Sve nijanse ljubavnih pogleda

- 29.Deo -

–        ,,Šta ćete da pijete?“.
–        ,,Meni može jedan običan sok, ako može negazirani“.
Klimnula je glavom na Nemanjin odgovor dok je čekala Aleksá da progovori. Izgleda da je ostao zamišljen i zamislio se te mu je zamahnula rukom ispred nosa.
–        ,,Meni ćeš cedevitu od limuna, ako imaš“.
–        ,,Imam, naravno. Za goste naravno da imam“.
Okrenula se ka Andreju koji je bez prestajanja gledao u nju sa tužnim pogledom.
–        ,,Ti kreni sa mnom u kuhinju da mi pomogneš“.
Oči su mu odjednom zasjale dok je krenuo za njom te kada je zatvorio vrata kuhinje uhvatio ju je za ruku te blago okrenuo ka sebi. Zašto joj srce svaki put zaigra kada to uradi? Kada je okrene ka sebi, dok ona misli da će je on poljubiti? Zar zaista je počela da mašta svaki novi korak koji on napravi?
–        ,,A mene ne želiš da pitaš šta ja želim?“.
Osmeh u kutu usana mu se pojavio dok ju je naslonio na sto te joj nije dao prostora da se odmakne ili da pobegne u bilo kojem slučaju.
–        ,,Jao, pa ja sam tebe zaboravila. Izvinite, gospodine Andrej šta vi želite?“.
–        ,,Šta ja želim“.
–        ,,Da, šta Vi želite?“.
–        ,,Ja bih želeo tebe“.
Naslanjajući usne na njen vrat, zagrizla je njene usne iznutra te se prepustila neverovatno osećaju. Eksplozija leptira se razvila u njoj dok je namestila njene ruke oko njegovog vrata.
–        ,,Andrej.. nemoj.. videće nas neko od njih dvoje“.
–        ,,Uopšte me ne zanima šta oni misle o tome šta mi nameravamo“.
Prekinuo je da joj ljubi vrat dok je krenuo prema njenim usnama, ali tada je opet po ko zna koji put upao Aleks te ih je uplašio. Odgurnula je Andreja od sebe dok je stavila ruku na srce i bila užasnuta njegovim provalama.
–        ,,Dobro, da li si ti normalan?“.
Andrej ga je upitao drhtavim glasom dok se naslonio na frižider i gledao netremice u pod. Klara je podigla ruku i pokazala prema Aleksu te izgovorila mucajući par rečenica.
–        ,,On je lud“.
Aleksov smeh je odjeknuo kroz celu kuhinju dok je jedva stigao do daha.
–        ,,Dobro, izvinite što vas svaki put prepadam. Da li bi Klara želela da mi sačuvaš prvi ples na maskenbalu koji će se održati sutra uveče?“.
Dok je Andrej podigao desnu obrve na gore i posmatrao Aleksa kako se glupira, Nemanja se pojavio te seo na stolicu smejući se svima njima.
–        ,,A šta je tebi smešno?“.
Andrej ga je mrzovoljno upitao dok se sav smrknuo i seo pored Klare koja je i dalje stajala na nogama. Aleks je seo na stolicu pored Nemanje dok je svo troje sa nekim zanimanjem pogledao.
–        ,,Zar ne smem da se smejem?“.
Odvratio mu je Nemanja dok je Andrej stegnuo pesnice. Nastaće ovde jedna lepa tuča i onda kada ih budem izbacila iz stana, niko im neće biti kriv. Spustila je ruku na Andrejovo rame dok se on smirio i počeo normalna da diše. Poljubio je njenu ruku nežno i sočno dok je nastavljao da je mazi.
–        ,,Stvarno ne želim ovde da se raspravljate, niti da se svađate“.
–        ,,Vidi se da je ovde puno ljubavi“.
Nemanjin komentar je počeo da leti u vazduh dok se osećao viškom ovde. To je i Klara primetila.
–        ,,Takva mi je navika. Gde god da se pojavim sve je puno ljubavi“.
Tada je začula iznenada Andrejov komentar, dok se neprimetno osmehnula.
–        ,,Baš kao i ti, ljubavi“.
Ljubavi. Kako je to samo lepo izgovorio. Odvojila se od njega dok je svakome stavila čašu na stolu te im sipala šta su oni želeli. Sela je pored Andreja te ga pogledala. Ona je njemu dala knjigu da pročita.
–        ,,Jesi li pročitao knjigu?“.

Iznenadio se na njeno pitanje dok je klimnuo glavom. On je totalno zaboravio da joj kaže svoje mišljenje. Lupio se rukom o čelo dok se zakikotao i okrenuo sa ka njoj nameštajući im ruke da budu u njegovom krilu.
–        ,,Pročitao sam je. Ali čini mi se da je više upleten u to tvoj stvarni život, nego život glavnog lika“.
–        ,,Taj glavni lik sam ja, Andrej. Samo što je predstavljena malo drugačije nego inače. Ipak sam pisac i ipak tako pisac pravi svoju prvu knjigu“.
–        ,,Na samom kraju sam se iskreno iznenadio. Mogu reći i rasplakao“.
–        ,,Stvarno? Ne šališ se?“.
–        ,,Ne šalim se, stvarno. Jedva čekam da je objaviš, ljubavi“.
Dok je naglašavao taj nadimak, prineo je njenu ruku usnama dok ju je poljubio. Želeo je da se pretvara da Nemanja kao i Aleks, nisu prisutni. Želeo je da im dokaže da je ona samo njegova. I da će tako uvek i ostati. Nije ga zanimalo šta Nemanja misli o njemu u tom trenutku. Želeo je samo da mu stavi do znanja da ništa ne pokušava. Jer ako dira ono što je njegovo, neće dobro proći. Klara je zadržala njen pogled na njemu dok ga je upijala njenim zelenim očima. Njene oči sakrivaju toliko tajni. Da nije znao od koje da počne i koju prvo da istraži. Zanimanje oko nje nije prestajalo. I dalje je želeo da zna svaki detalj o njoj. Čini mu se da će imati svo ovo vreme ovoga sveta samo za nju. I nikoga više drugog.
–        ,,Hvala ti što veruješ u mene“.
Kratko je izustila dok je ustala te otišla do njene sobe. Kada je vratio pogled na njih dvojicu, prvo što je primetio je Nemanjin pogled i njegovo povređeno lice.
–        ,,Od kada si je počeo zvati tim nadimkom? Stvarno ljubavi?“.
Sarkazam se primetio u njegovom glasu dok je Andrej kipteo od besa. Lupio je rukom o sto dok je ustao i uneo se Nemanji u facu.

Aleks je počeo da ih razdvaja, ali Nemanja je ustao sa stolice dok ga Aleksa sklonio sa strane. Aleksa nije imao šta da radi te je potrčao brzo do sobe u kojoj je Klara bila.
–        ,,Budeš li je pipnuo ili u najmanju ruku dirnuo, Nemanja gotov si. Golim rukama ću te zadaviti“.
–        ,,Ma je li? To što si istu tu devojku okrenuo ka sebi da ne sme sada ni da me pogleda? To zoveš ljubav? Daj Andrej, oboje znamo koga ona više voli“.
–        ,,Ali oboje znamo da će se ona odljubiti od tebe, kada bude došlo vreme. Do tada ne pokušavaj da joj se približavaš“.
–        ,,Ne možeš naterati nekoga da ne voli srcem. A i ti i ja znamo da ona to radi“.
–        ,,I još nešto. Budeš li pokušao nešto na Kladovu, veruj mi. Nećeš se vratiti živ“.
Prineo je prst te ga uperio njegovim grudima. Način besa koji je pokazivao, ugasila je Klara dok je stala ispred njih. Gledala je u jedno i u drugo.  

–        ,,Ostavim vas na jednu minutu, a vi napravite skandal. Da li ste vi normalni?“.
Okrenula je glavu ka Nemanji, a onda i ka Andreju. Suze u njenim očima su se caklile dok je Andrej samo izdahnuo besno i otišao bez ijedne reči do Klarine sobe.
–        ,,Šta se dešava sa vama? I zašto ste oboje odjednom počeli da se mrzite?“.
Zbunjeno je upitala Nemanju koji je uzeo svoj telefon sa stola, a zatim izašao iz stana bez pozdrava. Aleks je krenuo za njim dok se na brzinu pozdravio sa Klarom te potrčao iz stana.
–        ,,Mi se ne mrzimo. Mi se samo ne podnosimo. On dira ono što je moje“.
Začula je Andrejov glas dok je sklanjao njenu kosu nazad te prislonio njegovu glavu na njeno rame. Zagrlio ju je oko struka te joj time dao do znanja da je neće dati nikome. Naslonila je njenu glavu na njegovu dok se trudila da ne zaplače.