Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 28.Deo -

Držeći je u najtoplijem zagrljaju koji je ikada mogla da zamisli. Pozdravila se sa Aleksom i Nemanjom dok im je uputila po osmeh te se vratila Andreju u zagrljaj. Spustila je glavu na njegovo rame dok je gledala u njegove oči. Bila je spremna da je poljubi. Bila je spremna da on spusti svoje usne na njene. Ali on izgleda nije bio spreman i to ju je po malo mučilo. Pitanje je bilo samo jedno. Da li se ona to zaljubila u Andreja nesvesno?
–        ,,Mi ćemo da vas napuštamo, idemo na onu klupu tamo“.
Rekao je to dok se okrenuo te je prebacio svoju ruku preko njenog ramena približivši je ka njemu. Svojim rukama ga je zagrlila dok su stajali tako te krenuli laganim koracima. Aleks je nešto dobacivao dok joj se činilo da je on srećan što je Andrej srećan.
–        ,,Hajde, vas dvoje. Niste se videli odavno, morate da ostanete malo sami“.
U tom času je Andrej nešto kratko dobacio te se okrenuo ka njemu, pogledao ga popreko te nastavljao da hoda pored Klare.
–        ,,Aleks, skrati malo jezik da ti ga ja ne skratim“.
Kada su stigli do klupe, oboje su seli dok ju je on primio u svoj zagrljaj. Ovakav zagrljaj joj je potreban. Zatvorila je očne kapke dok je osećala kako njegove usne klize ka njenom nosu te sve do vrha njenih usana.
–        ,,Klara.. nisi svesna koliko si mi nedostajala“.
Zaštitio ju je svojim rukama dok je nakrivio glavu te želeo da je poljubi. Ali šta je njega to sprečavalo da je poljubi? Zašto je zastao kada je bio udaljen svega par milimetara do njenih usana? Topao vazduh između njih se pojavio dok je neka čudna harmonija vladala između njih. Neki neobjašnjiv osećaj. Blago je odvojila njene usne dok je čekala da ih on prvi spoji.
–         ,,Andrej, zar nećeš reći Nemanji da sutra i vas dvoje idete na izlet“.
–        ,,Aleks!“.

Okrenuo je glavu ka njima dok je Klara izdahnula razočarano te gledala šta će reći ovaj put Aleks. Da li ih on to namerno razdvaja ili je postojao neki problem? Besno je pogledao u pravcu Aleksa koji je nešto kuckao na telefonu te poslao neku poruku. U istoj sekundi začula se melodija Andrejovog telefona dok je nervozno frknuo te uzeo telefon iz džepa i ušao u poruku. Poljubio je Klaru u kosi te se zagledao u istu tu poruku. Klara je uspela da pročita dok je Andrej odgovarao na nju.
–        ,,Nemoj sada da je poljubiš. Nemanja je tu. Ne znaš ni sam kako se ponaša i kako je nervozan i ljut u isto vreme. Ostavite taj poljubac na Kladovu“.
–        ,,Zar ti moraš sve da pokvariš u jednoj minuti? Ćuti već jednom kada moraš da pričaš“.
Ostavio je telefon nazad u džep dok je razmahnuo glavom te se naslonio na klupu. Ispustio je Klaru iz zagrljaja dok se ona osećala neugodnom. Usamljenom? Možda. Tužnom? Definitivno. I zašto je došla ovde, ako je znala da će neko sve da pokvari? Došla je ovde jer je ovo društvo zanimljivije i zabavnije. Pa tek se sada uverila kakvi su. Okrenula je glavu dok je ispustila jedno tiho: ,,Idem“ te ustala sa klupe i požurila ka zgradi.
–        ,,Klara! Ostani sa nama, Klara!“
Doviknuo je Andrej dok ju je nešto užasno steglo u grudima. Ispustila je suze kada se našla u liftu te ispustila glasan jecaj kada se našla u sobi. Bacila je torbicu na pod te se bacila na krevet, dok je svu tugu i bol izbacivala iz sebe. Nije mogla više da izdrži. Želela je da bude srećna. Želela je da bude slobodna. Želela je da oseti mir i ljubav. Ali kada će to osetiti? Kada se život svakog časa igra sa njom. Kada nema mira i ne može niko da je ostavi da se oseća onako kako ona želi.
Ustala je sa kreveta dok se približila prozoru i gledala prema stanici. Nema ih.

Otišli su. Otišao je. Sagnula je glavu dok su je slane suze napadale na sve strane. Ispuštala ih je i ostavljala da klize niz njene obraze. Ovo je definitivno promašaj. Rekla je to sebi dok je obrisala suze i udahnula duboko. Otvorila je prozor i ostavila da hladan vazduh uđe unutra. I onako je bilo pretoplo u stanu, i ako je imala klimu. Ugasila je klimu, a onda začula zvono na vratima. Obrisala je suze dok je prišla i začula kucanje na tim istim vratima. Ko li je sada u ovo doba noći? Otvorila je vrata dok je ugledala svo troje kako stoje zadihani na vratima.
–        ,,Zar treba od sada i da trčim za tobom?“.
Zadihano je govorio dok joj se približio i stavio ruke oko struka, ali ih je ona brzo skinula. Bila je ljuta. I to previše ljuta. I on je vrlo dobro znao zašto.
–        ,,Jesi li ti to plakala?“.
Nemanja je provirio glavu u njen stan dok ju je gledao. Odmahnula je glavom te pokazala rukom da uđu na što ju je Andrej sumnjivo pogledao. Kada bi on samo znao šta se dešava u njoj kada je on pogleda? Prevrne ceo zoološki vrt te tako počinju odmah i leptirići da podivljaju. Zatvorila je vrata dok je rekla Aleksu gde je dnevni boravak na što je on klimnuo glavom te krenuo sa Nemanjom tamo da sedi. Odjednom je osetila Andrejove ruke na sebi te kako ju je naslonio na vrata. Podigla je pogled te po prvi put je ugledala neku vrstu tuge koja je bila ujedinjena sa ljubavlju.
–        ,,Nemoj da mi radiš ovo. Znaš li koliko me bole tvoje suze? I tvoje ljutito ponašanje?“.
Nakrivio je glavu dok ju je gledao sa nekom čežnjom te je ona njega odgurnula od sebe i nastavila ka boravku. Iza nje je išao i on, ali se samo pravila da ga ne vidi. Nije želela sa njim da priča sada kada su oni tu.
–        ,,Klara..“.
Izustio je tiho dok ga je ona pošteno iskulirala te pogledala značajno u dvojicu momaka koji su sedeli na trosedu.