje i upalio je auto, zatim ih je vozio nazad.

Vožnja kroz Beograd, nije kratko trajala. Uprkos tome što je ona želela da što pre stignu kako bi imala vremena da priča sa njim dok ga gleda, on je namerno vozio sporo.
–        ,,Hoćeš li mi reći kakvo more si imao u planu?“.
Okrenula se ka njemu dok mu je proučavala lice koje je menjalo boju svakog časa. Jednom je hteo da bude ozbiljan, drugi put smešan, a treći put nervozan.
–        ,,Želim da te vodim na more, Klara“.
–        ,,Ali zašto?“.
Odvojila je usne dok ga je poprilično ozbiljno gledala. Nije znala zašto se ponašao kao da joj je to već rekao, ali želela je da zna taj razlog zbog čega bi je vodio na more.
–        ,,Imam ponudu na papiru da mogu da povedem još nekoga sa mnom. Pa sam zato taj papir sačuvao kako bi ga ti potpisala i kako bi bila spremna za more ove godine“ .
–        ,,Šališ se sa mnom? Ali zašto baš ja? Pored svih tih devojaka koje možeš imati, izabraćeš mene“.
Krenula je da se protivi. Zašto? Zato što je bila u pravu. Ona njemu nije ništa. Ona je njemu jedno veliko ništa.
–        ,,Na more se povedu drugarice, prijateljice, devojka. Ti i ja od toga nismo ništa“.
Osetila je bol u predelu srca dok je izgovorila to ništa. Zašto se osećala tako slomljenom? Kao da ju je to povredilo? Zastao je na crveno svetlo dok se uspravio, okrenuo ka njoj te joj se približio dovoljno blizu kako bi im usne bile centimer razdvojene.
–        ,,Nismo ništa. Ali uskoro ćemo biti“.
Zapovedno joj je to rekao dok se vratio na sedište. Zatreperila je par puta dok je udahnula vazduh u svojim zdravim plućima.
–        ,,Ne mogu da idem, Andrej“.
–        ,,Ni reči Klara. Ićićeš sa mnom i tačka. I onako nemam nikoga da povedem“.
–        ,,Ne možeš mene povesti kada ja ne želim. A i na more se povedu drage osobe sa kojima želiš imati uspomene koje neće izbledeti“.
Izdahnuo je razočarano dok je vozio te je prstima lupkao po volanu. Gledala ga je bez ikakvog treptaja dok je uživala, vozeći se sa njim. Nekada joj srce govori da ne želi da se odvoji od njega. Ali ona je srce ostavila da kuca samo za Nemanju. Barem se njoj tako činilo. I uopšte nije obraćala pažnju na nova osećanja.
–        ,,Ali ti i jesi draga i meni si posebna Klara“.
Osetila je nekakvu čudnu toplinu oko njenog srca dok se zagledala u prozor. Sunce je jako sijalo i njoj je bilo prevruće te je odlučila da otvori prozor auta. To je i uradila, ali ju je Andrejova ruka zaustavila.
–        ,,Ićićeš sa mnom Klara. Gotovo“.
–        ,,Zar ti neće biti čudno što će nas drugi gledati kao da smo zajedno?“.
–        ,,Zar bi trebalo da me zanimaju njihova mišljenja Klara?“.
Spustio je blago ton dok je parkirao auto ispred njene zgrade. Izašli su iz auta dok ju je povukao ka njemu te je zagrlio oko struka. Bilo joj je prijatno i svaki njegov dodir ju je uzbudio i naterao da zadrhti. Ušli su u njen stan i on se samo bacio na krevet dok je povukao i nju za sobom. Glasno se zasmejala dok se našla ispod njega. Gledao ju je i nije primećivao ni jednu manu. Očigledno je mislila da on nije za nju.
–        ,,Sutra nas prijavljujem“.
–        ,,U redu. Ne želim da se svađam oko toga ili pa čak i prepirem. Kako god poželiš“.
Jedva je slegnula ramenima dok je primetila kako joj gleda u usne. Usne je razvukla u blagi osmeh dok je ustao sa nje i legao pored nje. Spustila je glavu na njegovo rame te ga proučavala. Gledala je svaku njegovu crtu na licu i svaku grimasu koju bi napravio. Prosto rečeno, njega nije mogla da ga se nadgleda.