Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 42.Deo -

–        ,,Slušaj ti, budeš li me još jednom ometao kada spavam..“.
–        ,,Ne filozofiraj, nego dođite oko sedam uveče. Nemojte da kasnite“.
–         ,,Šta si razmislio za veridbu?“.
–        ,,Moraćemo da pričamo, ali nasamo“.
–        ,,Jesi ti lud? Pa tek tada će pomisliti da nešto mutiš. Andrej, ne zavlači me u probleme“.
–        ,,Jeste da si mi kum, ali si glup i glup i glup. Pričam ti sve kada dođete. Hajde, vidimo se“.
Pre nego što je išta rekao, Andrej je već spustio slušalicu. Nema vremena da se raspravlja sa njim. Nema nameru da upropasti sebi ovaj divan dan. Vratio se ponovo nazad kod Klare. Zapevao je neke netačne note i zamišljeno se osmehivao.
–        ,,Ja znam da si zaljubljen, ali opet me ometaš u poslu“.
Začuo je Klarin glas iz dnevne sobe. Coknuo je jezikom iz nervoze što ne može ni da zapeva od nje. Radi. Ona radi. I ne sme da joj smeta. Zaputio se ka dnevnoj i seo je na stolicu koja je bila pored nje. Naslonio je ruku na sto i on je naslonio glavu na ruku. Gledao ju je kao da ga je očarala nečime. Klara je to primetila i okrenula se ka Andreju vidno nezainteresovana za njen projekat.
–        ,,Ne mogu da radim ovo. Boli me mozak“.
–        ,,Žao mi je Klara, ali nekada neke obaveze su bitnije od tvoje škole“.
Privukao je stolicu bliže ka njemu te navalio na nju poljupcima.
–        ,,Čoveče, kada ćeš prestati da me ovako gladno ljubiš? Kao da me nikada nisi ni imao“.
–        ,,Možda. Samo sam gladan tebe i želim te svake minute, jedina“.
Pratila je njegov ritam usana. Ljubila ga je i nije želela da se odvoji od njega. Od tolike ljubavi koja se odjednom pojavila, nije znala odakle da započne sa nabrajanjem. Bila je srećna što je on tu. Što je ne pušta. Što je nikada neće pustiti.
Srećan je što je neko poseban uzeo njenu mladost koju je duboko čuvala i obećala da će je dati samo ako se pravi pojavi. Pravi se pojavio, samo ona nije imala pojma da je to bio on. Tu ljubav nije mogla da ostavi. Nije mogla da je izbriše. Čuvala ju je kao malu kap vode na dlanu. Čuvala ju je od zlih ljudi što zavide na drugoj sreći. A nije mogla da se spase od te ljubavi. Nije mogla da odustane od nje. Ona je cvetala iz dana u dan kao cvet u rano proleće, ali na tačan datum. Bila je zadovoljna što Andrej ništa nije tražio od nje. Ni da se promeni, ni da popravi svoje ponašanje, ni da prestane da radi ono što voli. Bio je primer pravog čoveka. Muškarca. Ostatak popodnevna su vodili u krevetu dok su rasplamsavali ljubav. Delili su svoja uzajamna osećanja i poglede. Uživali su u strastima i vođenju ka savršenstvu.

Kucalo je tačno sedam sati kada su stavili i zadnji obrok na stolu. Čekali su svakog trenutka da se pojave njih troje. Klara je bila sva nervozna i srećna u isto vreme. Smešila bi se bez prestanka i ljubila bi Andreja kada god bi imala prilike. A ona je uvek imala prilike. Njegove usne su bile nešto najslađe i nešto najomiljenije. Nije mogla da ih se nasiti. Baš kao on nje.
–        ,,Za Boga miloga, ja sam tebe baš razmazio u poslednja dvadeset i četiri dana“.
Lupio je rukama o butinama dok ju je naslonio na sto i ljubio. Prepustio se ljubavi koja se nalazila u njoj. Dao joj je svoje srce. I tako će uvek i biti. Dok je njegovo srce kod nje, niko mu ništa ne može. Ne mogu ga gaziti, niti napadati. Jer ona čuva njegovo srce. Kao malenu tajnu sa kime ne želiš da deli.
–        ,,Mislim da su stigli“.
Dotrčao je do vrata te im otvorio kada je zvonce prestalo da zvoni. Ali na veliko čuđenje, na vratima nisu bili oni, već je bio mladi poštar. Stajao je uspravno i uputio blagi smešak Andreju.
–        ,,Izvinite. Da li je ovo stan gospođice Klare?“.
–        ,,Da, naravno“.
Zbunjeno je odgovorio Andrej, ne puštajući momka unutar stana.
–        ,,Imam dostavu od par obožavalaca. Mislim to su kao neki pokloni. Možete li da je zovete ovde i da joj kažete da mora da mi potpiše da je preuzela poklone?“.
–        ,,Obožavaoci?“.
–        ,,Ovaj, da, da“.
Andrej se polako okrenuo te pozvao Klaru.
–        ,,Ljubavi, došao je poštar. Dođi ovamo“.
Za par trenutaka Klara se našla ispred dvojice momaka i gledala u njih zainteresovano.
–        ,,Potpišite ovde.. i ovde“.
Pružio joj je papire dok je nemo zurio u Klaru. Andreju je to veoma nerviralo, ali se suzdržao. Brojio je do tri i nakon par minuta, momak je otišao te onda skrenuo pogled na Klaru. Zazviždao je kada ju je video u crvenoj haljinici.
–        ,,Crvena na radost“.
Pružila mu je pakete i kutije. Rado ih je prihvatio i pratio ju je do sobe, zatvarajući vrata za sobom.
–        ,,Mala, nisam ti rekao da to oblačiš. Previše kratko i mene mami da ti skinem haljinu sada odmah“.
Namerno je to rekao, spustio je stvari na trosed i seo pored nje.
–        ,,Kao prvo, nisam ja tebi mala. Kao drugo, mi smo u našem stanu Andrej i mogu da se oblačim kako želim“.
–        ,,Znači li to da ja mogu tebe da skinem kada god hoću?“.
Lupila ga je po ruci i još jednom to ponovila.
–        ,,Šalio sam se. Nisam mislio ozbiljno, ljubavi“.
–        ,,Ti nikada ne misliš ozbiljno, samo se šališ“.
Dodala je komentar, ali je on to pošteno iskulirao.
–        ,,Jao vidi medu“.
Kao mali dečak se nasmejao i pružio joj je dok je otvarao kutiju.
–        ,,Mene samo zanima, kako su tako brzo poslali sve ovo i kada su već pročitali knjigu“.
–        ,,Poštar je rekao da je preko interneta to poručeno“.
–        ,,Što bi značilo da su knjiga još pre par dana obavljena na sajtu, ali su oni hteli da me iznenade“.
–        ,,Tako je ljubavi. Uh, što volim kada si mi tako pametna“.
–        ,,Budalo. Pomozi mi ovo da odnesem u sobu, pa ću posle pogledati kada oni odu“.
Ali taman kada je Andrej stigao do njihove sobe, zvono na vratima ih je prekinulo. Klara je ustala te je pogledala u Andreja i pokazala mu da će ona otvoriti vrata. Otvorila je vrata i ugledala svo troje nasmejanih. Bili su dobrog raspoloženja, što znači dobro društvo, dobar provod. Sklonila se sa strane dok su oni ušli unutra i raskomotili se. Otišli su pravo do dnevne sobe i svako je zauzeo svoje mesto. Andrej je doneo svakome po čašu crnog vina, ali Klari je posebno doneo belo vino.
–        ,,Pa čemu ova žurkica?“.
Antonija se prva oglasila. Klara je gledala u Andreja te je on potvrdio glavom i doneo joj knjige. Raspodelila je svakome po jednu dok je počela njen govor.
–        ,,Do nedavno počela sam da se bavim pisanjem, ali nisam iskreno verovala u to da ću ja jednog dana postati ovako veliki pisac i da ću se naći pred gomilom konkurencije. Moja prva knjiga je objavljena pre par dana na sajtu te sam danas dobila obaveštenje da će knjiga biti objavljena u svim knjižarama i da će biti prvo na sniženju, a onda da se podigne cena za par dana. Nadam se da ćete uživati dok budete čitali, jer sam ja iskreno uživala dok sam je pisala“.
Andrej joj se približio i zagrlio oko struka. Čim je popila jedan gutljaj vina, shvatila je da nešto nije u redu sa njim. Nakrivila je glavu i uhvatila Andreja za ruku, a onda ga izvela sa strane.
–        ,,Šta si stavio u vino?“.